Kao dečak sa 16 godina je postao rezident u legendarnom beogradskom klubu Industrija, na velikim svetskim festivalima nastupao rame uz rame sa najpoznatijim producentima današnjice, a skoro je proslavio i 20. godišnjicu rada na sceni. Danas vam predstavljamo Marka Nastića.
17 godina sa Vama. Vibe yourself.
VESTI
Danas imamo tu čast da vam predstavimo jedno poznato lice domaće i svetske publike – Magdalenu.
Ona je od samog početka deo Diynamic porodice. Verujemo da većina vas zna da je godinama vodila poznati klub ove izdavačke kuće – EGO u Hamburgu. Nakon zatvaranja klub je nastavio “svoj život” kroz EGO AIR serijal žurki širom Nemačke.
Uz stalan kontakt sa svetskim zvezdama elektronske scene, Magdalena je shvatila da zapravo želi da stoji za miks pultom. Svoju DJ karijeru započela je puštajući muziku na afterima. Zatim su usledili bukinzi širom evropskih klubova, ali i u okviru Diynamic Showcase žurki širom sveta.
Ovdašnjoj publici dobro je poznato da legendarni The Prodigy obožavaju da nastupaju u Srbiji i na Exitu i da sa ovdašnjom publikom imaju posebnu vezu!
Eklektična muzika sastava Fish in Oil predstavlja organski spoj bluza, svinga, fri-džeza, šansone, fankija, surfa i panka, a delimično je nadahnuta ambijentima Džona Zorna, Marka Riboa i Toma Vejtsa.
„Beograd je jedan od gradova gde se osećam kao kod kuće i gde me publika uvek dočeka sa puno strasti“
Guy J jedan je od omiljenih di-džejeva naših klabera. O povezanošću sa domaćom publikom govori: “Imao sam tu sreću da sam počeo da dolazim u Srbiju ne baš tako davno i od svog prvog nastupa u vašoj zemlji, osetio sam odličnu konekciju sa publikom. Zapanjujuće je videti kako ta konekcija vremenom postaje sve jača.”
Imali smo priliku da pričamo sa čovekom koji je ostavio toliko dubok trag na scenu, da ga je nepotrebno posebno najavljivati – John Acquaviva.
Jedan od osnivača Beatport-a, etikete Plus 8 Records zajedno sa Richie Hawtin-om, ali i etikete Definitive Recordings gostuje sutra veče u Novom Sadu na Re:Shape NYE eventu.
CLBG: Zdravo, John! Da li možeš da podeliš svoje iskustvo u danima kada si počinjao? Bilo je to pre 30 godina? O.o WOW!
John Acquaviva: Stvari su bile iste iz nedelje u nedelju, ali kada razmišljate o klabingu jeste kao da gledate u ogledalo – svakodnevno. Gotovo ništa se zaista ne promeni. Pustali smo muziku na gramofonima i plesali celu noć.
Ali, ako pogledate prošlost na fotografijama pre 30 godina, postoji velika razlika. Sigurno smo stariji, ali “moj klabing” je svež i nikad nije bio bolji.
CLBG: Mnogi ljudi znaju da si takođe jedan od osnivača Beatport-a. Da li možeš uporediti kompaniju tada i sada?
John Acquaviva: Kompanija poprilično služi istoj svrsi kao najveći izvor muzike na našoj sceni. Ništa se nije mnogo promenilo i možda je to dobro.
Imao sam skoro odličan razgovor sa novim generalnim direktorom Robbom McDanielsom i verujem da će učiniti više za i oko zajednice koju predstavlja Beatport jer su se prethodni vlasnici zaista malo potrudili u ovom segmentu.
CLBG: Kada neko vidi ove 3 činjenice (1989. godina, Richie Havtin, Plus 8 Records) čini se tako lako i veoma logično šta će se dogoditi 🙂 Da li možeš da “popuniš praznine” sa informacijama od početka, kako je sve počelo?
John Acquaviva: Da. To je zaista tako jednostavno.
I kao dugo putovanje, idete korak po korak. Ako svakodnevno napravite korak ili dva, to je očigledno konstantno putovanje…. I još uvek nije završeno.
CLBG: Da li si u tom statusu života i karijere da radiš samo evente koje stvarno želiš da radiš? Šta predstavlja “odlučujući faktor” da odlučiš i odabereš na kom događaju ili festivalu ćeš da nastupiš?
John Acquaviva: Da, upravo u tom statusu.
Toliko sam voleo muziku da sam učinio sve što sam mogao. To je i muzika drugih ljudi kojima volim da sviram i dobijem inspiraciju. Nisam želeo da budem rob za “zamke rockstar-a” u ovoj fazi mog života.
Dakle, ravnoteža za mene je nekoliko visokokvalitetnih koncerata kao i na primer Berghain i Music On žurke.
Takođe, nosim sjajan utisak sa više srpskih partija, tako da se oni definitivno uklapaju u život koji živim i volim da se vratim na omiljena mesta.
CLBG: Tokom godina si bio preduzetnik, producent i DJ. Kako si to uspevao zajedno? Šta možemo od tebe očekivati u 2018. godini? Više sna?
John Acquaviva: “Život je san. Ne spavaj”
Teško je se požaliti ili spavati kada volite da radite ono što radite, ali i kada ste pored neverovatnih ljudi.
Imam sjajnu ekipu koja dolazi u petak i tim koji guramo jedni druge napred!
CLBG: Šta novo sledi na tvojoj etiketi Definitive Recordings?
John Acquaviva: Trenutno je na tom polju pauza, ali sa namerom da je ponovo pokrenuo na proleće.
CLBG: Čuli smo puno o tvojoj kolekciji vinila …. Ljudi su koristili reči poput “ogromna” i “velika! … Da li još uvek skupljaš i gde ih čuvaš?
John Acquaviva: Nekako sam spontano prestao sakupljati. Kolekcija “živi” i zauzima treći sprat moje kuće.
CLBG: Ovo pitanje ne važi za tebe bsš u potpunosti (ti si ipak 3u1), ali da na primer nisi DJ ili producent ili preduzetnik, šta misliš da bi radio umesto toga? Da li bi bio nastavnik matematike?
John Acquaviva: Glavni kuvar. Ja stvarno volim kuvanje. Mešanje hrane je kao mešanje muzike. Mislim da bih dobro uradio to.
CLBG: Jedva čekamo da te slušamo u Novom Sadu na Re:Shape NYE eventu ! Šta publika može da očekuje?
John Acquaviva: Dobru i raznovrsnu muziku, ukoliko je set dovoljno dug 🙂
CLBG: Posle decenije na sceni sa časopisom Clubbing.rs, često se onih dana sećamo naših početaka … Da li je dobro svremena na vreme “pogledati unazad” ili samo napred i “nikad se ne osvrći unazad”? Kome ili za šta dugujete za dug opstanak na sceni?
John Acquaviva: Ne gledam nazad, uvek napred. Sledeći obrok. Sledeći grad. Sledeća žurka.
Pitanja: Clubbing.rs / CLBG
Odgovori: John Acquaviva
[33. BDŽF INTERVJU] Jan Lundgren: "Džez je jedna od najkreativnijih umetničkih formi!"
Dve decenije otkako je obradama švedskih standarda zaslužio nagradu za najbolji džez album u Švedskoj, pijanista Jan Lundgren na otvaranju 33. Beogradskog džez festivala predstavlja omaž kolegi Janu Johansonu, prerano preminulom pioniru švedskog džeza.
Program "A tribute to Jan Johansson", koji će 26. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda izvesti u postavi Jan Lundgren with Mattias Svensson & String Quartet, čine originalna viđenja švedskih, ruskih i mađarskih narodnih pesama sa legendarnih Johansonovih albuma iz šezdesetih godina prošlog veka, u novim aranžmanima za klavir, kontrabas i gudački kvartet.
Učili ste klasičnu muziku pre nego što ste otkrili džez, da li je to bila otežavajuća ili olakšavajuća okolnost u momentu kada ste počeli da svirate džez? Kako ste se zainteresovali za džez?
Jan Lundgren: Kada sam imao 15 godina dobio sam novog profesora muzike koji je bio zainteresovan za džez i upoznao me je sa stvaralaštvom pijanista kao što su Oskar Piterson, Bil Evans, Erol Garner i drugi. U to vreme već sam imao jako dobru sviračku tehniku zahvaljujući prethodnom školovanju u oblasti klasične muzike. Moje poznavanje instrumenta bilo je na izuzetno visokom nivou, što mi je pomoglo da se usmerim na muziku, a da ne razmišljam previše o klaviru kao instrumentu.
Vaš stil je prepoznatljiv i jedinstven. Da li se sećate trenutka kada ste osetili da ste ga pronašli i na koji način ste došli do njega?
Jan Lundgren: Neminovno je da vremenom svaki muzičar, ali i svaki čovek, razvija sopstveni stil. To je prirodan proces, koji se dešava korak po korak. Kada sam imao trideset godina, počeo sam da bivam sve sigurniji u svoj zvuk i način sviranja. U to vreme sam bio na turneji u SAD-u sa ekipom sjajnih američkih džez muzičara, i sećam se da sam se osetio vrlo "švedski", kada je reč o mom stilu.
Jan Lundgren: "Džez je jedna od najkreativnijih umetničkih formi!"
U bogatoj karijeri do sada ste imali veliki broj zapaženih saradnji sa kolegama, a jednom prilikom ste izjavili da džez nije puko učenje, već sviranje i učenje iz interakcije sa drugim muzičarima. S obzirom na to, možete li da izdvojite nekoliko saradnji i kažete nam zbog čega su vam toliko značile? Čemu su Vas naučile?
Jan Lundgren: Svaka saradnja sa snažnim umetničkim ličnostima proširila je moje vidike i učinila je moj umetnički izraz snažnijim. Neki od najvažnijih susreta bili su sa švedskim umetnicima, kao što su Arne Domnerus i Bengt Hallberg. Među mnogim drugima, tu su i Johnny Griffin, Conte Candoli, Paolo Fresu, Richard Galliano i švedski pesnik i pisac Jaques Werup.
Uporedo sa muzičkom karijerom, Vi ste i umetnički direktor Ystad Jazz Festivala. Možete li nam reći nešto više o tom iskustvu, ali i o švedskoj džez sceni? Da li je džez tradicija u Švedskoj i dalje snažna?
Jan Lundgren: U Švedskoj i dalje postoji snažna džez tradicija na muzičkoj sceni. Što se tiče Ystad Jazz festivala, pokrenuo sam ga zato što nije bilo sličnih u regionu u kojem živim. Moja vizija je da pokažem koliko je džez i dalje veoma vitalan i da se i dalje razvija. Džez može biti muzika za budućnost, ukoliko mu se pruži šansa.
Jan Johanson je bio legendarni švedski pijanista i kompozitor koji je imao velikog uticaja na Vaš muzički razvoj, a mnogi Vas navode i kao njegovog pravog umetničkog naslednika. Kako ste se upoznali sa Johansonovom muzikom? Recite nam nešto više o insipraciji koju za svoj rad nalazite u njegovom stvaralaštvu?
Jan Lundgren: Svaki džez muzičar u Švedskoj zna ko je bio Jan Johanson, a i dalje je veoma poznat i u širokoj javnosti, zbog obrada švedskog folklornog nasleđa u džez verzijama. Ploča "JAZZ PÅ SVENSKA" najprodavaniji je džez album ikada kod nas, prodat je u oko 200.000 primeraka. Johanson me je inspirisao da otkrijem više o švedskoj izvornoj muzici, smatram ga jednim od najboljih muzičara ne samo u Švedskoj, već u čitavom svetu. Nažalost, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1968. godine.
Jan Lundgren: "Džez je jedna od najkreativnijih umetničkih formi!"
S obzirom na to da je ovo Vaše prvo gostovanje na Beogradskom džez festivalu, šta očekujete od predstojećeg koncerta?
Jan Lundgren: Mnogo se radujem! Radoznao sam da vidim kakve će biti reakcije beogradske publike na moju muziku.
Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “DŽEZ VIZIJE”. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost?
Jan Lundgren: Džez ima ogroman potencijal kao jedna od najkreativnijih muzičkih formi. Uveren sam da će ovaj oblik umetnosti nastaviti da se razvija ne bežeći od svojih korena i tradicije. Smatram da je važno što smo istovremeno ponosni na tradiciju džeza, dugu preko 100 godina, ali i hrabri da prihvatimo nova stremljenja u razvoju ovog muzičkog pravca.
Koncert Jan Lundgren with Mattias Svensson & String Quartet – A tribute to Jan Johansson, u okviru 33. Beogradskog džez festivala, realizovan je uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu.
Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.
Ilija Đoković: Spremam opasan techno i nove trake za nastup na Summer3p festivalu!
Ilija Đoković spade među mlade DJ zvezde domaće elektronske scene. U poslednjih godinu dana njegova produkcija katapultirala ga je u sam vrh domaćih izvođača koji polako, ali sigurno grade svoj put i izvan granica naše zemlje. Slušaćemo ga i u petak 21. jula na Summer3p festivalu. U susret tom nastupu postavili smo Iliji nekoliko pitanja, evo šta nam je odgovorio.
U poslednjih godinu dana tvoja karijera rapidno ide uzlaznom putanjom. Koji momenat je bio presudan i šta je ono što te je izdvojilo u odnosu na druge?
Ima ih dosta, ali kao neku prekretnicu u karijeri bih izdvojio izdanje na Phobiqu, koje je imalo podršku od DJ-eva kao što su Adam Beyer, Umek, Sam Paganini itd. Takođe i “closing set” na žurci sa Dubfireom. Tu je i nastup na Dance Areni, kao i izdanje na Terminal M etiketi koju vodi Monika Kruse.
Šta te inspiriše i motiviše kada je produkcija u pitanju? Kako bi ti opisao muziku koju stvaraš i šta njome želiš da poručiš?
Muzika koju stvaram nosi sa sobom određenu dozu emocije i melanholije, dok su bitovi moćni i energični. Inspiraciju i motivaciju izvlačim iz raznih dešavanja u životu ili slušajući druge DJ-eve na žurkama – nema pravila.
Kako bi opisao domaću klupsku scenu, koje domaće DJ-eve i producente posebno ceniš i zašto?
Domaća klupska scena je trenutno na jako zavidnom nivou, svašta-nešto zanimljivo se dešava i skoro svakog vikenda možemo da slušamo nekog kvalitetnog stranog izvođača. Marko Milosavljević mi je oduvek bio favorit iz domaće ekipe, jako kvalitetan i specifičan DJ.
Opiši najuzbudljivi trenutak sa nekog nastupa u tvojoj DJ karijeri, kad i gde se desio?
Definitivno trenutak kada me je Monika Kruse izvela na binu u Depo Magacinu, dok je išla moja traka. Kao i saznanje da ću ove godine puštati na Dance Areni na Exitu i Lovefestu!
Leto je vreme festivala i na njima uvek vlada neko posebno raspoloženje i posebna energija. Šta ti najviše voliš kod festivalskih nastupa?
Iskren da budem, ja sam više za intimniju iliti klupsku varijantu, što ne znači da ne volim festivale 😀
Kako se osećaš pred svoji prvi nastup na Summer3p festivalu? Šta bi poručio publici?
Spremam opasan techno i mnogo novih traka koje sam skoro završio. Jedva čekam da po prvi put zavrtim u Subotici 🙂 Vidimo se!
Summer3p intervju: Ilija Đoković
Petnaesto, jubilarno izdanje Summer3p festivala održaće se od 20. do 23. jula na Termalnim bazenima i Muškom štrandu kraj jezera Palić uz verovatno najatraktiviniji muzički program do sad i jedinstven miks kvalitetne zabave i atraktivnih kulturnih sadržaja, uz obaveznu dozu aktivizma.
Na Moon Stageu u okviru muzičkog programa nastupiće 17 izvođača, pored Ilije Đokovića, tu su između ostalih superstar duo iz Severne Irske – Loco & Jam, zatim popularni nemački DJ Eric Sneo, domaća zvezda Ilija Đoković, dok nam sa Malte dolazi Daniel Blade, iz Mađarske Robin Futaki, a iz Hrvatske Andrologic. Tu je još jedan istaknuti predstavnik regionalne plesne scene Hibrid (BiH), kao i najbolja selekcija subotičkih DJ-eva…
Komplet ulaznica za sva 4 dana se u pretprodaji može kupiti u Subotici u Klein House-u (Štrosmajerova 9, od 9 do 23h) po ceni od 999 dinara. Cena ulaznica od prvog dana festivala iznosiće, za četvrtak 349 dinara, petak 449, subota 549 dinara a u nedelju 199 dinara ili 3 prazne limenke.
Detaljnije informacije o programu Summer3p festvala možete pronaći na sajtu
Summer3p festival podržavaju: Grad Subotica, AP Vojvodina, Kancelarija za mlade Subotica i Fondacija „Danilo Kiš“.
Summer3p online:
www.summer3p.org
www.facebook.com/summer3p
www.instagram.com/summer3p_festival
“MUZIČKA COOL TURA“ sa ponosom predstavlja: NOUVELLE VAGUE – LIVE, Petak, 24. jun, Atrijum ispred Muzeja Jugoslavije (www.mij.rs).
LJUBAV POD VEDRIM NEBOM! Iz evropske prestonice romatike i šansona dolaze nam miljenici beogradske publike.
INTERVJU: MARC COLLIN – KONCERT U BEOGRADU BIĆE FENOMENALAN
Posle toliko godina karijere kojih se trenutaka najradije sećata a koje bi ste najradije zaboravili?
– Nema puno stvari koje bih želeo da zaboravim, možda neke nastupe na privatnim zabavama. Najrađe se sećam prvog koncerta u Srbiji, zatim prvi koncert u Riju, koncerti u Francuskoj u sali Olimpia, Rojal Albert Hol u Londonu bili su božanstveni. Svirali smo ispred grupe Dead Can Dance u Los Anđelesu. Uh! Imam puno uspomena u stvari…
Svesni ste činjenice da su poslednjih pet godina bossa nova obrade velikih hitova postale sve popularnije, pojavili su se razni bendovi, prepoznajete li u tome sopstveni doprinos?
– Naravno, bili smo prvi koji smo postavili ovakav koncept ali i prvi koji su to uradili na svoj, specifičan način. Sa sopstvenim, jedinstvenim aražmanima. To nisu klasične obrade. Ono što radi Nouvelle Vague je mnogo više od toga.
Da li ste nekada razmišljali da odustanete od Nouvelle Vague? Šta su bili razlozi za to?
– U stvari jesam razmišljao o tome i to između poslednja dva albuma, onog iz 2010. i ovog polsednjeg iz prošle godine. Pomislio sam da smo već dovoljno rekli na prva četiri objavljena albuma. Ali interesovanje javnosti za Nouvelle Vague me je demantovao, pozivi za nastupe su konstantno pristizali. Stalno su nas pitali ima li nešto novo… Postao sam svestan da su naša prva dva albuma postali klasici. To potvrđuje i broj striminga na internetu od nekoliko miliona. U takvom trenutku čovek pomisli – zašto stati?
Mnogi kritičari o vama pricaju kao o "projektu", kako vi doživljavate Nouvelle Vague kao bend ili studijski projekat?
– To je studijski projekat kada je u pitanju snimanje albuma ali je u pitanju bend kada je reč o koncertima. To je to!
Vremenom ste prerasli sopstvenu ideju, šta će biti vaš sledeći korak?
– Ne zanam, zato što se svi bavimo i nekim drugim stavrima i projektima. Ja ću ,na primer, do kraja godine završiti film koji režiram. Istina je da sam veći zaljubljenik u film nego u muziku. Ali nikad se ne zna.
Intervju: Marc Collin – koncert u Beogradu biće fenomenalan
U čemu ste inicijalno pronašli zajedničku nit između panka i bossa nove?
– Mislim da je to melanholija.
Za razliku od studijskih albuma koji su umirujući i pitki, vaši koncerti dobrim delom poseduju upravo punk naboj. Ko je za to najzaslužniji?
– Na početku je to bila velika promena, gledate novi šou koji se bazira na panku a nije takav. Svi smo ludi pevači koji žele sa publikom da podele energiju koja je ponekad pankerska. Malo smo se više fokusirali na pank koji sviramo na akustičnim gitarama i to mi se dopada.
Za koju od obrada ste najviše vezani i zašto?
– Ima ih puno ali recimo da sam veoma ponosan na "Let Me Go", zato što tu pesmu zaista volim. Sviđa mi se šta smo uradili sa pesmom "Faid To Gray", "Dance With Me", "Dancing With My Self". Veoma mi se dopalo šta smo uradili sa pesmom "Parade". Ima ih još…
Da ste danas osnovali bend čije pesme ili koji muzički pravac biste obrađivali?
– To je dobro pitanje… Ne znam, možda "grandž", odlučili smo da se pozabavimo grandž bendovima, šugejz muzikom i sličnim stvarima iz devedesetih prošlog veka.
Koje su to pesme koje na koncertima poblika svuda u svetu obavezno očekuje?
– To su hitovi poput "Love Will Tear Us Apart", "Dance With Me", "To Drunk To Fuck", to su te pesme.
Prostor na kom će te svirati je izuzetan, verujem da će vas inspirisati. Da li izbor koncertnog prostora može biti presudan za uspešan nastup?
– Da! Mislim da je koncertni prostor u Beogradu ovog puta fenomenalan. Izbor dobrog koncertnog prostora daje vam snagu da uradite nešto važno u datom trenutku.
Šta su vaŠi rituali pred koncert, čta obicno uradite i kako se pripremate pred izlazak na binu?
– Nema nikakvih posebnih rituala, zaista smo kul. Odsvirali smo preko hiljadu koncerata i stekli smo neophodno iskustvo. Popijemo neko pice, čaša ponekad jačeg vina, okružimo se ljubljavlju, družimo se, pričamo to je dovoljno za dobar ambijent.
Video: www.facebook.com/muzickacooltura/videos