Vlada Divljan pred svoj prvi koncert povodom 8. marta, u Domu omladine Beograda, u intervjuu Long Play-u otkriva zašto zna biti ironiÄan prema Danu žena, zašto neće biti jubilarnog okupljanja Idola i zašto je trenutno "zamrzao" rad na novom solo albumu radnog naziva "Esperanto".
Glavni autor kultnog beogradskog novotalasnog sastava Idoli, Divljan u pratnji svoje Nevladine organizacije priprema se da BeograÄ‘ankama (ali i BeograÄ‘anima) priušti jedinstven koncert za 8. mart u Domu omladine.
"Sestre i braćo doÄ‘ite na koncert jer nikad ne znate šta vas na koncertu Äeka, a 8. mart ne treba propustiti, već smo ga dovoljno dugo zapostavljali", poruÄuje autor bezvremenih ljubavnih klasika kao što su "Malena", "Nebeska tema", "Ona to zna", "Rusija" ili "Sve laži sveta".
Long Play: Prvi put u karijeri sviraš koncert za 8. mart? Je l' ti to prija. Da li si pobornik proslave Dana žena?
Divljan: Sada mi to paše. Pre 10-20 godina bi mi bilo verovatno smešno, ali uvek je 8. mart zgodan za oba pristupa, i onaj iskreni i onaj malo ironiÄni. U ono doba kada se 8. mart slavio, zapamtio sam ga kao priliÄno veseo dan, osim što mi je 1968. godine jedan drugar sluÄajno sasuo staklo u oÄi i završio sam u oÄnoj klinici deset dana.
Elem, bilo je puno lepih i sretnih 8. martova, bilo je lepo vreme, donosile su se ljubiÄice i visibabe uÄiteljicama, tako da postoji to neko sećanje, a onda malo kasnije i taj odnos sa sa distancom i ironijom. Jer smešno je kad odabreš jedan dan godišnje da se posvetiš lepšem polu.
Ali opet bolje ikad nego nikad. Bolje jednom nego nijednom. Eto prilike da odsviramo koncert i da se malo našalimo.
Long Play: Nekim ženama je danas 8. mart ipak preko potreban jer se dosta njih oseća kao u tvojoj pesmi "Ona radi u rudniku"?
Divljan: "Nekad davno kad je ta pesma izašla 1988. godine onda su mi se žene žalile. Jedna u banci mi je rekla: 'kao da si o meni pisao pesmu'. A sada je mislim to još drastiÄnije. Tako da, pevaćemo tu pesmu na koncertu
Long Play: To dakle ipak neće biti obiÄan koncert, već će biti dosta tog osmomartovskog ugoÄ‘aja?
Divljan: Zavisi kako nas ponese atmosfera. Biće s jedne strane normalan koncert, a s druge strane proširen nekim pesmama koje obiÄno ne izvodim, možda par kavera. Biće dosta pripadnika drugog pola koji ne nazivamo lepšim. IzvešÄ‡emo dosta stvari i za njih.
Long Play: Možda i neke ljubavne stvari koje dosta dugo nisi svirao ili ne baš Äesto?
Divljan: Da, verovatno. Ostavljam to za dati momenat. Trudićemo se da napravimo dobar koncert.
Long Play: Da li to znaÄi da uglavnom ne planiraš repertoar uoÄi svakog koncerta?
Divljan: Uglavnom planiram, ali nekad zavisi od koncerta. Nekad ga ostavim manje ili više podložnog promenama. Poslednji put smo svirali u Beogradu na šlepu Povetarac u septembru. Na pola prve pesme mi se uÄini da ljudi nisu iskljuÄili muziku, mislio sam da nešto izlazi iz zvuÄnika. U stvari je to bio neki splav u blizini. To me nagnalo da promenim Äitav koncept, da po;nemo da sviramo nešto žešÄ‡e, da 'ubijemo' taj splav.
Long Play: Kakvu publiku oÄekuješ u Domu omladine?
Divljan: Devojke, žene, majke, sestre, tetke i poneku baku. I muškarce naravno. Za muškarce je to idealna prilika da izvedu te žene i ubiju dve muve jednim udarcem, šta god to znaÄilo.
Long Play: Meni je zanimljivo da ste sa pod imenom DeÄaci imali javno objavljenu fotografiju za 8. mart sa porukom "DeÄaci emancipuju žene".
Divljan: To je bila ideja (fotografa) Dragana Papića pred nastanak Idola. Na poÄetku 1980. godine bilo je nekoliko akcija sa ženama. Jedna je bila da posetimo jednu nepoznatu bolesnicu. U bolnici smo joj doneli pomorandže, a druga je bila ta 'emancipacija žena'.
Long Play: Za to se i danas zalažeš?
Divljan: Što da ne? Zalažem se za ljudska prava. Svakako, to se tiÄe svih nas. Umeju žene i bez mene to da rade, ali uvek je dobro o tome priÄati, pogotovo na brdovitom Balkanu.
Long Play: Da li si i dalje politiÄki aktivan, da li si još u Liberalno-demokratskoj partiji?
Divljan: Nisam ja nikad bio u stranci, samo sam u datom momentu, a smatram to i dalje, mislio da je vrlo važno podržati to mišljenje, tu reÄ zdravog razuma. Ni u jednom momentu se nisam pokajao zbog toga, jer nemam ambicije da se bavim politikom, da postanem ministar, niti bilo kakav zvaniÄnik te vrste. ÄŒovek lako može da se opeÄe jer kad se izjasniš za jednu opciju, druga te kod nas gleda malo mrko. MeÄ‘utim, mogao sam sebi to da dozvolim, a mnogi ljudi ne smeju to da rade zato što su vezani pozicijama za vladajuće partije za kase i za budžete. Dosta davno sam otišao iz zemlje a i dalje sam tu i dalje radim, tu su mi porodica, prijatelji, bend, radim koncerte i filmove. Ima puno stvari ovde za koje se Äovek treba boriti.
Long Play: Vidiš za to nisam znao. Kad sam te video u kampanji LDP-a mislio sam da si Älan stranke. Ne misliš da onda postoji opasnost da su ljudi shvatili sada da si stalno politiÄki angažovan?
Divljan: Postoji ta opasnost apsolutno, ali od mene zavisi kako će se to odvijati, da li će me ljudi shvatiti…ali bitno je da se taj glas Äuje i da se što bolje Äuje. Pa nek' izabre ko šta voli.
Long Play: Tvoje bivše kolege iz Idola SrÄ‘an Šaper i Nebojša Krstić su takoÄ‘e politiÄki angažovani.
Divljan: Ne može se to porediti: 'oni su takoÄ‘e politiÄki angažovani'! Oni se bave politikom najdirektnije. Oni su na neki naÄin vlast. Ja dajem podršku svojom muzikom i pojavom i ne može se to ni na koji naÄin porediti.
Long Play: Iduće godine je 30. godišnjica osnivanja Idola. Planiraš li možda da odradite neko okupljenje ili možda nešto simboliÄno?
Divljan: Ne. Ne vidim svrhu toga. Prvo, to bi bilo gotovo nemoguće, samo od obezbeÄ‘enja, gde bismo mogli da sviramo? Šalim se. Već dugo nismo u kontaktu. OK je što se mene liÄno tiÄe, nema tu nikakave zle krvi. Desilo se nešto, ima puno stvari u kojima nam se mišljenja razlikuju, izrasli smo u druge ljudi, suviše smo otišli u drugim pravcima…Na kraju krajeva, njih dvojica i nisu muziÄari. Da jesu, sigurno bi tu bilo više razloga (za okupljanje). Ne kažem to kao nešto loše, jednostavno je tako. No ko zna šta još može da se desi?
Long Play: Prošle godine je bilo nekih tvojih najava novog albuma radnog naziva "Esperanto". Šta se tu dešava?
Divljan: Ništa pravo da ti kažem. Stoji trenutno 'zamrznut'. PoÄeo sam da ga radim, a onda sam radio jedan dokumentarac, pa drugi, i sad sam završio muziku za film 'ÄŒekaj me ja sigurno neću doći" Miće MomÄilovića. PraktiÄno Äim završim koncert u Domu omladine i još par zakazanih, baciću se na taj album, da vidim dokle sam došao.
Malo mi je problem što puno izbacujem instrumentalne muzike i moj je kreativni nagon ispunjen. Nemam baš ni mnogo vremena za sve ovo, ali osećam sve veću potrebu.
Long Play: Sloviš kao jedan od najboljih srpskih pop autora, to su mnogi rekli, a s druge strane tvoj samostalni diskografski uÄinak nije baš bio toliki. Od "Tajnog života A.P. Šandorova" do "Svih laži sveta" se Äekalo 12-13 godina…
Divljan: Izbacio sam insturmentalnu ploÄu 'Die Tonzentrale' 2003. godine. To me sada zanima. Pisao sam pesme u ono doba kada sam imao više razloga i više mi se radilo. Mnogo sam više želeo da budem pop ili rok zvezda, Äitava priÄa me mnogo više privlaÄila. Sada me ovo drugo više privlaÄi. Imam malu decu i sve ostalo sto se dešavalo me odvelo u drugom pravcu. Recimo 'Sve laži sveta' je ploÄa koja bi u normalnim uslovima izlašla 1992-93. godine. Bila bi sliÄna ploÄa, većinu pesama sam već tada imao. Odlazak u Australiju me potpuno usmerio u drugom pravcu, što sam i priželjkivao. Filmska muzika me zanimala i tamo sam imao priliku da se tome posvetim. To me svakako prekinulo u pisanju pesama. DrugaÄije je, promene se uslovi, sredina…Nisam nikada imao neku posebnu inspiraciju da pišem na engleskom iako sam ga relativno dobro znao i onda to gurneš u neki drugi plan. Što reÄ‘e radiš neke stvari, reÄ‘e ti se rade. Sada se nekako lakše izrazavam instrumentalno. To ne znaÄi da se relativno skoro neće nešto pojaviti, ali ostavljam sebi slobodu da radim šta mi padne na pamet, a ne šta bi ostali ljudi hteli da Äuju.
Long Play: Dešava ti se da Äest o slušaš svoje stare ploÄe ili to uopšte ne radiš?
Divljan: Ja sam priliÄno neuredan Äovek nemam nijedan svoj CD. Sve teme koje sam radio su mi razbacane po kontinentima. Imam i dalje u Australiji neke stvari koje mi stoje…Ponekad poslušam nešto kao prošle, pretprošle godine kada je Kroacija rekords izdao "Sabrana dela Idola", pa sam onda prešlusavao to da Äujem kako je remasterizovano.
Long Play: I kako ti se Äine rani radovi?
Divljan: Kako kad. Zavisi kako sam raspoložen. Nekad me nervira neka greška. Što sam onda onaj falš otpevao?
Long Play: Na šta si najviše ponosan?
Divljan: Što sam živ! Verovatno ipak na 'Odbranu i poslednje dane', mada i mini LP mi je draga ploÄa… Najmanje sam ponosan na 'ÄŒokoladu', pošto je najviše izmakla kontroli i postala premekana. 'Toncentrala' mi je draga ploÄa, to sam napravio super!
Long Play: Postoji li arhiva nekih neobjavljenih snimaka Idola?
Divljan: Ja sam neuredan, imao sam gomilu, i najviše mi je žao što sam imao snimke muzike za film Šest dana juna', još pola sata sigurno nekih zanimljivih tema, a to sam uspeo da zagubim seleći se s jednog kontinenta na drugi. Bilo je još nekih snimaka ali što se tiÄe Idola nema tu nešto Bog zna šta…
Long Play: Negde sam proÄitao da je "ÄŒokolada" trebalo da bude dvostruki album…
Divljan: Trebala je biti dvostruki mini LP, jer bi bitno bolje zvuÄao nego jedna LP ploÄa. Mini LP je velika ploÄa snimana na 45 (obrtaja) i bio je dublji zapis i jednostavno je ploÄa zvuÄala ubedljivije. Hteli smo to kao neki marketinški štos i trebalo je da se zove 'U gradu bez sna'…
Long Play: Pesma "Vetar i zastave" sa tog albuma zapravo mi zvuÄi kao neki ostatak sa "Odbrane…"
Divljan: Ne, to je moja pesma u kojoj se Šaper nadovezao. Nastala je na probi (za album 'ÄŒokolada').
Long Play: "Više nisam tu" sa tvog samostalnog albuma "Tajni život…" opet jako zvuÄi "idolski".
Divljan: Da, ali je nastala posle Idola. To je jedna pesma kojom recimo nisam zadovoljan. Ta me pesma iritira, nisam srećna njom, jer kada sam je napisao nisam bio zaljubljen, a trudio sam se da se zaljubim. Imam problem da volim da radim po narudžbini za film itd, ali sam sa sobom ne radim po zadatku. I zato kad probam da radim to mi je nekako ono…To je jedna od pesama koja mi je nekako neuverljiva. Znam šta sam hteo, ali nisam izgurao do kraja.
Long Play: Ne bih se složio.
Divljan: Dobro. Hvala, drago mi. Možda je onda i sviramo (u DOB-u).
Long Play: Prošle godine si nastupio na Povetarcu, nedavno u Zagrebu, imaš još neke svirke… To znaÄi da ubrzavaš bar koncertnu karijeru.
Divljan: Da. Želim da sebe naložim zarad nove ploÄe jer ti treba toga malo više, publike i rokenrola, da bi sam sebe ubacio u tu Äitavu priÄu. Osećam potrebu za neÄim novim, a sa druge strane sam u poziciji da ako mi se dopadne album izdaću ga, ako ne neću. Makar ne izdao ništa sledećih pet godina. Mogu ja svake godine da izdajem ploÄu ali želim da izdam nešto do Äega mi je stalo.
Long Play: Sad ti se bend zove Nevladina organizacija, umesto Old Stars. Zašto?
Divljan: Neko menja Älanove, a ja imena. Bitne su promene i dinamika. U momentu kad je otišao (SrÄ‘an Gojković) Gile iz benda jer se ElektriÄni orgazam aktivirao ozbiljnije, nekako bi bilo glupo da zadržim staro ime. Old Stars je dobrim delom zbog Gileta imao razoga da se tako zove, a opet NVO…To je zapravo (rok novinar) Dragan Kremer predložio, a nadovezao se na štosove našeg drugara, pokojnog nažalost, Branka Vukojevića, urednika Džuboksa, koji je vazda prevodio moje ime kao Wild Goverment. Sad smo došli do NVO jer poslednjih 10-15 i više godina su aktuelne NVO, uglavnom omražene u dobrom delu naroda. A i bend je takav da svako ima svoju priÄu van NVO, bilo da je neko u filharmoniji ili Zoni B.
Long Play: Planiraš li možda da se jednog dana ponovo vratiš za stalno u Beograd iz BeÄa?
Divljan: Nemam pojma. Ništa nije nemoguće. Jedino što mi deca tamo treba da krenu u srednju školu koja od petog osnovne. To je jedini problem. A opet s druge strane BeÄ je blizu, 600 kilometara nije tako mnogo, a ima jako mnogo naših ljudi. Zanimljiva atmosfera, svaki drugi Äovek na ulici govori srpski ili BHS kako se to sad zove.
Long Play