June 15, 2010 • No Comments • Intervjui

Predstavljamo Vam holandskog DJ-a osnivača Flamingo Recording-a i rezidenta najvećih svetskih festivala i klubova – Funkerman.

Kroz priču smo dobili informacije o dugo očekivanom debi albumu Funkerman-a, saradnji sa Fedde LeGrandom i Idom Corr,zatim šta preferira da koristi od opreme, ali i koje reči zna da kaže na srpskom jeziku.

DJ Funkerman će 19. Juna nastupiti na muzičkom festivalu "Soundlovers 2” u Zrenjaninu.

Zatim 2. Jula na splavu Sound u Beogradu, dok 17. Jul je rezervisan za Day&Night festival u klubu Papaya.

U poslednje četiri godine Funkerman i Flamingo recordings stoje iza mnogobrojnih hitova kao što su: Speed Up, Let me think about it, Put Your Hands Up For Detroit, The Creeps , Remember , Slide i letnje anteme… 3 Minutes To Explain.

Samo u 2008. godini Funkerman je nastupao na mnogobrojnim muzičkim događajima i festivalima – Mystery Land, Love Parade, Creamfields, Extrema Outdoor, Ministry of Sound London, Sensation White, a kao jedan od najvećih uspeha izdvaja se rezidentura Funkerman-a u čuvenom klubu Space na Ibizi. 

DJ Funkerman

First of all – Hi Funkerman! You are back in Serbia. What are your impressions of the Serbian fans?
My experience with the Serbian people has always been very positive, they are party minded and the best dancers in the world 😉

Describe your music in few words…
House a la Flamingo

What is your stage setup?
I prefer 4 x cdj 1000, 1 x mdj 800 en 2 function one monitors.

Can you tell us more about your cooperation with "Fedde Le Grand"?
Fedde, Raf and I have our own record label Flamingo Recordings. We started 6 years ago and we wanted a label which we could use to release our own tracks on without having to listen to what A&R managers from other labels had to say about it. And of course we made a few tracks together Wheels in Motion, 3 Minutes to Explain and recently New Life.

You’ve worked with a few big names in the last few years, is there anyone that you would like to work with in the future?
Rick Rubin is my all time hero. He is one of the founders of Def Jam records, the classic hip-hop label, but also produced for Metallica. I like him because he is so versatile so would love to work with him.

How would you describe your latest album "House for all"?
You’ll have to listen to it to make up your own opinion, but I tried to make an album which is really about music and “anything is possible”

You recently worked with beautiful Danish Ida Corr on the single “Unconditional Love” for your new album. How was that?
We first met Ida when we did “Let Me Think About It” on our label, Flamingo Recordings. We actually came in contact because we’ve already worked with Camille Jones (The Creeps) and they are good friends and at the same management, so that’s how we got to work together.

We did a lot of tours together and when we were touring through Australia last year, we talked about doing a track together which became the first single of the album “Unconditional Love”. I love working with Ida she is a very lovely person on and off stage.

Last year you play in Croatian island Pag and this year you are coming back for "Nokia Day & Night festival". Some people call this island Balkan Ibiza. What is your opinion about that?
I totally agree with that! Island Pag is a wonderful place to play and I really looking forward to play there again. The comparison with Ibiza is a very understandable one. I think there should be an easier way to get to Pag by plain and then it will even be more popular.

How do you select tracks for an event like SoundLovers Festival?
Preparing for the weekend/events is my job. It is an ongoing process. On weekdays I produce music and make edits that I can play on the events. I always want to be at an event a little earlier, so I can pick up the vibe and then maybe think about the first track. I do not make a set at home. I am a DJ that is guided by the crowd.

You recently remix “Otherside” by RHCP (btw it's great). Why did you choose that particular track?
I’m a big fan of the RHCP so made this remix especially for my shows, it’s not an official remix. Recently my luggage was stolen and the music I was carrying is spread on the internet now so that’s why a lot of people are talking about this track.

Recently you presented a new producers contest “Now or Never” in collaboration with Shermanology. We know it's over, but can you tell us some more about the winner and why you decided to organize the contest?
The winner is……
He won because he got the most votes from the nominees.
The reason I did the contest was because I want to create opportunities for the new generation. In a way I like to think that I am contributing to our music in a different way than just producing myself.

Do you plan some new contest in the near future?
Maybe

Is there something new in your own record company, Flamingo Recordings?
My album House For All is out now and available to buy at all download portals and Fedde and I just released our track New Life.

You can check all newest releases at www.flamingorecordings.com

Any words in Serbian that you know?
Волим те

{xtypo_rounded1}Podsećamo posetioce da još uvek mogu aplicirati i učestvovati u nagradnom konkursu i osvojiti ulaznice baš za Day&Night festival u klubu Papaya, na ostrvu Pag u Hrvatskoj. Učestvuj! Ko kaže da se kreativnost ne isplati?{/xtypo_rounded1}

Thank You Funkerman for your time for this intervue

Pitanja:

Slobodan Janković, Urednik Clubbing.rs

June 15, 2010 • No Comments • Intervjui

Predstavljamo Vam holandskog DJ-a osnivača Flamingo Recording-a i rezidenta najvećih svetskih festivala i klubova – Funkerman.

Kroz priču smo dobili informacije o dugo očekivanom debi albumu Funkerman-a, saradnji sa Fedde LeGrandom i Idom Corr,zatim šta preferira da koristi od opreme, ali i koje reči zna da kaže na srpskom jeziku.

DJ Funkerman će 19. Juna nastupiti na muzičkom festivalu "Soundlovers 2” u Zrenjaninu. Zatim 2. Jula na splavu Sound u Beogradu, dok 17. Jul je rezervisan za Day&Night festival u klubu Papaya.

U poslednje četiri godine Funkerman i Flamingo recordings stoje iza mnogobrojnih hitova kao što su: Speed Up, Let me think about it, Put Your Hands Up For Detroit, The Creeps , Remember , Slide i letnje anteme… 3 Minutes To Explain.

Samo u 2008. godini Funkerman je nastupao na mnogobrojnim muzičkim događajima i festivalima – Mystery Land, Love Parade, Creamfields, Extrema Outdoor, Ministry of Sound London, Sensation White, a kao jedan od najvećih uspeha izdvaja se rezidentura Funkerman-a u čuvenom klubu Space na Ibizi. 

DJ Funkerman

First of all – Hi Funkerman! You are back in Serbia. What are your impressions of the Serbian fans?
My experience with the Serbian people has always been very positive, they are party minded and the best dancers in the world 😉

Describe your music in few words…
House a la Flamingo

What is your stage setup?
I prefer 4 x cdj 1000, 1 x mdj 800 en 2 function one monitors.

Can you tell us more about your cooperation with "Fedde Le Grand"?
Fedde, Raf and I have our own record label Flamingo Recordings. We started 6 years ago and we wanted a label which we could use to release our own tracks on without having to listen to what A&R managers from other labels had to say about it. And of course we made a few tracks together Wheels in Motion, 3 Minutes to Explain and recently New Life.

You’ve worked with a few big names in the last few years, is there anyone that you would like to work with in the future?
Rick Rubin is my all time hero. He is one of the founders of Def Jam records, the classic hip-hop label, but also produced for Metallica. I like him because he is so versatile so would love to work with him.

How would you describe your latest album "House for all"?
You’ll have to listen to it to make up your own opinion, but I tried to make an album which is really about music and “anything is possible”

You recently worked with beautiful Danish Ida Corr on the single “Unconditional Love” for your new album. How was that?
We first met Ida when we did “Let Me Think About It” on our label, Flamingo Recordings. We actually came in contact because we’ve already worked with Camille Jones (The Creeps) and they are good friends and at the same management, so that’s how we got to work together.

We did a lot of tours together and when we were touring through Australia last year, we talked about doing a track together which became the first single of the album “Unconditional Love”. I love working with Ida she is a very lovely person on and off stage.

Last year you play in Croatian island Pag and this year you are coming back for "Nokia Day & Night festival". Some people call this island Balkan Ibiza. What is your opinion about that?
I totally agree with that! Island Pag is a wonderful place to play and I really looking forward to play there again. The comparison with Ibiza is a very understandable one. I think there should be an easier way to get to Pag by plain and then it will even be more popular.

How do you select tracks for an event like SoundLovers Festival?
Preparing for the weekend/events is my job. It is an ongoing process. On weekdays I produce music and make edits that I can play on the events. I always want to be at an event a little earlier, so I can pick up the vibe and then maybe think about the first track. I do not make a set at home. I am a DJ that is guided by the crowd.

You recently remix “Otherside” by RHCP (btw it's great). Why did you choose that particular track?
I’m a big fan of the RHCP so made this remix especially for my shows, it’s not an official remix. Recently my luggage was stolen and the music I was carrying is spread on the internet now so that’s why a lot of people are talking about this track.

Recently you presented a new producers contest “Now or Never” in collaboration with Shermanology. We know it's over, but can you tell us some more about the winner and why you decided to organize the contest?
The winner is……
He won because he got the most votes from the nominees.
The reason I did the contest was because I want to create opportunities for the new generation. In a way I like to think that I am contributing to our music in a different way than just producing myself.

Do you plan some new contest in the near future?
Maybe

Is there something new in your own record company, Flamingo Recordings?
My album House For All is out now and available to buy at all download portals and Fedde and I just released our track New Life.

You can check all newest releases at www.flamingorecordings.com

Any words in Serbian that you know?
Волим те

{xtypo_rounded1}Podsećamo posetioce da još uvek mogu aplicirati i učestvovati u nagradnom konkursu i osvojiti ulaznice baš za Day&Night festival u klubu Papaya, na ostrvu Pag u Hrvatskoj. Učestvuj! Ko kaže da se kreativnost ne isplati?{/xtypo_rounded1}

Thank You Funkerman for your time for this intervue

Pitanja:

Slobodan Janković, Urednik Clubbing.rs

May 28, 2010 • No Comments • Intervjui

Koliko je kompleksan poduhvat i lični izazov stvarati filmski festival u godini u kojoj se posledice svetske ekonomske krize i dalje osećaju?

Svakako izazov i izuzetno složen zadatak pred kojim stoji ceo tim ljudi u pokušaju da se pronađe najbolje moguće rešenje za situaciju u kojoj se nalazimo.

Pripreme za festival traju već mesecima, suočavamo se sa problemima, i pokušavamo da koncept festivala koji smo postavili i koji se prethodne dve godine pokazao uspešnim, uprkos svemu razvijemo i unapredimo.

Ulaže se ogromna kreativa energija, što će se, nadamo se, odraziti na celokupno ovogodišnje festivalsko izdanje.

 U razgovoru sa direktorom festivala Cinema City

Da li se koncept festivala značajnije promenio u odnosu na prethodne dve godine, i šta smatrate glavnim okosnicama ovogodišnjeg festivala Cinema City?

Cinema City se i ove godine zasniva na dobro pokazanom konceptu i lajt motivu festivala: „Ceo grad je bioskop“.

Već prve godine postavili smo visoke standarde, što nam je svakako ambicija i za ovogodišnje izdanje. Jak i kvalitetan autorski program suština je našeg filmskog festivala. Želimo da se razvijamo i rastemo, čemu će ove godine svakako doprineti gostovanje čuvene holivudske i muzičke zvezde Džulijet Luis, koja će otvoriti festival Cinema City.

Pored brojnih, važnih gostiju festivala, Džulijet u Novom Sadu je svakako senzacija koja će obeležiti ovogodišnje izdanje, o kojoj se već priča, a i o kojoj će se sigurno pričati i nakon festivala. Svakako bih spomenuo i muzički program festivala, žurku na Petrovaradinskoj tvrđavi, na kojoj će pored Džulijet, učestovati The Good Guys-i, E Play, i mnogi drugi…

Da li biste mogli da izdvojite Vaše „must see“ filmske favorite, ili neke od selekcija na koje biste nam posebno skrenuli pažnju ove godine?

Program je i ove godine raznovrstan, autorski i pre svega kvalitetan. Održavajući ove kriterijume, prošle godine zahvaljujući filmskom sadržaju festival Cinema City posetilo je više od 70.000 ljudi.

Pored preporuka koje su usmerene ka programu naših takmičarskih selekcija, izdvojio bih ovogodišnji Animatrix, koji će posetiocima festivala sigurno biti zanimljiv po odličnom izboru japanskih anima, ali i po tome što će se u okviru ovog programa premijerno u Srbiji prikazati filmovi inspirisani čuvenim strip junakom Kortom Maltezeom.

Šta bi bila Vaša vizija festivala, i koliko ste bliski realizaciji iste sa ovogodišnjim izdanjem?

Organizovati ovakav festival nije ni malo lak zadatak. Pred timom Cinema City sada su već dve godine iskustva, i ambicije koje su, nažalost, ove godine uslovljene finansijskim mometnom ali i velikim infrastrukturnim ograničenjima.

Iz tih razloga ove godine nećemo uspeti da realizujemo Drive In bioskop, ali to je ambicija od koje nećemo odustati, i koju ćemo svakako ostvariti u narednim izdanjima festivala.

Pored toga radovi na bioskopu Arena Cineplex neće biti završeni do festivala, ali ćemo pronaći najbolje moguće logističko rešenje koje će nam pomoći u prevazilaženju ovog problema.

Uprkos recesivnoj godini i infrastrukturnim nepovoljnostima grada po pitanju bioskopa, kreativna energija koju ulažemo u mehanizam ovog festivala, kao i sjajna publika koja nas iz godine u godinu podržava, bliže nas našoj viziji da se visoko pozicioniramo na mapi svetskih filmskih festivala.

Više informacija:

www.cinemacity.org

May 19, 2010 • No Comments • Intervjui

Konačno (!): na Fjužn bini ovogodišnjeg Exita sviraće The Bambi Molesters, kultni surf-rok bend iz hrvatskog grada Siska.

Jedan od najboljih surf bendova današnjice, dakle, ne dolazi iz Kalifornije, već iz mesta koje je pedesetak kilometara jugoistočno od Zagreba.

Grupa postoji deceniju i po, u istom sastavu – Dalibor Pavičić (gitara), Dinko Tomljanović (gitara), Lada Furlan-Zaborac (bas) i Hrvoje Zaborac (bubnjevi) i iza sebe ima sedam albuma. Po mišljenju mnogih, posebno je zanimljiv bio Nights Of Forgotten Films, album koji su pod imenom The Strange pre šest godina snimili s Krisom Ekmanom iz velike američke grupe The Walkabouts.

Početkom ove godine, Molestersi su objavili As The Dark Wave Swells, kolekciju pesama koju muzički kritičari ne prestaju da hvale. Bend je sada napravio dvogodišnju koncertnu pauzu…

Dalibor Pavičić: Dvogodišnju pauzu je lako objasniti. Ja sam dobio sina, Lada i Hrvoje također. Bilo je logično da za neko vrijeme prestanemo sa svirkama kako bismo mogli kvalitetno odraditi roditeljske obaveze. I da nije bilo ovog roditeljskog dijela, mislim da je pauza bila potrebna. I nama i publici.

The Bambi Molesters – As the Dark Wave Swells

“Naoružani” trubama, orguljama i gudačima, na novom albumu hrabro ste zakoračili izvan granica surf-roka. Dokle ubuduće planirate da idete? Da li možda u pravcu toga da će Dalibor biti bendov vokalni solista?

Dalibor: Teško da će se te dogoditi. Ako zatrebamo vokal, vjerojatno ćemo „posuditi“ nekog boljeg.

Lada Furlan-Zaborac: Nismo bend koji funkcionira prema unaprijed određenim planovima. Pretpostavljam da ćemo dalje ići onamo kamo nas ovaj val odnese, ako mogu upotrijebiti takav vizualni klišej.  

Novi album bez problema osvaja srca publike koja voli muziku koju potpisuje Calexico. U nekim numerama stižete do nivoa melodrame grupe Tindersticks, dok u završnici pesme The Kiss-Off” imate štimung saundtrekova koji prate Bondove avanture. Da li se slažete s Krisom Ekmanom, producentom albuma, koji kaže da su današnji Molestersi surf-rok “prerasli”?

Dalibor: Mislim da smo „prerasli“ one surf stereotipe u glazbenom smislu, kao i havajske košulje i jeftinu retro ikonografiju. To nikad i nije bio dio naše glazbe. Ovo što mi radimo i što smo radili – sve je to sasvim naše, a opet, prepuno raznih utjecaja sa strane.

Kakav je Kris Ekman kao producent, a kakav kao deo sviračko-pevačkog kolektiva The Strange?

Dalibor: Kris je vrhunski profesionalac i izuzetno ugodna osoba. Jako cijenimo njegovo kreativno mišljenje i glazbeni ukus, i upravo smo zbog toga i željeli da producira naš novi album. Nema neke velike razlike između Krisa kao producenta i člana benda The Strange po pitanju opuštenosti suradnje, ali kao producent je, naravno, u pravom trenutku rješavao neke naše nedoumice. Vrlo je važno na tom mjestu imati nekoga u čije se odluke možeš pouzdati.

Da li se slažete s konstatacijom da je The Strange projekat s kojim ste mnogo više mogli da postignete?

Dalibor: Najgore je to što o njemu sad pričamo kao o “projektu”, mada on to zapravo nije bio. Mi smo dosta ozbiljno krenuli u sve to, ali negdje, putem, ispostavilo se da je teško održavati dva benda. Što se tiče samog albuma Nights Of Forgotten Films, mogu reći da sam s njim iznimno zadovoljan. Ja nekako mislim da će taj album netko ponovo otkriti u bližoj budućnosti.

Lada: Snimajući album, radili smo s Filom Braunom, “iskusnim liscem” koji je radio i s grupom Led Zeppelin, Bobom Marlijem… Inače, jednim od ljudi koje možete samo poželjeti upoznati. Mislim da nam je ta cijela priča oko albuma Nights Of Forgotten Films otvorila mogućnosti nekakvog drugačijeg razmišljanja o onome što radimo.  

The Bambi Molesters – Theme From Slaying Beauty

Jeste li tokom karijere imali osećaj da ste “osuđeni” na surf-rok, dursku garažu, šezdesete…? Da li ste osećali teret takve vrste?

Dalibor: U nekim situacijama, da. Bukirali su nas uglavnom surf, garažni i rokabili klubovi, ali mi nismo bili dovoljno retro. Ili jesmo, ali se nismo tako doživljavali. Zapravo, meni je nakon jedne svirke u Španjolskoj, ta neka retro priča strašno krenula ići na živce.

Lada: Ljudi koji prate spomenutu scenu kažu da se mi izdvajamo iz ostalih instrumentalnih bendova, da imamo “svoj” zvuk. To u nekom trenu može biti nedostatak, jer je uvijek lakše igrati na sigurno i raditi ono što je ljudima poznato i blisko, ali, evo, mislim da smo uspjeli isfurati svoje i da ljudi doista prepoznaju iskrenost i autorski potpis koji bend od samih početaka doista ima.

Da li je u današnjoj Hrvatskoj moguće biti mejnstrim bend s repertoarom koji je sastavljen od instrumentalnih brojeva?

Dalibor: Mislim da to nije moguće nigdje na svijetu. Nadam se da ne misliš da smo mi mejnstrim (smeh)…

Lada: Doista nikad nismo razmišljali o tome da nam je cilj postati mejnstrim bend. Radimo to što radimo onako kako hoćemo i, na sreću, ne moramo praviti ustupke u svemu tome. Imamo svoju bazu publike, koju smo tijekom 15 godina, koliko bend postoji, okupili, i to je to. Svaka svirka uživo nam je važna i kao bend smo odrasli “na cesti”. Mislim da se prijeđena kilometraža i čuje i osjeti.

Bili ste gostujući bend na koncertima grupe R.E.M. i sarađivali s drugim velikim muzičarima. Kakav je osećaj biti “omiljeni bend” Laksa Interiora, nekada frontmena grupe The Cramps?

Dalibor: Mogu samo reći da je Laks Interior razumio nas isto kao što smo i mi razumjeli njega. Veliki umjetnik i čovjek.

Da li je tačno da u Brazilu postoji kaver bend koji izvodi vaše pesme i da li zaista špicu jedne brazilske sapunice krasi vaša numera?

Dalibor: Postoje klinci u Brazilu koji su skinuli nekoliko naših pjesama i uredno ih sviraju. To sam vidio na Jutjubu. Onda sam im se javio i, eto, sad smo u kontaktu. Ne bih ih zvao kaver bandem, jer sviraju oni i svoje stvari, ali, evo, imaju i dosta naših. Postoji još bendova koji nas obrađuju. Zadnji koji znam je na Havajima. Uredno sviraju naše stvari na hotelskim gažama (smeh)… A sapunica se zove Bang Bang, i vrlo je gledana! Zapravo, dvije stvari su nam u toj sapunici – Malaguena i Last Ride.

The Bambi Molesters – Ice and Pinewood Trees

Pravite “muziku za filmove koji nikad nisu snimljeni”. Zašto nikad niste neko svoje izdanje dostavili Tarantinu, “krivcu” za poslednje veliko globalno interesovanje za surf-rok?

Dalibor: To je sve puno kompliciranije… Ovako izvana izgleda jednostavno, ali radi se ipak o filmskoj industriji. Naglasak je na riječi “industrija” (smeh)…

Vaše albume moguće je naći čak i na vinilima. Ipak, većina ih traži najčešće na besplatnim internet daunlodima. Da li vas ta činjenica zabrinjava?

Dalibor: Vjerujem da više zabrinjava našu diskografsku kuću, premda smo sada nekoliko tjedana bili najprodavaniji hrvatski album. Slabo pratim tu ekipu što skida albume, ali, evo, sad sam malo proguglao, i mogu reći da je to… katastrofa. Tješi činjenica da ljudi koji vole i slušaju glazbu – i dalje glazbu ne kradu. Kupuju je najčešće na koncertima, jer su u prilici album nabaviti po povoljnijoj cijeni direktno od banda. Kvaliteta zvuka na vinilu ili CD-u, naravno, ne može se usporediti s nelegalnim mp3 izdanjem.

Ove godine konačno nastupate na Exitu. Šta ćete nam svirati?

Lada: Budući da prvi put sviramo u Novom Sadu i na Exitu, set listu ćemo sastaviti tako da publika dobije uvid u ono što smo proteklih godina napravili, ali budući da nam se nove stvari jako sviraju, svirat ćemo i većinu pjesama s novog albuma. Veselimo se dolasku na Exit!

Razgovarao:

Predrag Đuran

Izvor:

www.exitmusic.tv

May 13, 2010 • No Comments • Intervjui

Najbolji norveški elektrosastav i jedan od najuticajnijih svetskih grupa "Royksopp“ nastupiće prvi put u Srbiji 10. jula na "Exit"-u na novosadskoj Tvrđavi.

Ovaj sastav čini Svein Berge i Tornbjorn Brutland, a publici će se predstaviti na "Main Stage“-u trećeg festivalskog dana.

U intervjuu koji je Svein dao za „Blic“ saznajemo kakav nas nastup očekuje na "Exit“-u, kako zvuči nov album „Senior“, te otkrivamo šta Svein i Tornbjorn rade kada nisu u studiju.

– Oduševljeni smo što dolazimo, što idemo negde gde nikada nismo bili. Oduvek smo želeli da probamo nešto novo, da istražujemo, da upoznajemo. Divno što ćemo to učiniti i kod vas – kaže Svein.

Šta ste spremili za nastup na "Exit“-u?
– Svaki momenat mora da bude poseban. Hoćemo odličnu zabavu, odličnu žurku! Želimo energiju, hemiju sa publikom. Želimo sve!

Da li ste čuli nešto o festivalu?
– Da, da, čuli smo da je odličan festival. Znatiželjni smo i zato i dolazimo. Mi se držimo one „život je suviše kratak da bi ispuštao bilo kakvu priliku“. Svuda idemo puni entuzijazma i želje za nečim novim.

Da li ćete puštati pesme sa novog albuma „Senior“?
– Želimo da nastup bude baš energičan. Album „Senior“ još uvek nije izašao, uskoro će, pre festivala. Ali on je daunsajd fazon. Dakle, da pustiš i uživaš, legneš. Nije za žurke. Ali biće nekih stvari sa tog albuma u miksu koji smo spremili za „Exit“. Ma, biće fenomenalna žurka u svakom slučaju!

Nov album „Senior“ je drugi deo vašeg prethodnog albuma „Junior“.
– Prethodni „Junior“ je više energičan, pun je pop elemenata. Dok je „Senior“ nekako pun instrumentala, nekako je dubok. Hteli smo da ga napravimo iz dva dela. „Junior“ je nekako početak, a „Senior“ njegov kraj, retrospektiva svega. Čućete (smeh). Ja lično bih izdvojio pesmu „Senior Living“.

Svih ovih godina koliko ste na sceni ostali ste dosledni sebi, originalnom elektrozvuku, a poznati ste i po kombinaciji analognog sa digitalnim.
– Od kada smo se pojavili, trudili smo se da ostanemo dosledni sebi i zvuku koji volimo. Kada pravimo muziku, uvek pravimo ono što se nama dopada, ono što mi volimo da slušamo, ono u čemu bismo uživali da neko drugi pušta. Da ne zvučimo kao drugi. Puno vremena provodimo istražujući muziku i sve impresije spajamo u jedno – u „Royksopp“. Posebno se zabavljamo kada koristimo analogne mašine. Mnogo je zabavnije, a i lepše i originalnije zvuči. Daje mu taj šmek na kojem smo mi odrasli.

Koja je to muzika na kojoj ste odrasli?
– Dok su svi voleli hevi-metal i takav zvuk, mi smo voleli ono drugo što se tada nudilo, ono novo, još uvek neotkriveno, andergraund, ono što je počinjalo kao nova muzička revolucija. Elektroniku. Uživali smo u sastavima „Kraftwerk“, „Depeche Mode“… i danas uživamo. To su nam bili uzori. Tada smo visili po engleskim klubovima, slušali čikaški i esid haus, klupsku muziku, generalno.

– Ako bude nešto tako kao sa „The Knife“, naravno. Oni su fenomenalan bend čiju muziku obožavamo i poštujemo. Mi volimo sve – od Dejvida Bouvija, preko „The Knife“, do berlinske andergaund tehno muzičke scene.

Kako vi i Tornbjorn funkcionišete sve ove godine?
– Nas dvojica smo prijatelji još od detinjstva. Zajedno smo prošli mnogo stvari. Ceo život. Jednostavno, spojeni smo do kraja života. Veliki smo prijatelji, a tek onda ide „Royksopp“. I ime benda je nastalo iz našeg detinjstva.

Ispričajte nam kako je sve nastalo.
– Kada smo bili mali, omiljeni film nam je „Star Wars“. Imali smo male figure iz filmova i one pečurke puhare koje zgazite i one puknu i prave prašinu. Bacali smo te pečurke oko tih figurica i pravili atmosferu eksplozije i scena iz filma „Star Wars“. To nam je bila omiljena igra, tako smo proveli detinjstvo. Onda smo godinama posle razmišljali o bendu i odlučili da ga nazovemo „Royksopp“, što u prevodu znači „pečurka koja se puši kada je zgaziš“ (smeh).

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
– To što smo Tornbjorn i ja pre, ne znam ni ja koliko više godina, sedeli u jednoj sobi i nismo imali ništa. Bez novca, bez ičega. Tada smo počeli da ostvarujemo naš san… Probili smo se na svetsku scenu iz zabačene Norveške. Imamo ljude koji vole nas, našu muziku.

Koji su vaši ventili od posla?
– Nismo od onih što sednu u studio i ne izlaze po svaku cenu dok nešto, pa makar i na silu, ne završe. Mi volimo da se zabavljamo. Volimo da idemo na žurke, po Berlinu najviše, posle volimo da uživamo u prirodi. Skupljamo informacije, energiju, pa onda idemo u studio. I radimo. Trudimo se da sve ide opušteno. Tako je najbolje.

POSLEDNJE PRIPREME ZA ŠOU NA TVRĐAVI od 8. do 11. jula
Četvrtak, 8. jul
– Mika
– Hromeo
– „LCD Soundsystem”
– DJ Šedou
– „Suicidal Tendencies”
– „Bad Brains”
– „Miike Snow”
– Erol Alkan
 

Petak, 9. jul
– „Placebo ”
– Rikardo Viljalobos
– „The Horrors”
– „Does It Offend You, Yeah?”
– „Behemoth”
– Džoš Vink
– „Moderat”
– „Decapitated”
 

Subota, 10. jul
– Misi Eliot
– Dejvid Geta
– „Royksopp”
– „The Exploited”
– „Klaxons”
– Brodinski
– Lejdbek Luk
 

Nedelja, 11. jul
– „Faith No More”
– „The Chemical Brothers”
– „Pendulum”
– „Crystal Castles”
– „Cathedral”
– „A-Track”
– DJ Mehdi
– Sebastijan
– „Midnight Juggernauts”

{xtypo_rounded1}Kamp 2.490 dinara
Ulaznice za devetodnevni boravak u „Egzit vilidžu” u prodaji su po ceni od 2.490 dinara. Kamp će biti otvoren od 5. do 14. jula.

Komplet karata 6.490, vip 25.000 dinara
Promotivna cena kompleta ulaznica je 6.490 dinara (redovna cena će biti 10.990 dinara), VIP karte koštaju 25.000 dinara, a prodaja jednodnevnih ulaznica počinje sutra, i to po sledećim cenama: 2.990 dinara (četvrtak i petak), 3.490 dinara (subota) i 3.990 dinara (nedelja). Karte se mogu kupiti u „Gigstix” prodavnicama i filijalama „Erste banke”.{/xtypo_rounded1}

Eks-Ju zvezde
Na ovogodišnjem festivalu će nastupiti i brojne domaće i regionalne zvezde: „Obojeni program”, „Ritam nereda”, „Veliki prezir”, S.A.R.S, „Petrol”, „Stuttgart Online”, TBF …

Vlasnici hita „Remind Me“
Sastav „Royksopp“, tvorci neprikosnovenog elektrohita „Remind Me“, na muzičkoj sceni su aktivno prisutni od 1998. godine. Početkom devedesetih su radili kao di-džejevi u lokalnim norveškim tehno klubovima. Deset godina kasnije, 2001. godine, izdali su prvi album „Melody A.M.“, sa kojim su se i proslavili. Četiri godine kasnije, 2005, izdali su album „The Understanding“, a prošle godine album „Junior“. Drugi deo tog albuma „Senior“ uskoro će se pojaviti.

Izvor:

Blic

April 23, 2010 • No Comments • Intervjui

Najspektakularniji britanski elektro sastav Faithless ponovo nastupa u srpskoj prestonici, 24. aprila u novobeogradskom Belexpo centru. Uoči gostovanja, njihov lider Maksi Džez govori o fetišima, beogradskoj publici, lokal patriotizmu…

„Bog je DJ…“, rekao je uz osmeh Maksi Džez iz Faithless, ispijajući polagano beli vermut sa ledom. Jedan od najuticajnijih muzičara današnjice ubrzo se namrštio, kudeći britansko kišno vreme kome kao da nema kraja… Kako kaže, jedva čeka da dođe u Beograd. 

Proslavljeni elektronski trio kojeg sačinjavaju Sister Blis (tako omiljena među beogradskom publikom), Rolo (producent, DJ i, uzgred, brat popularne pevačice Dajdo) i mastermajnd Maksi Džez (muzičar bez čije saradnje bi i jedan Robi Vilijams bio najobičniji šlager pevač u malo bolje skrojenom odelu), na nastupu u Beogradu premijerno promovišu numere sa najnovijeg albuma pod nazivom „The Dance“, čije je objavljivanje zakazano za 17. maj.

Koncert u Beogradu se bliži, da li možemo da očekujemo neka iznenađenja?
– Da, za beogradsku publiku spremamo mnoga iznenađenja: premijerno vam predstavljamo muzičke teme koje su „sveže“ komponovane i producirane. Odlučili smo da premijera bude pred najtemperamentnijom, ali i veoma zahtevnom beogradskom publikom, koja nije rigidna i hladna i koja zna dobro da se provede. Takođe, osim novog materijala, sviraćemo i naše najveće hitove: „Insomnia“, „God Is a DJ“, „Bombs“…

Da li smatrate da se, i u vizuelnom i performerskom smislu, vaši najnoviji nastupi graniče sa domenom telematičke umetnosti?
-Koristimo video screen, igramo se optičkim iluzijama svetlosti, naglašavamo vizuelne efekte nastupa, uzajamnu povezanost digitalne tehnologije, kompjuterskog grafizma, likovnih ideograma… Mislim da nismo tako daleko od vremena kada će muzička elektronika biti, da tako kažem, „res extensa“ nekog ekrana koji bi čak mogao da bude ugrađen u optički živac. Heh, je li vam tako nešto padalo na pamet?! Ipak, mislim da tehnologizacija ne podrazumeva automatski i dehumanizaciju muzike. Inače, moram da napomenem da sam čovek snažnog religijskog identiteta. Bez kultivacije duha, čovek kao i da ne postoji.

Maksi Džez: Jedva čekamo da dođemo u Beograd

Jeste li prvi veliki trio koji je princip plesne hibridnosti pretvorio u mejnstrim?
-Još od kraja osamdesetih godina profesionalno se bavimo muzikom. Mada, sad kada o tome razgovaramo, moram da spomenem da sam godinama radio i na piratskim radio stanicama, koje su, u muzičkom smislu, prvi i jedini trendseteri u Britaniji. Sve što smo mi emitovali, mejnstrim mediji i veliki klubovi kasnije su prihvatali i standardizovali. Na primer, preko piratskog radijskog programa i nastupa u andergraund klubovima prvi smo prezentovali tech house/trance pop. Mejnstrim mediji prihvatili su naš zvuk, kao i masovna publika širom sveta. Ali, Faithless se, kao što vidite, nije promenio. Mi se nismo prilagođavali medijima, niti se dodvoravali masovnom ukusu. Nametnuli smo svoj stil, što je posebno na ceni danas, u „copy-paste“ eri.

A gde danas, ili bolje rečeno – noćas, izlazite, gde se može čuti najinspirativnija muziku u Londonu?
-Idem u andergraund klubove u kojima se može čuti UK garage, grime, dubstep, reggae, techno, tačnije sve što mi raspaljuje nove muzičke ideje i inspiriše me! Muzika je za mene čist fetiš! Kao i automobili. Sumanuti sam kolekcionar. Samo još i ovaj, i ovaj, i ovaj… I tako. Veliki vozni park, a u suštini mnogo šta od te gvožđurije uopšte ne vozim. Najčešće sedam u svoj Porše, Ford, Subaru…  i Markos. Svojevremeno sam osnovao i auto takmičenje. Zapravo, sad i ne vozim. Imam zabranu, zbog velikog broja penala i saobraćajnih prekršaja.

Zar niste svojevremeno zamalo stradali, zbog prebrze vožnje?
-Da, da… Kriv sam. Bio je to težak saobraćajni udes 2001. godine. Hm, morali smo da otkažemo kompletnu turneju zbog toga.

Izvor:
City magazine

April 3, 2010 • No Comments • Intervjui

Povodom Back 2 Back sessions žurke koja se održava večeras u klubu Route 66, zamolili smo Mr Gavin Chaung-a aka Nookie-a da odvoji malo vremena i odgovori na par pitanja.

1. Trenutno slušamo vaš "Sounds of Music" album, koji je izašao 1995. za "Reinforced Records". Pregršt dobrih vibracija dolazi sa njega. Kakvu studijsku opremu ste tad koristili?

– U to vreme sam se oslanjao na "hardware". Imao sam osnovnu postavku: Akai S950 sempler, Korg M1 klavijaturu, mikser sa 16 kanala i računar Atari 1040ST, na kom sam koristio Cubase. Moj Akai sempler je bio veoma ograničen dužinom sempla koji je mogao da učita, tako da sam morao unapred da mislim koje ću semplove koristiti.

2. Aktivni ste na elektronskoj, muzičkoj sceni od samog početka. Kako gledate na trenutna dešavanja?

– Osnovna razlika između tada i sada je što se scena razvila u mnoštvo žanrova i različitih muzičkih stilova. Ako elektronsku muziku posmatram kao celinu, rekao bih da je scena zdravija nego ikad. Digitalizacija i internet su povećali kvantitet, a na vama je da izaberete kvalitet. Takođe, računari su pojednostavili proces muzicke produkcije i omogucili svima da izraze svoju kreativnost.

"Digitalizacija i internet su povećali kvantitet, na vama je da izaberete kvalitet"

3. Dvaput ste nastupali na EXIT festivalu. 2002. na Dance Arena, i 2006. na Happynovisad stejdžu. Kakva su vam sećanja na sam festival i publiku?

– EXIT je definitivno jedan od najboljih festivala na kojima sam imao čast da nastupam. Kada sam prvi put gostovao, bio sam potpuno zapanjen činjenicom da se jedan festival može održati na tako fantastičnoj lokaciji. Tada je EXIT bio više "underground", i trajao je 9 dana. Drugi put sam se takođe odlično proveo, ali sam primetio da je postao komercijalniji, i trajao je 4 dana.

4. Čime ste trenutno zauzeti? Kakvi su budući planovi vaše "Phuzion" izdavačke kuće?

– Volim da budem svestran. Trenutno sam napravio plan izdanja za "Phuzion" do kraja 2010. Takođe radim na svom House/Down-Tempo projektu "Urban Deep", zajedno sa svojim partnerom Ryan Daniels.

Takođe, vodim "Atmosphere" večeri, koje su se do sada održavale u londonskim klubovima, a ove godine će rezidentura izaći izvan granica UK, ali najbitnije od svega je što se staram o svojoj dvogodišnjoj ćerkici.

5. Za kraj nam recite kakve ritmove ste spremili za novosadsku publiku ovog petka u klubu Route 66.

– Stvarno sam presrećan što se vraćam u Novi Sad. Big Bud i ja imamo dosta svežih stvari koje jedva čekamo da isprobamo na densfloru. Vidimo se u petak.

Izvor:
Happynovisad.com

March 21, 2010 • No Comments • Intervjui

Sebe, sa razlogom, naziva underground umetnikom.

Alex Monster aka Alexandra Zahn, osim agresivnog ritma, takođe naglašava više agresivne i "industrijske" zvukove. Rođena 1984., pokazali je interes za muziku i kompjutere u ranom detinjstvu. Nakon završetka klavira u osnovnoj muzičkoj školi, ona je svirala bubnjeve i bas gitaru u punk bendu.

2000. je postala techno zaljubljenik, a 2004. započela sa treninzima na gramofonima i playerima. Već od početka svoje DJ karijere, ona je bila podržana od strane poznatih domaćih DJ-a, koji su uobličili njenu tehniku i kreirali joj prefinjeniji ukus ka muzici.

Njen omiljeni žanr je nemački underground mnml, new wave, synth pop, punk i ona želi ostati underground umetnik!

Kada i kako su počela tvoja interesovanje za elektroniku?

Moja interesovanja za elektronsku muziku su počela 2001. godine, prešla sam sa punk-a na techno. Tada su bili aktualni Christian Varela, Carl Cox, Adam Beyer, Marco Bailey, Rush, Chris Liebing, Dave Clarke, Petar Dundow … Sećam se da je to bilo jedno pravo osveženje za mene, izazov i novo iskustvo, redovno sam išla sa prijateljima na techno žurke, spremala sam se dva dana pred žurku kao da idem na veoma bitan trening (haha) , uživala sam, potpuno strejt, bila sam tinejdzerka & full of energy :]

2005. mi je neko "podmetnuo" svima dobro poznat i po meni najbolji mix ikada, Richie Hawtin "Closer to the edit" i to je za mene bilo otkriće decenije, bila sam impresionirana i jos nekolicina drugara oko mene, izmedju ostalog i Ajs Nigrutin (haha), prvo smo se svi našli u čudu jer nismo verovali koliko dobro zvuči, dobro se sećam momenta kada sam rekla:"daaa,to je to,to je toooooo" :]

Koliko se dugo baviš DJ-ingom?
DJ-ingom sam se bavila 2005/06, počela sam na gramofonima, zatim cdj's, a završila na software-ima, jer od compa nikako da pobegnem, to mi je ostalo u krvi još od moje pete godine kad sam dobila svoj prvi comp, Commodore64 :] tako da ja sebe uopšte ne smatram dj-em, mogu slobodno reći za sebe da sam performer – jer koristim Ableton live za produkciju, mixing i polu dj set polu live, po meni je jako monotono da vrtim na gramofonima i playerima, zaista nisam navikla da koristim manje od 4 kanala, pri tom kombinujući razne samplove,vocale i sl..

Ableton mi sve to pruža uz pomoć midi controler-a, kaoss pad-a, raznih efekata i sl..ja sam artist, ne volim kad mi je sve servirano i kad je u pitanju samo beat mixing, ipak mi je slatko kad "skrnavim" tudje trake i svoje naravno, kad stvaram nešto novo 😀 i pričam ljudima moju priču, na moj način, a ne tudju. Iako sam još uvek punker, odlučila sam da se ponovo vratim u fazon i u svoja izdanja krajem godine ubacim bass gitaru i bubnjeve, ja cu to sve sama odsvirati naravno, mrzim kliktanje na tastaturi, u tom slučaju tj što se produkcije tiče, analogija je zakon!

Gde nalazis inspiraciju za stvaranje?
Inspiracija su mi moje žrtve koje krijem u podrumu i frizideru (haha),joke! Čovek prolazi kroz razne situacije i probleme u životu, tako da ja uvek izvlačim neku pouku iz svega toga, a i inspiraciju. Uglavnom kad mi se desi nešto ružno, napravim neku tužnu ili surovu traku, a takvi su mi i setovi, mada mi je podsvest veoma mračna i takve su mi i trake, baš retko napravim nešto veselo, pre sam u fazonu napraviti nešto bezobrazno i perverzno, jer moje trake su moja deca, a i moj izduvni ventil, na taj način se praznim.

Mogu reći da sam od samog početka pod uticajem muzike Marc Houle-a, drugari zbijaju šalu da sam zenski Marc Houle (haha), jer su mi interesantni samplovi iz video igrica, commodore-a 64 a takodje kombinuje live drums i bass guitar u produkciji, po meni Marc je unique artist, "weirdo but unique and funny". Ali se trudim da dva dana ne slušam tudje trake pre nego što počnem praviti sopstvene, dok sa setovima mi je totalno drugačije, uglavnom kod kuće, na poslu i u autu slušam Magdine setove, zatim live setove Marc-a, Click Box-a, Heartthrob-a i jako me inspirišu pred neki gig.

Sve više se bavis produkcijom, kakva je situacija na tom polju?
Situacija je sjajna, iako sam zapostavila produkciju zbog posla, nemam vremena i jako mi je žao zbog toga, mada uspevam nekako, ni sama ne znam kako… Na svu sreću label owner-i imaju razumevanja i znaju da sam full busy, tako da sam povlaštena i kao jedina žena u ekipi, nemam deadline-ove…

12og aprila izlazi novi EP "Shemale Queen" za Artefekz Muzik label, sa veoma interesantnim remixima, a ubrzo nakon tog EP-a izlazi special sa remixima mojih dragih kolega i jako kvalitetnih producenata iz Nemačke, Italije, Srbije i Bosne. Žanrovski se ne razlikuju baš mnogo, uglavnom minimal techno, izuzetak je remix Noise Destruction-a, koji je pravo osveženje.  

Započela sam neke veoma zanimljive projekte sa domaćim i stranim kolegama, ali za sada to je na stand by-u, nadam se da će nešto od toga biti objavljeno 2011. godine, biće totalno drugačije od svega ovoga što radim, kao što rekoh, volim da eksperimentisem a i moje kolege takodje. Do kraja godine će se pojaviti par izdanja na veoma kvalitetnim i poznatim mnml techno label-ovima, jako sam srećna i ponosna zbog toga, a i zbog podrške koju mi daju kolege sa inostrane scene.

Saradnja sa domaćim, ali stranim DJ-evima i producentima je na visokom nivou? Sa kim se najbolje slažeš na stageu 🙂 Koji je na tebe ostavio najbolji utisak?
Na svu sreću sa većinom priznatih kolega sa inostrane scene sam u jako dobrim odnosima, privatno i poslovno, mislim da je to jako bitno što se komunikacije tiče na stage-u, jer se medjusobno dobro poznajemo.

Što se tiče domaće scene, najbolje se slažem sa mojim dragim kolegom i prijateljem Vladimirom Erdberom, iako žanrovski i nismo baš toliko slični, savršeno se uklapamo i kada radimo odvojeno, a i kada radimo b2b. Dešava se da spontano, iz dosade snimimo b2b set i neverovatno koliko smo različiti, a kako je sve to dobro upakovano u mixu, a to je zato što jako mnogo vremena provodimo zajedno i što se jako dobro poznajemo, nema ništa lepše nego kad se sa nekim muzički stopiš i postanete jedno, bez ikakvih odstupanja. U produkciji se totalno kapiramo,tnx god.

Što se tice inostrane scene to je Marc Houle, definitivno, čak sam sa njim imala zanimljivu situaciju kada smo zajedno išli na njegov nastup u Trier, u jednom momentu sam ga menjala i puštala njegov live act, jer je otišao do toaleta i hteo malo da odmori "sa strane", ne mozete ni da zamislite kako sam se osećala u tom momentu, bila sam u totalnoj panici jer sam mnogo alkohola unela u sebe pre toga (haha),ali na svu sreću poznajem njegov rad i imamo isti set up, tako da je sve prošlo super, ljudi su bili zbunjeni ali sam dobila neverovatan feedback 😀

Bila sam besna na njega, jer me je prvo napio pa naterao da puštam njegov live, ali ubrzo sam se iscoolirala i shvatila da sam ja ustvari lucky girl, testirao me je, iskoristila sam to, dobro sam se pokazala i to je najbitnije :] Jako sam srećna zbog Marc-ovog dolaska u Beograd 28og aprila i što ćemo ovde konačno nastupati zajedno, ko zna, možda u jednom momentu odradimo mini b2b set, Marc je zaista pun iznenadjenja i uzašno tvrdoglava osoba, a ja sam slaba na njega, tako da nikad ne odbijam ako insistira na nečemu. Mislim da bih se i sa Magdom super uklopila, uskoro ću imati priliku i to da proverim,a i vi ćete naravno čuti, pa procenite sami. ;]

Koji bi nastup u svom dosadašnjem radu ocenila kao nezaboravan, drugačiji, specifičan…?
Imala sam razne situacije, svaki nastup sam zapamtila po nečemu, ako sam sa dobrom ekipom, uglavnom ako nešto krene po zlu, mi opet zbijamo šale. Nastupi na Exitu su ostavili jak utisak na mene, to je bilo nešto poput bitnih ispita, mada mi je zanimljiviji after party posle exita, na plaži, recimo 2008. smo puštali muziku na plaži i u jednom momentu nam se prizdružio Sven Vath, bilo je jako zanimljivo, možete predpostaviti samo (haha), a prošle godine smo opet imali zanimljiv after na strandu, nakon Magde, Richie-a na areni, pokupili smo se i otišli na plažu, za nama je došla potpuno blesava ekipa ljudi, imali smo stage koji je bio visok nekih 20m i mogao si se popeti samo uz pomoć merdevina, ali pošto sam se u jednom momentu napila, ljudi su dolazili i molili me da sidjem, ali nisam smela, uzela sam par čaša vode, polivala sam se vodom, kosa mi je bila skroz mokra, konacno sam došla sebi, ljudima je sve to bilo jako zanimljivo, zbijali smo razne šale, izvodili performanse na stage-u, ma bili smo potpuno ludi,haha!

Da, recimo, bio je zanimljiv nastup u Berghain kantini pre 6 meseci kad sam tamo puštala muziku, u jednom momentu je dosao jedan moj kolega i dobar prijatelj, poznati producent [necu ga imenovati], toliko sam bila iznenadjena uzbudjena što je došao na moj nastup, totalni odlep, na pola mog seta sam zamolila Tim-a da me zameni, obećala da ću se vratiti za sat vremena, naravno otišla sam iz Berghain kantine, opremu sam ostavila na pultu, Tim je vrteo celu noć i bio jako besan, ja se naravno nisam vratila, a on je na svu sreću spakovao moju opremu i drugi dan mi je doneo,haha,objasnila sam šta se zapravo desilo, oprostio mi je 😀

Smešnu i pomalo neprijatnu situaciju sam imala u Quintessenz show-u, kad smo nastupali Sedative, Click Click i ja, donela sam rakiju, pa smo je kombinovali sa vodkom, mnogo smo se napili i pravili explicitne scene u toku nastupa, pricali raznorazne gluposti i psovali, išao je live streaming, ljudi su gledali i slušali, smejali se, ali boss-u quintessenz-a i nije baš bilo zanimljivo, zvao je Chrisa u jednom momentu u zapretio mu da će mu ukinuti emisiju naredna 3 meseca, ako ne prekinemo sa pravljenjem gluposti u programu, haha, naravno upristojili smo se i sve je prošlo ok, ali je show zapamćen po najvećoj gledanosti!

Tvoji favoriti u produkciji su…?
Danjel Esperanza, Mathew Jonson, Marc Houle, Butane, Click Click, Tim Xavier, Yello, Heartthrob, Gaiser, Rob Van Valen, Click Box, Christian Burkhardt, JPLS, Troy Pierce and many more, uglavnom undergraund artisti koji su pri tom izvrsni muzičari.

Koje su ti omiljene stvari koje slušaš u slobodno vreme – kada ne radiš…?!
Ja non stop radim, a malo spavam 😀 sad upravo dok pišem sve ovo slušam na repeat Afternoon Coffee Boys-Dark Blend (camea rmx), old one, but awesome. Muzika je moja inspiracija, bilo šta da radim, ona je tu sa mnom, sve vreme, moja prva, prava i istinska ljubav, koja me je održavala u najtežim momentima u mom životu, pored mojih roditelja, naravno.

Elem, ponekad preteram sa elektronikom i prebacim se na Depeche Mode [ali prva cetiri albuma], Kraftwerk, Yello, Video Sex, uglavnom su to new wave, synth pop, electro pop grupe, domaće i strane, mada ima momenata i kad slušam Kim Wild, Lipps INC, UB40, Barry White-a pa i dana kad sam totalno u Marilyn Manson mood-u,POWER!!!! trip :] .. a planiram uskoro da posetim neke punk svirke, baš sam se uželela, zadužila sam Sabljara da me obaveštava o tome, kao što vidite, ja i nisam baš toliko mračna, baš sam šarena po pitanju muzike, ljudi se varaju  ;D

Po tvom mišljenu, da li su se žurke, festivali i muzika uopšte otišli u komercijalnije vode u odnosu na neki period ranije? Šta o tome misli "real underground DJ"?

Moramo se pomiriti sa činjenicom da Beograd nije Berlin. Gazde beogradskih klubova i organizatori festivala su svesni da pare ne mogu uzeti sa undergraund artistima, dok je u Berlinu drugačije. Dešava se i to da se mnogi undergraund artisti opredeljuju za mainstream, što ja i kapiram jer sam i sama došla u takvu situaciju da biram, ali se trudim da radim i jedno i drugo, ali žanrovski se ništa znatno ne menja. Da se ne lažemo, srpska publika je čula sve aktuelne dj-eve koji su se mogli čuti, malo smo ih razmazili, ideja je ponestalo, većina tupi zube tipa "treba ovako,treba onako" a niko ništa ne preduzima!

Dugo sam razmišljala i pitala se da li vredi uopšte započinjati nešto i cimati se, pa odlučih da ubijem malo ovu monotoniju i bookiram imena za koje sam ubedjena da ljudi žele da ih čuju po prvi put u Srbiji ili ponovo da ih čuju nakon dužeg vremena. Na svu sreću započela sam saradnju sa marketinskom agencijom Composite, koja se unazad par godina bavi svim bitnijim event-ima u Srbiji [Cocoon,Becksperience etc..],sad svi timski radimo i pravimo planove za 2010. godinu, spremamo mnoooogo iznenadjenja, presrećna sam što imam sjajan tim sa iskustvom oko sebe, zanimljive, kreativne ljude, njihovu full podršku i što me ne štede ni jednog momenta, ideje i projekti na sve strane, iako sam najmladja u ekipi, veruju u mene, jednom rečju:obozavam svoj posao!!!!

Kakva je beogradska publika u poređenju sa npr. berlinskom?
Uzeci u obzir da je Berlin prestonica mnml techna, onda možete predpostaviti kakav feedback imam na gigovima u Berlinu. Ni jednog momenta nemam strah da pustim nešto što slušam van kluba, ljudi savršeno prihvataju i jako su sexy dok ih posmatram kako djuskaju, istinski uživaju i razumeju ceo fazon i totalno se prepuštaju muzici i izboru dj-a da ih vozi, dok u Beogradu svaki put očekujem da će me neko pogoditi flasom u glavu, a vrhunac svega je kad mi se obrati neko iz publike sa rečenicom :"a jel moze to malo brže" ili "e,ajde pusti neki trance",haha! no comment…

Kratko i jasno Berlin-ocena 10, Beograd-ocena 2. Mnml techno nikad nije zaživeo u Beogradu jer su beogradjani sami po sebi jako "brzi", po njihovoj priči mnml je spor i dosadan, ali njihova je greška što slušaju muziku jako površno, ali bože moj, ako je na nekoga pala zvučna kutija, ne možemo protiv toga, predlažem da se zbog narednih mnml techno dešavanja, odsele negde u tom periodu ili da jednostavno "spuste loptu" i dodju da se edukuju, pruža im se idealna prilika da nauče nešto o ovom njima bezveznom pravcu, ubedjena sam da će im biti jako zanimljivo, jer je mnml jedna od najiteligentnijih pravaca elektronske muzike, takodje i muzika buducnosti, "we believe in the future and technology" ;D

Kada ćemo moći da vidimo ponovo Queens of Minimal Techno u Srbiji?
Hmm,ja sam se odrekla svog trona jer smatram da sam jos uvek princess, ako mene pitate kraljice minimala su Magda, Camea… zaista nemam prava sebe nazivati kraljicom, ne znam na osnovu čega bih zaslužila taj status, jer sam još uvek mlada i nemam baš toliki "radni staz" na tom polju i totalno je stupidno samu sebe krunisati tek tako, zaista ne želim da mi se kolege smeju iza ledja. Što se tice kraljica koje sam gore navela, imaćete priliku uskoro da ih čujete, obecavam ;]

Najveća profesionalna satisfakcija?
Uspešni gigovi, kvalitetna produkcija, sjajan tim i sveže, a pri tom ostvarene ideje… ;]

Odricanja?! Da li ih je bilo… bi uspela na DJ planu?
Ne, jer radim posao koji volim,tj više poslova u isto vreme, koji me pri tom jako ispunjavaju. Jedino zbog čega žalim i šta mi mnogo nedostaje su moji roditelji. Sve vreme imam njihovu podršku, ali ne provodimo mnogo vremena zajedno, tj retko ih vidjam, a svakodnevno mi nedostaje njihov zagrljaj i razgovor, tako da svoje slobodno vreme iskoristim za druženje sa njima ,provedem par dana kod njih, jedem maminu sjajnu klopu, pričamo o svemu i svačemu, igram se sa mojim kućnim ljubimcima koje trenutno mama i tata čuvaju, napunim se pozitivnom energijom, vratim se i krenem u nove pobede ;D

Još jedna stvar koje sam se odrekla je veza, nažalost nemam vremena za ozbiljnu vezu, posao mi oduzima mnogo vremena, ne zalazim po klubovima toliko često, druženje sa ljudima sam svela na minimum, mada upoznajem nove i zanimljive ljude kroz posao, ali nažalost, teško nalazim osobu koja može da me prati "bez pritiska i polaganja racuna"… Trenutno veza za mene predstavlja dodatnu obavezu i opterećenje. Da budem iskrena, u poslednjih par meseci sam u "otvorenoj vezi" sa jednim kolegom, ali sa inostrane scene, veoma retko se vidjamo, oboje smo busy, doduse on malo više od mene, haha, živimo u dve razlicite države, ali se zaista trudimo da i kad smo zajedno, to vreme kvalitetno potrošimo. Prvenstveno mi je dobar prijatelj, tako da mnogo stvari mogu naučiti od njega i vrlo rado prihvatam njegove savete po pitanju muzike,weeeeee :]

Reci nam nešto o daljim planovima, gostovanjima…?
Što se produkcije tiče, to sam vam već otkrila, a gužva oko gigova tek kreće, nova sezona, lepo vreme, sveža muzika i super inspiracija.

Sezonu otvaram sa Kaiserdiscom u Mamolu, pa onda Supernatural festival u aprilu na Kosutnjaku, zatim sa Marc Houle-om u Baltazaru, sa Armandom Van Heldenom i Todd Terry-em u Expo centru, Mike Wall-om i Click Click-om u Baltazaru, u Bašti Sava Centra sa Mathew Jonsonom i Johnom Acquavivom.

Datume i više informacija ljudi će imati priliku da saznaju putem myspace-a, facebook-a, MAS media etc.. Inače žurka koja se sprema prvog maja u Expo centru je pod imenom Heineken StarMuse, to je nova mužička platforma i najavljujemo domaćoj publici jedinstveni muzički spektakl tokom cele godine, a ja, ja imam tu čast da nastupam na svim StarMuse event-ima kao resident i jako sam ponosna!

To je za sad to što smem da vam otkrijem i samo ću reći da je to samo početak onoga što se sprema na ovim prostorima, naravno, bićete o svemu obavešteni, jer ste sjajni saradnici :] Inostrane gigove sam preusmerila svom menadžeru, jer ja nemam vremena da ih "peglam", uskoro putujem u Italiju, Nemačku, Hrvatsku i krajem leta u Argentinu. Osecam da će ova godina biti totalno uzbudljiva i radna, dugo sam čekala na ovako nešto, duboko sam verovala u sebe i svoj rad, ali takodje moram priznati da je sve ovo što se dešava i što će se tek desiti, zahvaljujuci podršci pravih ljudi oko mene, koji su pri tom harizmatični, kreativni, nasmejani i hvala im što moj život čine lepšim!

Alex, hvala za odvojeno vreme za ovaj intervjue.
Clubbing.rs

March 21, 2010 • No Comments • Intervjui

Srpski DJj i producent Marko Milićević a.k.a. Gramophonedzie, postigao je vrtoglav globalni uspeh sa elektronskim muzičkim hitom “Why don’t you” u izdanju prestižne britanske kuće “Virgin-Positiva Records”.

Ta numera se već nekoliko nedelja unazad ne skida sa samog vrha ugledne BBC 1 muzičke top-liste, na kojoj se naš Marko našao rame uz rame sa svetskim zvezdama: Rijanom, Lejdi Gagom, grupom Black Eyed Peas.

Marko je naš prvi DJ koji se u poslednje dve decenije našao na ovoj listi. – Prvo sam bio veoma iznenađen da je pesma uopšte dospela na BBC 1 radio listu, a sada je već pet nedelja na A-listi, što se sigurno ne bi ostvarilo da se nije našla na repertoaru čuvenih radio di-džejeva i voditelja, kao što su Kisi Selout i Džajls Piterson. Ono što nikako nisam očekivao je da stigne na 12. mesto na oficijelnoj listi Top 40 pesama u Britaniji, a na dens listi je prva! 

 

Marko je naš prvi DJ koji se u poslednje dve decenije našao na BBC listi.

February 8, 2010 • No Comments • Intervjui

U okviru promotivne turneje za svoj poslednji album „Love 2“, Air će 10. februara nastupiti u Beogradu, u okviru Guitar Art Festivala. Njihov nedavni koncert i boravak u Ljubljani iskoristili smo kao priliku za razgovor sa Godenom i Dankelom.

Francuski duo Air jedan je od najpopularnijih predstavnika savremene elektronske pop muzike.

Još svojim debitantskim albumom „Moon Safari“ iz 1998. godine i hitovima poput „Sexy Boy“ i „Kelly Watch the Stars“, Nikola Goden i Žan-Benoa Dankel stekli su status i popularnost koji su tokom poslednjih deset godina održavali nizom kvalitetnih izdanja, ali i saradnjom sa cenjenim umetnicima van muzičke industrije – rediteljkom Sofijom Kopolom i piscem Alesandrom Barikom. 

Većina ljudi verovatno ima predstavu da svi francuski muzičari dolaze iz Pariza, ali Air potiču iz jednog mnogo manjeg, ali istorijski podjednako poznatog mesta – Versaja. Štaviše, oni nisu bili jedini muzičari u svom kraju.

Nikola: U Versaju je postojala jaka scena u vreme kada smo bili srednjoškolci i studenti. Bilo je puno bendova kada smo bili tinejdžeri i mnogi od tih muzičara su kasnije napravili uspešne karijere. Recimo, poslednji primer su Finiks (Phoenix), oni su iz istog mesta kao i mi. Bilo je i mnogo DJ-eva, elektronske muzike… Čini mi se da se najbolja muzika pravi u dosadnim mestima.

Žan-Benoa: Upoznali smo se na koledžu, kada smo bili prilično mladi. Aleks Gofer (kasnije poznati producent klupske muzike) je u to vreme svirao bas i snimao neke stvari sa Nikolom, a i sa mnom, pa je u jednom trenutku rešio da napravi sastanak i spoji nas. Napravili smo bend i ubrzo počeli da snimamo i eksperimentišemo sa zvukom.

Muzika koju su budući članovi Air svirali u to vreme bila je daleko od milozvučne elektronike kojom će se proslaviti nekoliko godina kasnije. Tinejdžeri su tinejdžeri, svuda na svetu, pa i u Francuskoj.

Nikola: Kada si mlad, želiš da sviraš rok muziku. To je ono što se radi kada si tinejdžer. Ako ne radis to, onda si verovatno malo ćaknut. Želiš da uključiš gitaru u pojačalo i sviraš hard rok. Na nas je uticao glam-rok iz sedamdesetih, Dejvid Bouvi, Igi Pop… A odrasli smo uz The Cure i slične stvari iz osamdesetih – bilo je to jako dobro vreme da se pravi bend.

Žan-Benoa: Promena je došla sa sintisajzerima. Uticali su na nas i neki bendovi koji su svirali klupsku muziku, ali mi smo želeli da radimo nešto malo čudnije i melodičnije, sa više harmonija. Koristili smo iste principe i mašine kao oni, ali klupska i disko muzika je na nas uticala samo zvukom, ne i ritmom. Ritam i ples nas nikada nisu zanimali.

U dominantno anglo-američkom svetu popularne kulture, Francuzi i njihov specifičan ugao bavljenja pop muzikom oduvek su oko sebe imali auru posebnosti, a Air su samo jedan u dugom nizu primera za to, od Serža Genzbura do Lorana Garnijea. Ali, šta je, zapravo, „francuski način“ i koliko ih on određuje?

Nikola: To ima veze sa našim pristupom muzici, jer mi nismo klasičan bend sa pevačem, bubnjarem, itd… U Engleskoj, recimo, kad prave muziku, misle isključivo o pop muzici. Kod nas, kada imamo melodiju, to može biti pesma ili instrumental. Postoji velika evropska tradicija kompozitora muzike za film, na primer – siguran sam da je i u vašoj zemlji tako – i mi je kombinujemo sa našom ljubavlju prema pop muzici. Ta mešavina čini nešto što bih nazvao “kontinentalni pop”, radije nego francuski. To je drugačiji pogled na muziku. U Engleskoj, kad si mlad, uzmeš gitaru i napraviš bend. Ne razmišljaš mnogo o muzici već samo kako da postaneš pop zvezda.

Da li ih je uspeh iznenadio?

Nikola: Sa jedne strane da, sa druge ne. Zaista verujemo u ovo što radimo i to radimo sa strašću. Tako da nas ponekad iznenađuje što nemamo dovoljno uspeha, ha ha…

U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, kao posledica globalne klupske groznice, iz Francuske počinju da dolaze muzičari i producenti nove generacije. Ludovik Navar, Aleks Gofer i Etjen de Kresi bili su predvodnici velike francuske house invazije na plesne podijume sveta. Iako su, što se same muzike tiče, imali malo šta zajedničko sa svojim kolegama i prijateljima, Air su se našli u srcu onog što je u svetskim medijima predstavljano kao galska zemlja disko-čuda. Da li im je to na bilo koji način smetalo?

Žan-Benoa: Ne, jer smo iskoristili situaciju, iako to nije bila svesna odluka. Okruženje u kome smo tada bili povuklo nas je i promovisalo Air na isti način kao i ostale. To je bila stvar mreže – prjatelja, izdavačkih kuća, medija… Naravno, u to vreme je house muzika bila moderna, a mi smo pravili muziku koju su ljudi želeli da slušaju posle izlaska, kada iz kluba dođu kući – nešto psihodelično, nežno i meko. To je bila prava muzika za “posle žurke”.

U proboju grupe veliku ulogu odigrao je vizuelni total-dizajn, koji se u savršenoj ravnoteži poigravao poetikom mladalačke osećajnosti i estetikom ležerne naučne fantastike. Reditelj i dizajner Majk Mils bio je u tome ključni saradnik francuskog dvojca.

Nikola: Prvi put smo sarađivali sa Majkom kada smo pravili “Moon Safari”. Bio nam je potreban kompletan imidž za grupu i kada su ljudi prvi put čuli za nas, mi smo već imali spremne sve omote i video spotove – dizajn sa majmunom, crteže, spotove za “Sexy Boy” i “Kelly Watch the Stars” sa ping-pong igračicama – i mislim da je to zaista dotaklo publiku. Sve to smo smislili zajedno sa Majkom i to je bio način na koji smo se predstavili svetu. Bilo je potrebno mnogo energije da se stvori taj imidž, ali ljudima se zaista dopao ceo koncept “Moon Safari”– muzički i vizuelni. Posle je sve išlo lakše, ali taj početak je bio jako bitan.

Novi album Air zove se „Love 2“, objavljen je početkom oktobra i dočekan pozitivnim reakcijama kritike i publike. Njegov naslov može da se tumači kao nova verzija ljubavi, ali i kao njen nastavak?

Žan-Benoa: Verovatno je u pitanju nova verzija ljubavi. „Apdejtovana“, kao kompjuterski program, verzija 2.0. Sada smo u toj fazi. Ne znam, izabrali smo taj naslov jer nam se dopalo kako utiče na nas kada ga čujemo i počnemo da postavljamo sebi pitanja šta “Love 2“ znači. Ne postoji pravo objašnjenje, to je više stvar stila.

Air dolaze u Beograd da bi nastupili na Guitar Art Festivalu – na prvi pogled pomalo neobično za grupu koja je izgradila karijeru i reputaciju pre svega u domenu elektronske muzike. Ipak, gitara nije stran instrument ovom sastavu.

Nikola: To je zanimljivo pitanje. Kada smo snimali album “10.000Hz Legend”, primetili smo da se akustična gitara jako dobro slaže uz elektronske zvukove i ritmove. Kao voda koja teče između stena, da tako kažem. Bili smo iznenađeni što se ta dva elementa tako dobro uklapaju, nismo to očekivali. Sećam se, kada smo radili stvar “Les Professionels”, u kojoj se čuje akustična gitara, Etjen de Kresi (Etienne de Crecy) nam je rekao da bi voleo da uradi remiks te pesme jer se takva kombinacija nikada ne čuje u elektronskoj muzici. Sa električnom gitarom nije tako. Električna gitara u kombiniciji sa elektronskim instrumentima može da bude kič, ali akustična gitara i, recimo, ritam-mašina sjajno idu zajedno. Od kada smo to otkrili, ne prestajemo da ekperimentišemo i mislim da od tog koncepta nećemo nikada odustati. Tako da, vidimo se u februaru na Guitar Art festivalu!

Izvor:

B92 Kultura