January 23, 2010 • No Comments • Film

Maja Uzelac, rediteljka i autorka emisije „Kulturni nokaut“, odabrala je glumce koji će igrati u njenom prvom dugometražnom filmu „Plava krv“.

Glavnu mušku ulogu tumačiće Sergej Trifunović, a oko njega će se otimati Jovana Stipić i Jelena Gavrilović. U ovoj crnohumornoj melodrami između ostalih igraće i Olivera Katarina, Feđa Stojanović, Miki Krstović, Katarina Radivojević, Ivan Jevtović…

Snimanje počinjemo u junu, za sad neumoljivo kaže plan do kog su došli u produkcijskoj kući „Filmme fatale“. Ne znam da li smem ovo da kažem, ali ja se nekako još uvek nadam septembru. Malo zbog vremenskih uslova, a malo i zato što su pripreme za ovakav film preozbiljne. Dakle, traju – kaže Maja Uzelac.

Da li su sve uloge podeljene i koliko je teško bilo odabrati glumce?
Najveći deo je prelomljen, nakon dužeg pakla – previše je dobrih glumaca s kojima bih želela da radim. Računamo da će s nama, osim Jovane Stipić (Katarina Obrenović) i Jelene Gavrilović (Lara Karađorđević), biti još i Danijela Vranješ, Ana Jovanović, Anđelija Vujović, Ivan Jevtović, Aleksandar Gligorić, Vlada Aleksić, Mihajlo Jovanović, Maša Dakić, Aleksandra Janković, Suzana Lukić, Sofija Juričan, Joana Knežević, Hristina Popović, Tamara Krcunović, Radovan Vujović, Aleksandra Popović… Tu je i Olivera Katarina u ulozi filmske dive, a u bitnim ulogama pojaviće se i naši veliki glumci Feđa Stojanović i Miki Krstović, dok će Katarina Radivojević imati jednu fantastično zabavnu epizodu.
 
Ko tumači glavnu mušku ulogu?
Našeg glavnog muškarca, Goluba – Bilija Brankovića, igraće moj omiljeni srpski glumac Sergej Trifunović. Njemu se skroz sviđa cela ta pomerena priča, sviđa mu se da radi sa mnom, a najviše od svega mu se sviđa što će Jovana Stipić i Jelena Gavrilović da se otimaju oko njega.
 
Kakve osobine treba da poseduje glavni lik i da li je bilo teško pronaći odgovarajućeg glumca?
Bili je jedan harizmatičan ćelavi muškarac srednjih godina, fotoreporter s ratišta koji je prošao kroz svašta, i vidi mu se to na licu. On, bez mnogo reči, za naše glavne junakinje treba da bude ono što su Veronika Lejk ili Lana Tarner bile za junake film noir klasika. Homme fatale. Opsesija. Naravno da je to teško, a Sergej je nešto mlađi, lepši i u dosta boljem stanju od Bilija u tekstu… ali, sredićemo ga. (smeh)
 
Je li „Plava krv“ beogradska savremena priča?
„Plava krv“ je zaista pravi beogradski film, koji će otkriti sve one neodoljive uglove našeg glavnog grada kojih ni mnogi ljudi koji ovde provode život nisu svesni. A definitivno će sagraditi mit o Beogradu, mit koji je ovaj grad svojom ozbiljnošću i jedinstvenošću odavno zaslužio, ali nije imao sreće, pa su ga retko snimali ljudi koji ga vole.

 
Da li je film jasno žanrovski definisan i koliko za vas kao reditelja predstavlja izazov raditi takav jedan film?
„Plava krv“ ima jedan preovlađujući ton i boju, jednu jednostavnu priču koja će svakoga zanimati i emociju koja će sve to da spoji. Sad kad smo to rekli, da – film će imati elemente raznih žanrova koji mene uzbuđuju, od vesterna pa do noira, a primarno je nešto kao crnohumorna melodrama.
 
Po čemu znate da je pravo vreme da se upustite u snimanje prvog dugometražnog filma?
Oduvek sam znala da želim dugometražni igrani film, ali nikako da naiđem na tekst koji bih u potpunosti osećala kao svoj, za koji bih tačno znala zašto mi je u životu neophodan. Zato sam počela sama da pišem „Plavu krv“, i kad je bila gotova, znala sam da je to to. Osim toga, neverovatno dobra energija se desila oko projekta, autorska ekipa koja je već ušla u priču sastavljena je od starih vukova i najzanimljivijih mladih ljudi u poslu ovih dana, svi jedva čekaju snimanje i svaki dan dolaze s novim idejama. Film, malo-pomalo, već nastaje.

Hoćete li u potpunosti vreme posvetili filmu „Plava krv“ ili imate u planu i druge projekte, poslove?
Još uvek nismo u neposrednim pripremama, dakle, obavljam razne stvari oko fresh.mccann.co.rs, postižem i poneki di-džej set da podelim s ljudima po klubovima, ali kad se uđe malkice dublje u pripreme… nema tu više drugih poslova. A i kloniranje naglo počinje da deluje kao jedna simpatična opcija, sigurna sam – zaključuje Maja Uzelac.

Izvor:
Filmske.com