U subotu, 18. aprila, klub BitefArtCafe biće domaćin ekskluzivne večeri posvećene jednoj od najvećih pop ikona svih vremena – Madonni. Na scenu stiže tribute projekat “The World of Madonna”, spektakl koji slavi muziku, energiju i vizuelni identitet umetnice koja je zauvek promenila pop kulturu.

Repertoar je osmišljen kao omaž ne samo Madonni, već i nezaboravnoj pop estetici osamdesetih. Uz snažne vokale, autentičan scenski nastup i upečatljiv vizuelni stil, publika će imati priliku da ponovo doživi bezvremenske hitove poput “Like a Virgin”, “Vogue”, “La Isla Bonita”, “Frozen” i mnoge druge pesme koje su obeležile generacije.

Projekat je osnovala Nevena Branković, istaknuta muzičarka domaće scene, koja je okupila tim vrhunskih izvođača sa ciljem da publici približi atmosferu i scenski izraz legendarnih Madonninih koncerata. U bendu nastupa i gitarista Srđan Branković, poznat po radu u bendu Alogia, čiji prepoznatljiv gitarski zvuk dodatno obogaćuje ovu produkciju.

Posebnu vizuelnu dimenziju večeri donose balerine Olga Crnoseljanski i Aleksandra Marinković, umetnice poznate po angažmanima u Pozorištu na Terazijama i Lafayette Cuisine Cabaret Clubu, čiji scenski nastupi unose dodatnu dozu glamura i teatralnosti.

Poseban segment večeri biće nastup specijalnog gosta, jednog od najistaknutijih vokala domaće scene, koji će izvesti neke od najvećih pop klasika osamdesetih i dodatno upotpuniti atmosferu ovog jedinstvenog muzičkog događaja.

Dinamičan koncert, ispunjen plesom, energijom i bezvremenskim melodijama, slavi karijeru umetnice koja je redefinisala granice pop muzike. 

Dolaziš iz klasičnog muzickog obrazovanja. Koliko je taj background oblikovao način na koji pristupaš pop muzici danas?

Klasicno obrazovanje me je muzički opismenilo, dalo mi je disciplinu, dobru tehničku osnovu i poznavanje i razumevanje muzike na dubljem nivou. Klasika me je naučila da u muzici obraćam pažnju na detalje, koliko su vežbanje, rad, vreme i upornost ključni za kvalitet i uspeh u bavljenju muzikom. A pop muzika me uči slobodi, drugačijoj emociji i direktnijoj i prisnijoj komunikaciji sa publikom. Ja se trudim da spojim ta dva sveta.

Nastupala si od jazz festivala do kruzera i velikih svetskih bina, šta te je svako od tih iskustava naučilo o publici?

Svaka od tih publika je drugacija, ali imaju nešto zajedničko. A to je da svaka od tih publika prepoznaje iskrenu emociju i dobru energiju na bini, i svaka od tih publika je došla da se zabavi.

Šta za tebe lično predstavlja Madonna – umetnica, performer ili fenomen?

Ona je spoj sva tri. Pored toga što je pravila muziku ona je uvek svojim performansom pomerala granice, kako muzički tako i vizuelno. A postala je fenomen, pop ikona, gej ikona, modna ikona jer je uvek bila simbol slobode izraza, kroz muziku je uvek imala snažnu društvenu poruku. Propagirala je društvenu slobodu, slobodu žena, važnost individualnosti i hrabrost da izraziš svoj stav. To se uvek ogledalo kako u njenoj muzici, tako i u njenim spotovima koji su uvek bili ispred svog vremena. Ona nikada nije pratila trendove, ona ih je diktirala. 

Šta je bio najveći izazov u prenošenju tog identiteta na scenu?

Napraviti Madonna tribute projekat je vrlo izazovan posao. I to ne možeš sam. Potrebni su dobri muzičari, igrači, ali i dobri kostimi da to sve bude kako treba. S obzirom da ja ceo život sviram klavir i pevam, za mene je posebno izazovan ples. To je za mene novo i poprilično “bacanje u vatru”.

Kako si birala repertoar, da li si išla sa ličnim izborom ili sa pesmama koje publika mora da čuje?

Naravno da su njeni najveći hitovi poput “Like a virgin”, “Material girl”, “Vogue”, “Like a prayer” neizostavni deo repertoara.  Potrudili smo da ubacimo najveće hitove koje su obeležile svaku od četiri decenije Madoninog stvaralaštva, od 80-ih do danas. Mada, ja lično najviše uživam u izvođenju njenih pesama od 80-ih pa sve do albuma “Ray of light”. Ta njena epoha je najviše po mojoj meri, i to je muzika uz koju sam ja rasla. 

Da li si tokom rada na projektu otkrila neku novu dimenziju Madonne koju ranije nisi primećivala?

Da, to su njeni tekstovi u koje se ranije nisam dovoljno duboko udubljivala. Sada vidim koliko su zaista dobri. Na primer “Express yourself”. Tako  jednostavan, a odlično sročen. To je prava feministička himna tog vremena.  Tek sada sam proguglala sve one istirijske ličnosti iz sveta filma, umetnisti, mode koje ona nabraja u pesmi “Vogue”, i na taj način im odaje počast. I to nije slučajan odabir baš tih ljudi, koji su bili ikone zlatnog doba starog Holivuda koji su stvarali istoriju, pomerali granice, stvarali trendove, inspirisali i osnaživali umetnike, a verovatno i samu Madonu, da pronađu sopstvenu individualnost i izraz u svetu punom ograničenja koje društvo nameće, i uticali na oblikovanje sveta kakav je danas.

The World of Madonna nije samo koncert, vec i vizuelni spektakl. Koliko ti je važan taj performativni deo?

Važan mi je isto koliko i sama svirka. Radimo na tome da koliko god je to u našoj moći da publici dočaramo atmosferu samih Madoninih koncerta. Naravno da mi to ne možemo u potpunosti da preslikamo, jer je Madonna uvek imala ogroman tim najboljih koreografa, baletana, igrača, žonglera, kostimografa, scenografa, itd. To je nešto što mi ne možemo u toj meri, ali imamo sjajan bend koji zvuči odlično i dve prelepe balerine Aleksandru i Olgu koje će se zajedno sa mnom potruditi da pored dobre svirke i taj vizuelni momenat bude interesantan. 

Koliko je teško izbalansirati između tribjuta i sopstvenog izraza?

Mislim da kod tribjuta nema mnogo prostora za spostveni izraz. Ljudi dolaze na tribjut bend da bi čuli muziku i doživeli vajb tih originalnih bendova. Oni očekuju da čuju baš te pesme, iste aranžmane, solo na instrumentima što približnije odsvirano kao na CD-u tog originalnog benda. Čak i boja glasa pevača tribjut benda  je poželjno da zvuči što sličnije glasu pevača originalnog benda. Tako da mesto za sopstveni izraz treba tražiti negde drugde. Ali, rekla bih da mi imamo i spostveni izraz. Članovi benda su takvi da jednostavno ne može da se ne oseti karakter, identitet sviranja koji su oni izgradili godinama. Mislim da naš bend ima dosta rock vajb, što je veoma dobro za live nastupe.

BitefArtCafe je poznat po energiji live nastupa. Kakvu atmosferu zelis da napravis 18-og aprila?

Želim da napravim dobru žurku, gde će ljudi biti srećni, videti nešto interesantno i zabavno i drugačije, plesati uz muziku koja vraća u neka lepša vremena.

Publiku u BitefArtCafe klubu očekuje veče glamura, nostalgije i vrhunske zabave, u duhu jedne od najvećih pop ikona svih vremena. 

Ulaznice: https://tickets.rs/event/the_world_of_madonna_25794

Datum: 18.04.2026.
Vrata otvaramo u 22:00
Svirka počinje u 22:30

Emil Fetahović – Zdravko Čolić iz filma “Toma”

Spektakl posvećen pesmama Zdravka Čolića – 17. Aprila, BitefArtCafe

Emil Fetahović sa svojim bendom po prvi put dolazi 17. aprila u BitefArtCafe sa spektaklom posvećen pesmama Zdravka Čolića. Očekuje vas veče ispunjeno energijom, emocijama i bezvremenskim hitovima koji su obeležili pop muziku naših prostora.

Emil već godinama gradi svoj prepoznatljiv scenski izraz kroz ljubav prema pop muzici, a posebno prema repertoaru Zdravka Čolića, koji na nastupima izvodi sa autentičnom emocijom i šarmom koji osvaja publiku gde god da nastupa.

Šira publika ga je dodatno zapazila nakon uloge Zdravka Čolića u filmu i seriji „Toma“, gde je uspešno dočarao duh i energiju jednog od najvećih regionalnih pop izvođača. Upravo ta energija prenosi se i na njegove nastupe uživo, gde publika ima priliku da doživi Čoline pesme u novom ruhu.

Nastup u BitefArtCafe klubu biće njegov do sada jedan od najznačajnijih nastupa u Beogradu, a publiku očekuje veče nostalgije, emocija i pesama koje svi znamo napamet.

Prvi put dolaziš u BitefArtCafe sa nastupom posvećenom pesmama Zdravku Čoliću, koliko je za tebe ovo svirka, a koliko lična priča?

U BitefArtCafe sam privatno izlazio i slušao dobre bendove. Među ljudima i kolegama skapirao sam kada se BitefArtCafe pomene da je to mjesto gdje idemo slušati provjereno kvalitetnu muziku ili svirku. Moje je veliko zadovoljstvo, a glavni adut pjesme Zdravka Čolića.

Čolin repertoar je deo kolektivnog sećanja ovog prostora. Šta te je lično najviše vezalo za njegove pesme?

Najljepše pjesme na ovim prostorima. Različitost žanrova, od prelijepih ljubavnih arija do puno brzih urbanih pjesasma sa pametno osmišljenim tekstovima.

Zašto baš Čola? Šta je to u njegovoj muzici i energiji što si poželeo da preneseš na svoju publiku?

Priznajem da, koliko moje sjećanje može dobaciti, i koliko sam ja tada kao dječak od 7, 8 godina uspio percipirati u glavi, Čola mi se na prvu izdvaja zbog toga jer mi nekako jednako uvjerljivo zvuči kada pjeva sentimentalne balade, gdje nekako moraš milovati glasom, i momenti kad nešto mora biti agresivno pjevanje. Tada sam koristio ovakve komentare za objašnjavanje jer nisam znao ništa o dinamici i tehnici pjevanja u muzici.

Publika često kaže da na tvojim koncertima ne sluša “tribute”, već doživljava emociju. Kako uspevaš da pronađeš balans između poštovanja originala i sopstvenog izraza?

Tribute se mora zvati jer pjevamo samo njegove pjesme i veče je posvećeno njemu. Što se tiče imitiranja to nekako ne volim. Kada pogledate nastupe Mika Džegera i Toma Džounsa vidjet ćete po koji njihov korak na Čolinom nastupu. To je neizbježni uticaj, koji nesvjesno ostane. Ako je sa moje strane nešto i svjesno uzeto tada u dječijim godinama, ovdje mislim konkretno na vokal, neka to bude od Čole.

Šira publika te je upoznala kroz ulogu Zdravko Čolić u filmu Toma, kako je izgledao proces ulaska u tu ulogu?

Bilo je nekako lako i prirodno, jer glumim pjevača, a po zanimanju sam pjevač. Slučajno u sceni u filmu Čola je imao isto godina koliko i ja tada. U filmu isto kao i sada trudio sam se da ako kažu da već podsjećam, to bude moja predstava njega a ne trudit se da bude isto, jer je vjerovatno nemoguce i nije fora.

Da li si tada prvi put zaista “uronio” u Čolin svet ili je to nešto što si nosio mnogo ranije?

Ne. Već sam pomenuo da to traje od malena. Iskreno prije Čole sam više imao svoje favorite u rok muzici, tada još više domaćoj nego stranoj. Ali kada mi je amidža koji je isto jako volio Čolu pustio video njegovog koncerta iz Beogradske Arene 2005. godine, tu sam, ponoviću se, provalio da je to što sam do tada slušao i gledao ovog puta dosta dobrih stvari u jednom pjevaču i malo toga nedostaje da bi po meni bilo idealno.

Koliko ti je to iskustvo promenilo odnos prema sceni i izvođenju uživo?

Već sam prije toga imao dvije godine aktivnog bavljenja cover svirkom pred publikom. To je bio veliki film za koji su naravno postajale audicije glumaca za uloge. Ja nisam glumac. Iako sam se potajno želio okušati nekada i u toj sveri. Ali naravno ni u ludilu nisam mogao prognozirati ovako veliki projekat. Mene su zvali iako sam stvarno mislio da se neko od društva zeza sa mnom. Oni su vidjeli da sam ja na jednom takmičenju prethodno pjevao Čolinu pjesmu i to je nekako ostalo žiriju i auditorijumu najupečatljivije. Tako da nije bilo na moju inicijativu a opet tako prirodno.

Koliko ti je važna energija publike i da li se razlikuje od grada do grada?

Energija publike kao krucijalna, sa druge strane najbitnija je i naša energija sa bine, mene i benda, ali ako publika to ne doživi biće to samo jedan običan nastup, koji u stvari ne smije biti na velikim binama, pa i na svakim manjim. Razlikuje se energija ljudi u gradovima i posebno je to zanimljivo, iste pjesme, ista poruka ali malo različite emocije.

BitefArtCafe je prostor koji živi za live muziku, šta publika može da očekuje 17. aprila što nije videla na tvojim prethodnim nastupima?

Biće to najprofesionalnija svirka za mene do sada, sa dva prateća vokala i saksofonom koji će biti dodatno angažovani na klasičnu postavku našeg benda, trudit ćemo se da dodatno detaljno prenesemo atmosferu svake pjesme u našem repertoaru.

Pripremite se za nastup koji slavi muziku, uspomene i atmosferu jednog posebnog aprila u Beogradu.

Obezbedite svoje mesto na vreme i vidimo se u petak 17. aprila od 22h u BitefArtCafe klubu.

Zdravko Čolić live tribute show: https://tickets.rs/event/emil_fetahovic_zdravko_colic_live_tribute_show_25768

Datum: 17.04.2026.
Vrata otvaramo u 21:00
Svirka počinje u 22:00