Nemački fotograf Sven Marquardt, 5.juna 2017. u Velikoj galeriji kulturnog centra Grad, otvara izložbu ''Future's Past'', sa kojom je već obišao mnogo svetske metropole.
Zahvaljujući saradnji KC Grada i Goethe instituta, Sven će tokom trajanja izložbe boraviti Beogradu i to u okviru projekta Artist in Residence, čiji je autor Ljudmila Stratimirović. Kao i u okviru svih rezidentura, umetnik će inspirisan našim gradom stvarati tokom svog boravka.
Sven Marquardt je većini poznat kao izbacivač iz čuvenog berlinskog kluba Berghain, ali on ima bogatu umetničku karijeru koja je često bila uslovljena društveno-političkom situacijom pre i posle pada Berlinskog zida. Sven je rođen 1962. godine, a svoju karijeru otpočinje ranih osamdesetih u Istočnom Berlinu, radeći prvo kao asistent poznatog fotografa Rudolpha Schafera, prevashodno u modnoj fotografiji. Od 1986. kao samostalni fotograf publikuje svoj rad u mnogim poznatim nemačkim časopisima poput Das magazin, Der Sonntag, Neues Lieben, ali i izlaže samostalno i grupno. Njegov rad je bio cenzurisan u Istočnoj Nemačkoj a i sam se susretao sa cenzurom zbog negovanja specifičnog vizuelnog identiteta koji, kako se navodi, nije bio u skladu sa standardima izgleda muškaraca u socijalističkoj državi. Njegovu fotografiju karakterišu portreti, u crno-beloj tehnici, uglavnom rađeni analognim foto-aparatom.
‘’Fotografijom sam počeo da se bavim osamdesetih. Uglavnom sam koristio analognu kameru, koju I danas često koristim. Moja prva fotografija je bio portret mladog momka u kišnom mantilu…on je bio moj prijatelj u Istočnom Berlinu…’’
‘’Moja karijera fotografa je mnogo duža nego karijera izbacivača u Berghainu. Bio sam oduševljen punk muzikom i new wave-om osamdesetih, a posle pada zida tehno scenom koja se razvijala u Berlinu’’
'Kod modela koje fotografišem inspirišu me različite stvari. Nekad je to zanimljiv stajling, nekad je to lice, telo, ali uvek mi je najveća inspiracija jaka ličnost'' – kaže Sven Marquardt.
SVEN MARQUARDT o izložbi Future’s Past u KC Gradu!
Sven Marquardt je fotograf koji je cenjen i u modnom svetu, te je pre nekoliko godina dizajnirao limitiranu kolekciju majica za poznati brend Hugo Boss, sarađivao je sa poznatim brendom Levi's a krajem prošle godine je bio glavni fotograf kampanje nemačkog brenda ITEM m6.
Izložba ''Future's Past''
Otvaranje izložbe Svena Marquardta – ''Future's Past'' – zakazano je za ponedeljak, 5. Jun 2017. u Velikoj galeriji Kulturnog centra Grad. Izložba ''Future's Past'' sadrži 30 fotografija različitih dimenzija, u crno-beloj tehnici i reflektuje tri decenije njegovog rada. Fotografije su nabijene simbolizmom kao i referencama iz istorije umetnosti koje nisu tako lako uočljive i zahtevaju pažljivo posmatranje. Rad na ulazu Berghaina svakako je inspirativan za Marquadta, iako on sam preferira da prvo upozna svoje modele i smesti ih u precizno dizajnirani dekorum, koji se pretvara u spontanu pozadinu kojom dominira jako prisustvo subjekta u jukstapoziciji sa aksesoarima i rekvizitom. Sve je u jakom kontrastu pa otuda i odabir crno-bele tehnike koja taj kontrast pojačava: fotografije snimljene na dnevnom svetlu odaju uglavnom mračnu atmosferu i auru noćnih zbivanja. Impregniranje delova prošlosti u budućnost i sadašnjost predstavlja zajedničku nit u njegovom opusu koju će publika moći da isprati na izložbi.
‘’Beograd poslednjih nekoliko godina često porede sa Berlinom, a noročito Berlinom devedesetih, što ja smatram velikim komplimentom i šansom da razvijamo autentičnu umetničku scenu u kojoj zajedno stvraju i domaći i strani umetnici. Sven Marquardt je na neki način zaštitno lice tog slobodnog, cool Berlina gde je sve moguće i gde svako može da bude ono što zaista jeste’’ – kaže Ljudmila Stratimirović, art direktorka KC Grada i autorka projekta Artist in Residence
Izložba Futute’s Past biće u KC Gradu od 5. do 17. juna 2017.
Četrnaesti put za redom Noć muzeja razdrmaće Beograd novim, neotkrivenim prostorima i pričama koje će premijerno biti ispričane 20. maja od 17 do 1, iza ponoći.
Najposećenija manifestacija kulture, tradicionalno treće majske subote, predstaviće program na 67 lokacija, od čega 12 premijernih „VIASAT neispričanih priča“, i 136 dešavanja samo u Beogradu.
Zemlja partner 14. Noći muzeja, Republika Koreja, premijerno će predstaviti izložbu „Tajno nasleđe“ koja je prošle godine gostovala u depandansu najvećeg muzeja na svetu – Luvru, u Muzeju dekorativne umetnosti u Parizu. Zbog toga će svi oni koji se 20. maja nađu u UK Parobrod, imati jedinstvenu priliku da vide izložbu korejske umetnica He Sun Li, koja je kreirala modele inspirisane hanbokom – tradicionalnom korejskom nošnjom.
Na 50. godišnjicu od objavljivanja u celosti romana „Majstor i Margarita“, Mihaila Bulgakova, u Ruskom domu će biti ekskluzivno predstavljena izložba „Rukopisi ne gore“ o ovom „romanu nad romanima“ i njegovom piscu. Priču će upotpuniti radovi mnogostruko nagrađivane umetnice-fotografkinje, kustoskinje Doma Mihaila Bulgakova iz Moskve, Jelene Martinjik koja samo za tu priliku dolazi u Beograd.
Ljubitelji psihologije, ali i oni koji su oduvek želeli da saznaju o životu i revolucionarnim učenjima Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga, u Doktorovoj kuli u okviru Noći muzeja dobiće priliku da upoznaju hronologiju njihovih života i stvaralaštva, kabinete u kojima su radili, susret, duboko prijateljstvo, saradnju i razlaz, fotografije njihovih čuvenih pacijentkinja, saradnica i životnih saputnica.
14. Noć muzeja: Magija neispričanih priča počinje 20. maja
Četrnaesta Noć muzeja obeležava stogodišnjicu Oktobarske revolucije iz ugla zanimljive priče burnih ljubavnih života vođa i revolucionara. Od Lenjina, Trockog, Kastra i mnogih drugih obrađena je tema onih koji su se voleli u svim tačkama dok je svet goreo. Koliko su ljubavnice i ljubavnici revolucionara i revolucionarki svojim poljupcima uticali na tokove revolucije saznaće svi oni koji 20. maja dođu u Parobrod i pogledaju izložbu pod nazivom „Ljubav i revolucija“.
Jedna od najlepših žena svog vremena, po svemu jedinstvena pojava u našoj kinematografiji – velika glumica Olivera Marković, u Noći muzeja, u Jugoslovenskoj kinoteci biće predstavljena izbliza. Izložba „Olivera Marković, svetlucanje“ dočaraće kroz uloge na filmu, pozorištu i televiziji njenu nepobitnu bezvremenost.
Sedamdeset godina od uvođenja prvog trolejbusa, jednu lepu beogradsku priču kroz retrospektivu originalnih fotografija i vozila ispričaće muzej „Kovačnica GSP“. Posetioci će imati priliku da saznaju koliko je revolucionarno trolejbus izgledao na ulicama prestonice kada se pojavio a sve to u autentičnom ambijentu sa početka 20. veka, gde će biti izloženo više od 25 mašina i brojni ručni kovački alati.
Na košarkaškim terenima Crvene zvezde na Kalemegdanu, u Noći muzeja će se plesati u stilu ranih šezdesetih i brilijantina a sve to na MTS plesnom podijumu. Pored učenja prvih koraka rokenrola i bugija-vugija, posetiocima će biti otvorena i vrata klupske kuće, gde će biti izloženi trofeji, fotografije i mnoge druge vrednosti koje čine istorijat ovog kluba. Najveći doživljaj biće prisustvo sportskih asova, koji će uveličati ovaj događaj posvećen našem čuvenom klubu.
Tokom svoje 80 godina duge istorije, Beogradski sajam je ugostio sve viđene i one koji su želeli da budu viđeni. U 14. Noći muzeja, posetiocima će premijerno biti predstavljena izložba „Mesto koje je video ceo svet“ sa ciljem da skrene pažnju na najveće utakmice, izložbe, skupove i pozorišne predstave koje su se u dugoj istoriji odigrale upravo na Beogradskom sajmu. Kroz izložbu fotografija posvećenu jubileju ovog kultnog mesta i izložbu umetničkih slika koje su za kolekciju Beogradskog sajma slikali naši najpoznatiji umetnici kao što su Petar Omčikus i Peđa Milosavljević, Noć muzeja želi da skrene pažnju na istorijsku vrednost ove divne građevine.
14. Noć muzeja: Magija neispričanih priča počinje 20. maja
Još jedna neispričana priča o Beogradskom sajmu, biće predstavljena u Konaku kneginje Ljubice 20. maja. Od svog nastanka 1937. godine Beogradsko sajmište predstavljalo je „prozor u svet“, mesto na kojem su Beograđani mogli da vide najnovija industrijska i tehnološka dostignuća, aero-izložbe i izložbe automobila, nastupe kulturno-umetničkih društava i čuju simfonijske koncerte. Izložba „Beogradski sajam – Povratak u budućnost“ ispričaće priču prve četiri godine postojanja sajmišta, do trenutka nastanka najvećeg koncentracionog logora Jugoslavije.
U godini kada se navršava 50 godina remek-dela srpske kinematografije, filma „Skupljači perja“, i kada se ovaj film prikazuje u Kanu, Noć muzeja obeležiće jubilej prikazivanjem ovog filma u autentičnom amfiteatru Fakulteta veterinarske medicine. Najraznovrsniji skeleti domaćih i divljih sisara, ptica i riba, od kita preko konja pa do sitnijih životinja biće predstavljeni u ovom magičnom ambijentu, a posetioci će moći da vide i posebno pripremljenu izložbu o pernatim životinjama. I to nije sve, specijalno za Noć muzeja, biće organizovana radionica gde će najmlađi učiti da crtaju pera, gnezda i jaja ptica i delove tela domaćih životinja.
U Noći muzeja ekskluzivno i premijerno, u Muzeju srpskog lekarskog društva, biće predstavljena izložba „Veliki bum vibrato terapije“. Jedan od najstarijih Kurana iz 16. veka biće izložen samo 20. maja u Šejh Mustafinom turbetu na Dorćolu. Vođene ture kroz „krivi toranj beogradski“ čekaju na prve posetioce Crkve Sv. Ante Padovanskog u Noći muzeja. Beogradska Sinagoga biće specijalno otvorena samo 20. maja a sve avanture velikog Samija, simbola Beo Zoo Vrta ispričane ove majske noći.
Ulaznice za Noć muzeja, po pretprodajnoj ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na svim Eventim prodajnim mestima, dok će na dan manifestacije cena iznositi 500 RSD. Kao i ranijih godina, jedna karta za Noć muzeja važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu. Uz veliku podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza 20. maja od 16 časova pa sve do ponoći.
14. Noć muzeja: Magija neispričanih priča počinje 20. maja
Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije.
Viasat History je ponosni sponzor manifestacije „Noć muzeja“ već osam godina. Ovaj kanal se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika i proizvodi i distribuira najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz 24 dokumentarna, filmska i sportska kanala, u 47 zemalja. Pored kanala Viasat History, kompanija je na našem tržištu prisutna i sa kanalima TV1000, Viasat Explore, Viasat Nature i Viasat History/Nature HD.
Prijatelj 14. Noći muzeja je mts, koji je sponzor manifestacije 11. put za redom. Već tradicionalni sponzori i podrška su: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, kompanija Coca-Cola, Bambi, Moja Kravica Milkshake i štamparija Grafix.
Mikser Festival i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu sa ponosom objavljuju imena pobednika umetničkog konkursa “Black Box” koji će biti predstavljeni u okviru predstojećeg Mikser festivala, od 25. do 28. maja 2017, u silosima Žitomlina na donjem Dorćolu.
Stručni žiri u sastavu: Marko Lađušić, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu; Melinda Kostelac, docent Prodekan na Akademiji Primenjenih umjetnosti u Rijeci i Dejan Miljković, redovni professor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, odabrao je 61 projekat mladih umetnika iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Srbije i SAD.
Marko Lađušić član stručnog žirija i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti kaže da ja kvalitet pristiglih radova izvanredan.
“Black box projekat je postao značajna platforma za mlade i alternativne umetnike koji su često afirmisani ili profesionalno određeni u polju arhitekture, dizajna i drugim prirodnim i društvenim oblastima. Black box je izlet u nešto njima važno, neizrečeno i oštro! Ove godine na konkurs su se prijavili umetnici potpuno različitog obrazovanja, godina i afiniteta što potvrđuje naše uverenje o otvorenoj platformi koja samu sebe dešiniše. Tema "Pad u budućnost" je mračni nagoveštaj mogućnosti u budućnosti i umetnici su razumeli kontekst trenutka u kojem egzistiraju. Prispela rešenja su visokog umetničkog i estetskog karaktera, veoma različita u izrazu, a ipak sa snažnim zajedničkim imeniteljem odbrane dostojanstva ljudskosti i egzistencije u razumevanju otuđenih procesa u kojim živimo.”
Pod simptomatičnim sloganom „Pad u budućnost“, izložba Black Box 2017 sondira vizije bliske budućnosti mlade generacije umetnika koja stasava na razvalinama institucionalne kulture i nalazi se u prostoru bez perspektiva, opasana zidovima nemogućnosti i ograničenjima za stvaralački rad. Iako sinonim za skučenost,„Crna kutija“ je istovremeno i šansa za akumuliranje energije neophodne za rušenje zidova iza kojih nas čeka budućnost. Kakva je ta budućnost, saznaćemo na Mikser Festivalu, kroz radove mladih stvaralaca čiji moćni radovi komentarišu društvene okolnosti na koje naizgled ne mogu da utiču, ali čija je stvaralačka energija ipak u stanju da pokrene promene:
Kroz pad u budućnost na izložbi Black Box na Mikser festivalu vodiće vas:
DA – Organic Digital Art-In-Motion, Aleksandar Pedović – Srbija Odraz, Aleksandra Stajović – Srbija Ja ću raditi šta ja hoću, Alma Gačanin – BIH Perfect Selfi, Veoma važan video, Alma Gačanin – BIH U kutiji – van kutije, Ana Aleksić – CG Telo, Ana Cerović- Srbija Crnilo večnosti, Ana Novaković – Srbija Utroba,-Arpad Pulai – Srbija Camera Futura, Barbora Mojzisova – Czech Republic Buđenje, Bojana Bodiroga – Srbija NO_T, Cedomir Kostovic – USA Živa soba, Darko Dacović – Srbija Sancta Lux, Dijana Radovanović – Srbija Post nubila Phoebus, Doris Milešević – Srbija Snovi, Dragan Strunjaš – Srbija Procesi, Dragana Kuprešanin – Srbija Pejzaž, Đorđe Petrović, Veljko Petrović – Srbija Prasak, Emilija Zlatković – Srbija "Džžž", Ilija Lazarević – Srbija Unutrašnji doživljaj stvarnosti, Ivana Dobromirov – Srbija Flow of Parity, Ivana Knežević – Srbija Nude, Ivana Perić – Srbija Moda i film, Ivana Prlinčević – Srbija Kunst, Ivana Radojičić – Srbija Lajk, Ivana Radojičić – Srbija Nije baš Viler, Jelena Dinic – Srbija Vežite se, slećemo, Jovan Blat – Srbija Ego, Jovana Brletić – Srbija Zabrana prilaska kulture, Jovana Ćulibrk i Aleksandar Ćulibrk – Srbija Bezdan, Kovačević Stanko – Srbija Future Shock, Ksenija Kovačević – Srbija Black books, Lea Embeli – Srbija Kako god okreneš, Lea Embeli – Srbija Svesno oslikavanje budućnosti, Mala škola umetnosti DivArt – Srbija Reinterpretacija klasične umetnosti, Marija Jevtić – Srbija Gore(n)je, Marija Savčić – Srbija Spas za budućnost, Marko Zavišić – Srbija (Ne) igra na sreću, Mia Maraković I Bianka Garčević – HR Tek ćeš ti svetleti, Milica Mijajlović – Srbija All Animals Are Equal but Some Are More Equal Than Others, Milica Mijačević-Carević aka mcm-639 – Srbija Portal, Natalija Miladinović – Srbija Scar, Nenad Milovanović – Srbija Himna, Nikola Dabić – BiH Regresija, Nikola Ralevic – CG Pad u budućnost – Limbo, Nikola Stojanović – Srbija Đubre, Sandra Božić – Srbija Pogled, Sara Stanojević – Srbija Monolit, Saša Petrović – Srbija Puls, Savka Marenić – Češka Send or read, SEKT(OR) A6 – Srbija Black Transformation – Snežana Zlatković Mikrobiologija, Sonja Bojanić – Srbija Now is the time, Sonja Jo – Srbija 1:6:12: A Black Box Odyssey, Stefan Radošević, AΔA, Lazar Stanojčić, Luka Višnjić – Srbija Uljez-Interloper, Stevan Lutovac, Olivera Štrbac, Marija Ćirić, Đorđe Aralica, David Klem, Belinda Putilova, Goran Erić, Željko Zdravković – Srbija Reality check box, Tereza Cenić, Đorđe Vanjek, Nikola Ristić – Srbija Fotostil vrtloga, Toni Anicin – Srbija Vacuum, Toni Kovačić – Srbija Gledaj ili učestvuj, Una Novosel – Srbija Deindividualizacija, Veroljub Naumović – Srbija Runaway, Željana Stojanović – Srbija PAD, Željka Aleksić – Srbija
Platforma “Black Box” je nastala je 2015. godine kao inicijativa za podršku mladih autora iz oblasti vizuelnih umetnosti i prezentacije njihovog stvaralaštva u najširoj javnosti. Uz aktuelnu temu, svake godine predstavlja se više od 60 mladih autora odabranih na konkursu od strane stručnog žirija. Cilj projekta “Black Box” je ukazivanje na problematiku koja opterećuje mlade stvaraoce u savremenom društvenom kontekstu, njihovo osnaživanje da se javno izraze i svojim vizijama doprinesu rešenju društvenih problema, te unapređenju života u zajednici. “Black Box” ističe i značaj umetničkih instalacija u alternativnim gradskim prostorima, njihovu dostupnost širokoj publici, kao i povezanosti umetničke prakse sa ostalim sferama života – naukom, tehnologijama, ekonomijom i društvom.
MIKSER je multidisciplinarna platforma koja podstiče razvoj i razmenu kreativnog i civilnog sektora na području Balkana i uspostavlja dijalog između progresivnih svetskih tokova i savremene regionalne prakse.
Mikser je pokrenuo i uspešno vodi nezavisni društveni centar REFUGEE AID MIKSALIŠTE za pomoć i intergraciju izbeglica sa Bliskog istoka. Mikser organizuje MIKSER FESTIVAL najveću regionalnu smotru kreativnosti i inovacija i vodi nezavisni kulturni centar MIKSER HOUSE, multifunkcionalni prostor za kulturne, edukativne i kreativne aktivnosti, smešten u inspirativnom zdanju nekadašnje industrijske garaže. Mikser je pokretač regionalne platforme za mlade dizajnere YOUNG BALKAN DESIGNERS i ko-osnivač BALKANSKE DIZAJN MREŽE.
Pozivamo Vas da budete deo najvećeg regionalnog festival kreativnosti! Mikser Bazar predstavlja uzbudljivu tržnicu namenjenu stvaraocima iz različitih oblasti na kojoj će se predstaviti selekcija najboljih učesnika Mikserovih tradicionalnih marketa: Design, Vintage, Food i Kids.
Mikser Bazar ove godine prati globalne trendove migracija i vraća se na svoje izvorište, silose Žitomlina.
Bazar će i ove godine okupiti dizajnere, kreativne zanatlije, proizvođače rukotvorina, nakita, odeće i obuće, dekorativnih predmeta, prodavce secondhand i vintage komada, kolekcionare, antikvare, prodavce gramofonskih ploča, kaseta, stripova, dečjih igračaka i opreme, kao i izlagače dizajnirane hrane, pića i delikatesa, koji će svojim umetničkim delovanjem i nesputanim kreativnim duhom oplemeniti prostor industrijske zone Donjeg Dorćola.
Mikser Bazar vam pruža priliku da pronađete jedinstveni dizajnerski detalj, kupite vintage garderobu ili komad starog nameštaja, gustirate ukusne i jedinstvene slatkiše i slaniše, usrećite vaše mališane zanimljivom igračkom ili se jednostavno prepustite kreativnom komešanju ove nesvakidašnje tržnice.
Mikser Bazar poziva sve zainteresovane izlagače da izlože svoje rukotvorine i proizvode od 25. do 28. maja na velikoj kreativnoj tržnici na donjem Dorćolu.
Prijava treba da sadrži:
Ime, prezime, ime brenda, kontakt telefon, e mail, FB stranicu i web stranicu (ukoliko postoji) i dve do pet fotografija proizvoda. Prijave slati na [email protected] . Prijave se mogu poslati do 14.05. u ponoć.
Mikser Bazar 2017 Kreativni karavan
Kotizacije:
1. Štand sa tendom je moguće zakupiti isključivo za sve dane trajanja bazara i cena kotizacije iznosi 11000RSD.
2. OSB štand je moguće zakupiti za sve dane ili samo za dane vikenda. Cena kotizacije za sve dane je 9000rsd, dok je cena kotizacije za vikend 7000rsd.
Mikser obezbedjuje izlagačko mesto i OSB sto, kao i tezge sa tendom. Svako izlagačko mesto dobija i jednu stolicu. Izlagači su odgovorni za opremanje svog izložbenog prostora.
Kreativna selekcija će ce vršiti odmah po evidentiranju prijave za izlaganje. Svi aplikanti će biti obavešteni emailom, na adresu koju su dostavili u prijavi. Nepotpune prijave nećemo uzimati u razmatranje.
Radno vreme Bazara je:
• Četvrtak od 17h do 22h • Petak od 17h do 22h • Subota od 12h do 22h • Nedelja od 12h do 20h
Nemački fotograf Sven Marquardt boraviće u Beogradu tokom juna meseca u okviru projekta Artist in Residence.
Centralni događaj rezindenture biće Marquardtova izložba Future's Past koja se otvara u Velikoj galeriji KC Grada 5. juna od 20 časova, a koja će biti upotpunjena pratećim programima. Kao i u okviru svih rezidentura, umetnik će inspirisan našim gradom stvarati tokom svog boravka.
Ali, ko je Sven Marquardt?
Svako ko je ušao, ili nije ušao u berlinski klub Berghain zna da upravo Sven čeka na kraju reda i odlčuje da li ćete ući u klub ili ne. Svako ko je planirao odlazak u Berghain zna ili misli da zna strategiju sigurnog ulazaka a o tome može da se sazna i na nekoliko blogova i youtube tutorijala, ali ne zna, ili možda ne zna, da je Marquardt od 2007. godine zaslužan za oblikovanje vizuelnog identiteta Berghainovog labela OstGut Ton.
Možda je zanimljiv podatak i to da se na coveru albuma jednog od berlinskih techno producenata Len Fakija, nalazi upravo njegova fotografija- misteriozni portret starije žene, prodornog ali vrlo dopadljivog pogleda.
Marquardt ima bogatu umetničku karijeru koja je umnogome bila uslovljena društveno-političkom situacijom pre i posle pada Berlinskog zida. Rođen 1962. godine svoju karijeru otpočinje ranih osamdesetih u Istočnom Berlinu, radeći prvo kao asistent poznatog fotografa Rudolpha Schafera prevashodno u modnoj fotografiji. Od 1986. kao samostalni fotograf publikuje svoj rad u mnogim poznatim nemačkim časopisima poput Das magazin, Der Sonntag, Neues Lieben, ali i izlaže samostalno i grupno. Njegov rad je i cenzurisan u Istočnoj Nemačkoj a i sam se susretao sa cenzurom zbog negovanja specifičnog vizuelnog identiteta koji, kako se navodi nije bio u skladu sa standardima izgleda muškaraca u socijalističkoj državi.
Sven Marquardt dolazi u Beograd!
Katharina Hausel govori o tome u publikaciji Bygone in the Future: ''Marquardtu je bilo zabranjeno da šeta centralnim delom Istočnog Berlina, a iako je tada radio za modni časopis Sybille i bio najmlađi fotograf u redakciji nije mogao da se susreće sa glavnom urednicom, koja je bila vrlo zadovoljna njegovim fotografijama''.
Izložba ''Future's Past''
Izložba ''Future's Past'' reflektuje tri decenije njegovog rada, greyscale fotografije nabijene su simbolizmom kao i referencama iz istorije umetnosti koje nisu tako lako uočljive i zahtevaju pažljivo posmatranje. Rad na ulazu Berghaina svakako je inspirativan za Marquadta, iako on sam preferira da prvo upozna svoje modele i smesti ih u precizno dizajnirani dekorum, koji se pretvara u spontanu pozadinu kojom dominira jako prisustvo subjekta u jukstapoziciji sa aksesoarima i rekvizitom. Sve je u jakom kontrastu pa otuda i odabir crno-bele tehnike koja taj kontrast pojačava: fotografije snimljene na dnevnom svetlu odaju uglavnom mračnu atmosferu i auru noćnih zbivanja. Impregniranje delova prošlosti u budućnost i sadašnjost predstavlja zajedničku nit u njegovom opusu koju će publika moći da isprati na izložbi sve do 17. juna.
Sven Marquardt ''Future's Past''
Artist In Residence 5. – 17. jun 2017. Velika galerija Kulturnog centra GRAD
Zbogom Savamala! Vidimo se na Dorćolu! Bio je to 29. decembar 2011. kada smo otvorili Mikser House u Savamali. Pre nas, bili su tu još samo „Disko bar Mladost“ i KC Grad.
Savamalom su tutnjali kamioni, stanovi su podrhtavali, kod Nade u Hercegovačkoj su se jeli najbolji ćevapi u gradu, na ćošku Mostarske i Hercegovačke, Mama Dana u tigrastoj haljini i Zoran Konan su pravili ozbiljne derneke do jutra.
Bio je to koloritan i živopisan kraj slavne istorije koji je lagano postajao nadrealan miks sitnih trgovaca, zanatlija, prostitutki, ali i dizajnera, umetnika, klubova, galerija. Nema tog ozbiljnijeg svetskog medija koji nije pisao o novom, umetničkom delu Beograda, od globalnog CNN a, do Šangaj dejlija u Kini. „Beograda na vodi“ nije bilo ni u najavi, a broj novootvorenih galerija, klubova i raznih drugih kolektiva je u medjuvremenu narastao na pedesetak.
Kroz Mikser je za ovih pet i po godina prošlo oko 1.250.000 ljudi. Organizovali smo smo preko 1500 dogadjaja, 400 koncerata, mnoštvo malih festivala, marketa, izložbi, predavanja, teatra, humanitarnih večeri, čak i nekoliko opera i baleta. Nijednog mrkog pogleda, a kamoli incidenta. Tiha, pristojna, balkanska većina našla je svoje sklonište od neukusa, pribežište zdravog razuma i solidarnosti. Bez dinara pomoći države, u vreme sumraka institucionalne kulture, radili smo danonoćno kako bismo održali našu lepu kuću, koja je i zahtevna institucija velikih troškova koji su neprestano rasli zajedno sa rastom prohteva vlasnika same zgrade. Izuzetno težak i nepravedan odnos koji smo sve ove godine prolazili sa vlasnikom objekta bio je samo naš, nismo hteli da opterećujemo javnost detaljima. Nećemo to činiti ni sada. Reći ćemo samo da smo sve svoje obaveze prema njemu izmirili uredno i na vreme.
Mikser House: Zbogom Savamala!
Verovatno ne postoji kulturna ustanova na svetu koja je istrpela veći pritisak po različitim osnovama. Od naloga za rušenja, preko politički orkestriranih inspekcija, do ogromnih finansijskih nameta. Sve smo izdržali, osim jednog. Vlasnik zgrade je uslovljavao naš dalji ostanak u prostoru gašenjem našeg humanitarnog centra „Miksalište“ za pomoć izbeglicama koji se nalazi par stotina metara dalje, u ulici Gavrila Principa, nedaleko od njegovog hotela. Tu nismo hteli da popustimo, jer je „Miksalište“ utkano u DNK Miksera i tu pregovara ne može biti. Da bismo skratili agoniju, odlučili smo da vlasnicima predamo prostor Mikser House-a pre isteka ugovora.
Kada su gradske vlasti porušile „Miksalište“ u Mostarskoj ulici za potrebe betonskog pločnika projekta Beograd na vodi, poneli smo se na sličan način. Poručili smo da Miksalište nije fizička, već emotivna teritorija. Sa nesmanjenim entuzijazmom smo napravili novo Miksalište za manje od mesec dana. To kažemo i sada – Mikser House nisu zidovi i kulise, već koncept koji će se reinkarnirati na nekom drugom, boljem mestu. Prvi izdanak novog Mikser House-a otvara se već 8. septembra ove godine u Sarajevu, radovi su uveliko u toku. Ne odustajemo od svog rodnog grada. Biće Miksera i u Beogradu, kada i gde, objavićemo na Mikser festivalu, krajem maja.
Večeras je oproštajno veče od Miksera u Savamali. KKN samo za vas, besplatan ulaz. Odlazimo ponosni na svoj rad, ponosni na Savamalu. Bile su to najbolje godine naših života. Vaš Mikser tim.
MIKSER je multidisciplinarna platforma posvećena afirmaciji održivih modela razvoja grada, kulture i kreativnog sektora Balkana. Organizacija okuplja stvaraoce i stručnjake iz celog regiona i uspostavlja dijalog između progresivnih globalnih tendencija i regionalne prakse. Mikser otkriva i neguje kreativne talente kroz jedinstvenu platformu – MIKSER FESTIVAL posvećen saradnji dizajnera, arhitekata, umetnika, kompanija, civilnog sektora, javnih institucija, medija i lokalne zajednice. MIKSER HOUSE predstavlja novi koncept društveno angažovanog kulturnog centra koji spaja kulturne, društvene, edukativne i komercijalne aktivnosti u multifunkcionalnom prostoru nastalom transformacijom zanemarenog industrijskog nasleđa. MIKSALIŠTE je jedinstven nezavisni centar za pomoć izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka koji je organizaija Mikser pokrenula u Savamali kao akt solidarnosti, uz pomoć velikog broja volontera, partnerskih organizacija i građana Beograda.
Muzičari, novinari, glumci, filmski kritičari…, pridružuju se proslavi svetskog dana gramofonskih ploča u Čumiću, 22. aprila.
Moma Rajin, Žikica Simić, Vlada Džet, ali i Miki Panjković, Bane Trifunović, Dule Nedeljković, Dimitrije Vojinov, Aleksandra Nikšić (Vice), Ognjenka Lakićević, Kezz…, neke su od ličnosti koje će s posetiocima Record Store Day-a u Čumiću, podeliti svoj muzički izbor, u subotu, 22. aprila.
Poznati gosti, puštaće na gramofonu svoje omiljene ploče od 13.30 do 19 časova, uz razgovor s domaćinima manifestacije, u nekoj vrsti živog radijskog programa, a sve će se odvijati u centralnom delu Čumićevog sokačeta, na trgu ispred prodavnice ploča Mascom Store.
Pored popodnevnog DJ programa poznatih i "obavezne" velike berze ploča, program RSD-a u Čumiću čine i matine nastupi dečijeg DFhora /12h/, a zatim i koncertna promocija novog albuma Bojane Vunturišević /13h/, kao i otvaranje izložbe rok fotografija "Music Is Not Dead" Aleksandra Zeca, u Nešović Fine Arts galeriji /19h/.
Omiljene gramofonske ploče u Čumiću!
Ovom prilikom u Mascom Store, biće izložene i grafike Vuka Vidora, inspirisane bendom EKV i manje replike, već prepoznatljive statue Dejvida Bouvija /David Bowie/ iz Kinoteke, autora Milorada Stajčića.
Kao i u registrovane RSD radnje širom sveta, i u Mascom Store će povodom ovog internacionalnog praznika, koji ove godine obeležava 10. rođendan, u subotu stići specijalna izdanja vinila, među kojima su i: David Bowie, The Smiths, The Cure, Vangelis, Lou Reed, Madonna, The Ramones…
Svi programi u okviru Record Store Day-a u Čumiću su besplatni, kao i učešće na otvorenoj berzi ploča.
Omiljene gramofonske ploče u Čumiću!
Manifestaciju zajednički organizuju Mascom Store i Paralel – Beogradski Festival Subkulture, a uz podršku komšijskih kreativnih industrija Spice Up Shop, Moto platz, Wurst bar platz, Nešovic Fine Arts i Belgrade Design District, koje će zajedno učiniti da Čumić u subotu bude otvoreni alternativni bazar posvećen muzici i umetnosti.
Osnovan u aprilu 2009. godine u starom magacinu iz 1884, na obali reke Save, u delu Beograda (Savamala) kojim su do tada prolazili samo teški kamioni, teretni vozovi i tek po koji zalutali prolaznik,
Evropski centar za kulturu i debatu, poznatiji kao Kc GRAD, postao je i zaživeo kao nezavisna institucija kulture, prepoznat na kulturnoj mapi ne samo Beograda, Srbije i regiona, već i mnogo šire.
Sa velikim brojem raznovrsnih programa koji se svakodnevno odvijaju, Kc Grad već osam godina okuplja brojnu publiku različitih generacija.
Kc Grad je tokom ovog perioda istrajno razvijao svoje programe među kojima su već prepoznatljivi muzički, godišnji program Velike galerije, Artist in residence, Moda za poneti, Delikatesni ponedeljak…
Osmi rođendan Kc Grada! Photo by Neda Mojsilovic
U galerijskom programu Kc Grad-a izdvajaju se izložbe savremene vizuelne umetnosti u okviru Godišnjeg programa kao i izložbe posvećene primenjenoj umetnosti i dizajnu. Godišnji program Velike galerije svake godine formira se na osnovu odabira međunarodnog žirija. Među mnogim izložbama koje promovišu primenjenu umetnost i dizajn svakako je značajan i projekat pokrenut 2015. godine pod nazivom Velikani grafičkog dizajna, sa ciljem podsećanja ali i arhiviranja i digitalizacije radova značajnih velikana domaće scene. Takođe, jedna od novina u oblasti dizajna jeste Gradstor Design Hub, posvećen promociji i plasiranju radova domaćih dizajnera otvoren je kao zasebna celina u oktobru 2016. godine u Pop Lukinoj 1.
U svojoj devetoj godini Kc Grad nastavlja dalje, uz pomoć starih i novih kolega, saradnika i partnera iz zemlje i inostranstva. Tokom 2017. pokrenuto je nekoliko novih programa – debatni ciklus Gradske priče, književni program Predgovor, serijal posvećen pop-kulturi Dekodiranje itd.
Veliku pažnju Kc Grad posvećuje i saradnji sa drugim institucijama u Srbiji, Tokom 2017. u okviru različitih projekata uspostavljena je saradnja sa Centrom za kulturu Sopot, Centrom za kulturu Svilajnac, Muzejem naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, obnovljena saradnja sa Specijalnom bolnicom centralnog zatvora u Beogradu.
Osmi rođendan Kc Grada! Photo by Neda Mojsilovic
Artist in residence program Kc Grad-a razvija se od 2012. godine, a u okviru njega su u Srbiji gostovali umetnici iz Japana, Amerike, Holandije, Švedske, Nemačke, Finske, Velike Britanije, Švajcarske, Francuske, Španije, Austrije, Bosne i Hercegovine. Tokom juna 2017. gost Kc Grada i Beograda biće i berlinski fotograf Sven Marquardt, poznat i kao vratar u jednom od najčuvenijih tehno klubova u svetu – Berghain-u u Berlinu. Fotografišući portrete i situacije iz svog okruženja Sven je postigao veliki uspeh kao umetnik. On će u Beogradu predstaviti deo svog rada u Velikoj galeriji, a tokom boravka radiće na seriji novih fotografija inspirisanih našim gradom.
U periodu od septembra do kraja novembra švedski umetnici Carl Michael von Hausswolff i Thomas Nordanstand boraviće u Srbiji i BiH i raditi na prikupljanju materijala za novi umetnički rad. Svoje video radove nastale u Japanu, Egiptu i Americi predstaviće u okviru međunarodne izložbe kojom se finalizuje petogodišnji evropski projekat Frontiers in retreat u kom je Kc Grad jedan od sedam partnera. U okviru iste izložbe predstaviće se i umetnici iz Srbije, Finske, Francuske, Španije.
Osmi rođendan Kc Grada! Photo by Nemanja Stojanovic
Kc Grad će 8. rođendan obeležiti 19.aprila u 19h kada će biti otvorena izložba B8 koju će i sami posetioci moći da kreiraju (preko 700 plakata za događaje u protklih osam godina na formatu B8) i koncertom međunarodnog benda Super 8 koji čine NJ.E. ambasador Kraljevine Holandije Henk van der Dool (klavijature), Max Kochetov (sax), Dušan Damnjanović (bubanj), Miloš Čolović (kontrabas) i Hayden Chisholm (sax).
Mikser Design Market, omiljena kreativna oaza beogradske publike, za poslednje savamalsko izdanje želi da oda počast svim nestalnim, turbulentnim, nekada lepim, nekada manje lepim prilikama u kojima smo se sa svima vama našli i uspešno ih pregurali.
Baba Martin Design Market biće održan 19. marta od 12 do 20h, a ulaz za sve posetioce je slobodan.
Kako se svaki put trudimo da vas novom i svežom temom obradujemo, ovaj put smo inspiraciju našli u Baba Marti, nepogrešivom vesniku kraja zime i početka proleća, koja svojim promenama raspoloženja savršeno oslikava sve ove godine koje smo ostavili iza nas, a kroz koje ste nam bili beskompromisno verni.
Baba Marta je mitska figura, jedan od najstarijih paganskih likova koji su preživeli dolazak hrišćanstva, veoma odbro poznat u našem delu Blakana, koja u svojim suknjama donosi kraj surovih zima i zeleno bujanje proleća.
Ipak, Baba Marta, ispod svoje umile crvene marame i prijatnog izboranog lica, krije i malo ljutine.
Ukoliko se ne umoli na vreme, Baba Marta će svojim lošim rapoloženjem, usred cvetanja prvih visibaba i visideda, poslati hladan mraz i jos poneku pahulju koja je ostala skrivena u njenim skutima, da nas podseti da ne ide sve baš tako lako i glatko! Kako nam zdrav razum govori da se sa dotičnom ne valja preterano šaliti, ovaj put idemo sigurno i pažljivo napred, kako bi razbili potencijalni baksuz. Kao naš poklon i znak dobre volje, ponudićemo ćudljivoj starici najbolje od beogradske kreativne scene što se može naći u nadi da će ostati nasmejana do kraja marta.
Baba Martin Design Market
Za naše poslednje savamalsko druženje smo se potrudili da vam predstavimo što više stvaralaca kojima ste bili verni sve ove godine, ali i da napravimo zavidan broj marketskih premijera! Rezultat je da imamo preko 60 kreativnih duša a na linku ispod možete videti ko su:
MIKSER je multidisciplinarna platforma koja podstiče razvoj kreativne ekonomije zemlje i regiona, i uspostavlja dijalog između savremenih globalnih tendencija i domaće i regionalne prakse.
Organizacija MIKSER pokrenula je MIKSER FESTIVAL najveću regionalnu smotru kreativnosti i inovacija i osnovala MIKSER HOUSE – Balkanski dizajn centar, permanentni multifunkcionalni prostor za kulturne, edukativne i komercijalne aktivnosti, smešten u inspirativnom zdanju nekadašnje industrijske garaže. Zahvaljujići sinergiji oba Mikserova projekta locirana u Savamali, ovaj zapušteni kvart prolazi kroz proces urbane transformacije u progresivni kulturni distrikt.
Posebno nam je zadovoljstvo da vas pozovemo da u petak 24.03.2017. u 20 časova u Galeriji ŠTAB, prisustvujete otvaranju samostalne izložbe „ Psihosis 43.2“ , beogradskog multimedijalnog umetnika Nenada Rackovića.
U petak 24.03.2017. u 20 časova u Galeriji ŠTAB, biće otvorena samostalna izložba “Psihosis 43.2”, beogradskog multimedijalnog umetnika Nenada Rackovića.
Izložba će biti otvorena do 31. marta, a radno vreme galerije za vreme trajanja izložbe biće od 14 do 22 časa. Muzička na otvaranju podrška biće DJ EWOX.
Nova izložba Nenada Rackovića "Psihozis 43.2" predstavlja šesnaestogodišnje iskustvo slikanja po zidovima ateljea, rada na samo jednoj slici i življenja na režimu slike; tokom koga je ona i uništena, skenirana i umnožena a umetnik se prebacio u program psihoterapije. U produkciji Galerije ŠTAB na trogodišnjicu od njenog osnivanja 24. marta bićete u prilici da vidite slike koje deluju iznutra kao trenutna udarna sila bombardovanja očnog živca.
“Eho slike iz pamćenja, engrami koji nisu sećanja u pravom smislu reči već urođene sposobnosti…
U tome je sva ova lomljavina.
Ja ni u kom slučaju ne potvrđujem nasledni prenos slikanja, nego samo mogućnost slike, zbog toga što slike nisu nasledne, nasledne su libidne strukture koje ih stvaraju, jer su one različite starosti arheotipova što se komešaju u tminama nesvesnog, kao anima, slika drevne majke, kao animus, uskrsnuće drevnog oca, kao dvojnik ili senka ili još Golem, personifikacija demonskog vrača, pisma, kabalistike.
Ovo nije tačna slika, ovo je samo slika. Nikada kao danas svet nije bio toliko pohlepan za slikama i nikada se svet nije tako rasipnički odnosio prema njima. Potpuno izginuće. Sigurno je jedno – sve se ujedinjuje u nešto što je pre svega radikalna redukcija, razotkrivanje slova reči koja ukazuju na nadmaterijalne dimenzije postojanja, na heraldiku pre grba.” (Nenad Racković, februar 2017.)
Nenad Racković, multimedijalni umetnik rođen je u Beogradu 1967. godine.
Bio je student Fakulteta dramskih umetnosti.
Prvu pesmu je objavio 1984. godine u Književnoj reči a prvu izložbu “Transfrontum” imao je u SKC-u 1985. godine.
U međuvremenu od 1990-1998 uređivao je i vodio kultnu emisiju Radia B92 Ritam srca, bio je stalni saradnik BEORAME.
Priredio je 17 samostalnih i 19 grupnih izložbi, snimio tri filma: Kako je propao Rokenrol; Crni bombarder; Marble Ass; televizijsli film Poslednja dadaistička predstava (TV Novi Sad 1992); odigrao pozorišnu predstavu Sveti Nick, Nicholas Edward Cave – život i veze (Bitef teatar 1992); izveo brojne performanse kao što su: Koprafagija, Čas opservacije, Transakcija, Totem Golootočkog plemena…
Do sada je uz više tekstova u književnim časopisima objavio i tri romana: Aspirin, Knjiga recepata i Nesavladiva priča.
Samostalne izložbe TRANSFRONTUM. Galerija SKC, jul 1985. VANUM – KA GLOBALNOM CRNOM. Velika Galerija SKC, april 1986. DEMONI. Magaza, jun 1987. BOGOVI KUGE. Galerija SKC, april 1989. TEHNO METALIKA TATOO. Galerija SKC, novembar, 1991. NEKROFAGIJA. Srećna Galerija SKC, novembar, 1991. SUPERSTAR. Galerija Kulturnog Centra, januar 1994. KOLEKCIJA ’97. Galerija Doma Omladine, oktobar 1996. GEOMETRICA-AGEOMETRIC. Velika galerija SKC, mart 1998. MADE IN HELL. Galerija Doma Omladine, januar 2000. RETROPERSPEKTIVA 1983 – 2003. Galerija Doma Omladine, januar 2003. SHIZOMANIA/TRANSFORMANCE. Galerija Ozon, april 2005. TOTALNA DESTRUKCIJA – ttehnička lista : brener, lepak, crna boja, bronza, lak, 100% Velika Galerija SKC, 1april 2008. SADOMAZOHISTI IZ DUBINE GROBA. Galerija FLU, 18 jul 2009. TRANSPONOVANJE – Džoni Racković. Fotografije Srđan Veljović. Galerija SKC Kragujevac, utorak 23.III. 2010. u 20h. THE LORD OF HARD CORE. Blok Gallery, Jurija Gagarina 221, subota 15 maj 2010. 17.WILD IN THE STREET. Galerija HUB, Karađorđeva 59, subota 18 januar 2014. u 19h. SKATE SESSION INDOOR Studio u Žorža Klemansoa 10, 6 sprat
Grupne izložbe ASAMBLAŽ-KOLAŽ. Umetnički paviljon ''Cvijeta Zuzorić'', juli – avgust 1991. 34. OKTOBARSKI SALON, 1993. PRIVATNO-JAVNO. Bulevar mira 61, mart 1993. OD APRILA DO APRILA 1992 – 1993. Galerija Andrićev Venac, 1993. GRUPNA IZLOŽBA GRAFIČKIH LISTOVA. Sebastijan Art, avgust 1993. ART – VRT. Bioskop REX, oktobar 1994. 36. OKTOBARSKI SALON, 1995 POVRATAK MINIJATURI. Grafički Kolektiv, decembar 1995. POGLED NA ZID (1994-1996). Bioskop REX, 1996. UMETNOST ZA ČETIRI RUKE SLAVOLJUBA ĆIRIĆA. Galerija Kulturnog Centra, septembar 1996. BODY AND THE EAST. Od šezdeset let do danas. Moderna Galerija Ljubljana, 7 julij – 27 septembar, 1998. PARADOKSI VREMENA. IV Jugoslovenski Bijenale mladih, Vršac, juli 2000. 42. OKTOBARSKI SALON, 2001. Izložba FUNKSHION, Art Music, Fashion. Muzej Primenjene Umetnosti, novembar 2003. GALERIJA DOMA OMLADINE 1995–2004. Izložba. Od 12 oktobra do 7. novembra, 2004 MIKROPOL. SKC Galerija, 1 novembar – 13 novembar, 2004. (Autor izložbe Marko Stamenković) O NORMALNOSTI. Umetnost u Srbiji 1989-2001. Izložba Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 11 septembar – 7. novembar 2005. BORDER – DISORDER. Treća izložba u nizu (Helsinki 'o4, Arhus 'o4 Beograd '05) – projekat saradnje umetnika iz balkanskog i nordijskog Regiona. SKC Galerija, 25 novembar – 4 decembar, 2005. 48. OKTOBARSKI SALON, 2007. Dobitnik sam prve Gran Free nagrade za slikarstvo konkursa Funkshion Selektivna bibliografija radova o autoru Monografske publikacije POGLED NA ZID : 1994-1996 : umetnici i kritičari / projekat Darka Radosavljević. Beograd : Radio B92, 1996. – str. 30-31 : ilustr. ART IN YUGOSLAVIA 1992-1995/koncepcija Dejan Sretenović. – Beograd : Radio B92, 1996.-. (32) OVO JE STUDENTSKI KULTURNI CENTAR : prvih 25 godina : 1971-1996/ glavni i odgovorni urednik Slavoljub Veselinović. – Beograd : SKC, 1996. – str. 90-102. PRESTUPNIČKE FORME DEVEDESETIH : postmoderna i avangarda na kraju XX veka. – Novi Sad : Muzej savremene umetnosti; Vršac . Centar za savremenu kulturu Konkordija, 1998. – str. 58-59 : ilustr. BODY AND THE EAST : od šestdesetih let do danas. Moderna galerija Ljubljana (7 julij-27 septembar 1998) / urednica kataloga milka Briški. – Ljubljana : Moderna galerija 1998. – str. 92 : ilustr. UMETNOST NA KRAJU VEKA : I / priredila Irina Subotić. – Beograd : Clio, 1998. – str. 161,351. Denegri, Ješa: DEVEDESETE : teme srpske umetnosti (1990-1999). – 1 izd. – Novi Sad : Svetovi, 1999. – str. 233-236 : ilustr. Šuvaković, Miško: POJMOVNIK MODERNE I POSTMODERNE UMETNOSTI I TEORIJE POSLE 1950. – Beograd : SANU; Novi Sad : Prometej, 1999. – str. 241. JUGOSLOVENSKO BIJENALE MLADIH, 4. PARADOKSI VREMENA : sa leve strane na desnu stranu – sa desne strane na levu stranu : strah i nada / umetnički direktor Slavko Timotijević. – Vršac : Umetnička radionica AURORA, 2001. (bez paginacije) DESET GODINA PROTIV : građani Srbije u borbi za Demokratiju i otvoreno društvo, 1991-2001. – Beograd : Media centar, 2001. Denegri, Ješa: OPSTANAK UMETNOSTI U VREMENU KRIZE. – 1 izd. – Beograd : Cicero, 2004. – str. 174-177. O NORMALNOSTI. Umetnost u Srbiji 1989-2001. Skraćena verzija Kataloga. Autori i kustosi izložbe: Branislav Anđelković, Branislav Dimitrijević, Dejan Sretenović. – Beograd :MSU, 2005. – str. 104. Vuković, Stevan: SIZIF. Foto instalacija Nade Pleskonjić. Katalog. – Beograd : SKC, 2006 PRELOM : Journal for Images and Politics, fall 2006. – Beograd : Prelom kolktiv, 2006. – p. 270-290 : ilustr. Mašić, Dušan: TALASANJE SRBIJE : knjiga o Radiju B92. – Beograd : Samizdat B92, 2006. – str. 520. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti : 10. /Glavni urednik prof. dr Vladimir Jevtović. – Beograd : Fakultet dramskih umetnosti, str. 204, crtež 14. MIKRONARATIVI. 48 Oktobarski salon. Katalog izložbe. Umetnički direktor Lorand Heđi. – Beograd Č Kulturni centar, 2007. – str. 144-145. BEOGRADSKI FILMSKI KRITIČARSKI KRUG. Tom 3. Prilizi : (1896-2006). Priredio Ranko Munitić. – Niš : Niški kulturni centar : Art Press ; Beograd : Centarfilm, 2007. – str.1237-1238. ART KLINIKA – PRVA PETOLETKA. – Novi Sad : Multimedijalni Cenatr, 2007. – str. 232. TRANSPONOVANJE : Džoni Racković. Fotografije Srđan Veljović. – Beograd : S. Veljović, 2007. – str. (24) Janković, Zoran: NIKAD POKORAN ''Marble Ass Želimira Žilnika. v. NOVI KADROVI : skrajnute vrednosti srpskog filma / priredili Dejan Ognjanović, Ivan Velisavljević. – Beograd : CLIO, 2008. – str. 185-210. Erić, Olivera: Predstavljanje žena u digitalnim medijima u Srbiji krajem 20. i na početku 21. veka: pitanja savremenih feminističkih teorija interpretacije : doktorska disertacija. – Beograd : Univerzitet umetnosti, 2010 ISTORIJA UMETNOSTI U SRBIJI XX VEK : Knj.1 : Radikalne umetničke prakse. /Autor projekta i urednik knjige Miško Šuvaković. – Beograd : Orion Art, 2010. str. 466, 729, 732, 759, 792 Dedić, Nikola: Niže nego ljudski : Srđan Đile Marković i underground figuracija. – Beograd : Fond Vujičić kolekcija,2011. – str. 36. Fotodokumenti 02 : Zbornik. Autori tekstova Mihailo Vasiljević… et al.- Požega :Nezavisni filmski centar Filmart, 2012. – str.125. Denegri, Ješa: SRPSKA UMETNOST 1950-2000. DEVEDESETE. – Beograd : Orion Art, 2013. str. 268-271, sa fotografijom ''Postmoderno sranje'' iz 1991. Janson, Horst Voldemar: ISTORIJA UMETNOSTI : dopunjeno izdanje za Srbiju. – Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2013. – str. 979, 985. Erić, Olivera: Creation of Habitation Inner Space, Photography / v. INTERNATIONAL Conference and Exibition Architecture. Editor Ružica Bogdanović. – Belgrade : STRAND, 2013. – p. 55 : ill. WILD IN THE STREET : katalog izložbe. Tekstove pisali Stevan Vuković, Milica Pekić, Miroslav Karić, Saša Janjić. – Beograd : Galerija HUB, 2014. – str. 8 : ilustr. Suppia, Alfredo: Želimir Žilnik e a Black Wave. – Sǎo Paulo : Pró-reitoria de Cultura e Extensão Universitária – USP, 2014. 224 p. RACKOVIĆ/VELJOVIĆ (izložba u najavi : promo katalog). – Beograd : ''Veljović'', 2015. – 2l : ilustr. Serbia Reconsidered : Contemporary Artist from Serbia. – Belgrade : Antiga Edizioni, 2016. – p. 236 : ill.
(Listovi i časopisi) Majstorović, Gorica: MARŠ NAPOLJE! ''NON'' list mladih Srbije, 13 april 1986, str. 41. Đorić, Dejan: UNDERGROUND-AVANTGARDE. ''Likovni život'' hronika o vizuelnim i prostornim komunikacijama, oktobar Prodanović, Mileta: PROPOVEDNIK BODI-ARTA. ''Borba'', 18 februar 1993, str. 10 Radosavljević, Darka: NA IVICI SEČIVA. Katalog izložbe Nekrofagija . – Beograd, SKC, 1993. Radosavljević, Darka: ''OD APRILA DO APRILA''. – Beograd, Poslovna Čukarica, 1993, str. 18-19. Sujić, Vasilije B.: ''OD APRILA DO APRILA''. ''Srpski književni glasnik'', jul-avgust, 1993, str. 127-128. Jovanović, Željko: ŽIVETI S BESMISLOM.Kultura urbanog. ''Borba'', 25 januar 1994, str. 16. Tolić, Jadranka: NESIGURNA STRATEGIJA. ''Borba'', 28 januar 1994. str. 15. Markuš, Zoran: UMETNOST PODZEMLJA KAO POVOD. ''Politika'', 27 februar 1994, str. 17. Bjelica, Aleksandra Estela: NENAD RACKOVIĆ. ''Projekat'', časopis za vizuelne umetnosti, 3 jul 1994, str. 85-86. Bjelica, Aleksandra Estela: MUTANTI MEKOG SRCA ili KO JE UBIO UMETNOST. Katalog izložbe Superstar. – Beograd, Kulturni centar, 1994. Nešković, Predrag: NEW MOMENT INTERVIEW. ''New Moment'', magazin za vizuelnu kulturu, br. 2 leto 1994, str. 29. Timotijević, Slavko: ROBINSON U SRBIJI. ''New Moment'', magazin za vizuelnu kulturu, br.2 leto 1994, str. 79-82. Todić, Milanka: L’IMPOSSIBLE. Međunarodni časopis. Nova serija, br. 3. god. II maj-jun, 1994, cb 022. Radosavljvić, Darka: ART VRT. ''Umetnost'', No 1. str. 5. P.O.: ''Vreme'', 10 septembar 1994. Ćurguz, V.: POVRATAK DORĆOLU. Bioskop ''Rex'' kao beogradski ''Bobur''. ''Politika'', 21 septembar 1994, str. 19. Saratlić, Rada: EKSPRESIONISTIČKO POZORIŠTE. ''Politika'', 30 juni 1996, str. 20, Peković, Ana: PLES U VAZDUHU. ''Politika'', 2 juli 1996, str. 20. Peković, Ana: LEBDETI I OSTATI SVOJ. ''Politika'', 18 avgust 1996, str. 18. Nikolić, Ivan: OPROŠTAJNO IZLAGANJE Nenada Rackovića. ''Blic'', 24 0ktobar 1996, str.8. Dimitrijević, Branislav: IDEOLOGIJA KAO MATRICA NASILJA. ''Naša Borba'', 5 novembar 1996, str. 15. Denegri, Ješa: HAOS U NAMA I OKO NAS. ''Reč'', časopis za književnost i kulturu, januar 1997, str. 111-112. Denegri, Ješa: HAOS U NAMA I OKO NAS. ''BEORAMA'',beogradska kulturna panorama, februar 1997, str. 61-62. Vuković, Siniša: IZLOŽBA BEZ DELA. ''Politika'', 7 februar 1998, str. 25. Šajkaš, Marija: KAD TELO POSTANE DELO. ''Žena'', 4 april 1998, str. 31. Kovačević, T.: HEDONISTIČKA IZLOŽBA ALHEMIŠARA. ''Blic'', 2 april, 1998, str. 12. Jončić, Petar: NAJVEĆI SRPSKI EGZIBICIONISTA.''Dnevni Telegraf'', 3 april 1998, str. 10. Đorđević, M.: FENOMEN RACKOVIĆ. Poslednji autentični filozof ''Politika'', 2 april 1998, str. 24. Despić, L.: NOKTI, PSOVKE itd. ''Demokratija'', 4-5 april 1998, str. 10. Nikoletić, Dragana: RACKOVIĆ SKANDIRAO IVANI VUJIĆ I SEBI. ''Dnevni Telegraf'', 10 septembar 1998, str. 10. Dragićević-Šešić, Milena: SAN O DRUGAČIJEM. ''Vreme'', 26 septembar 1998, str. 43-44. M.L.:AEROBALET. ''Zabava'', urbani magazin, novembar 1998, str. 105. Szombathy Bálint:AKCIÓMUVÉSZET A VOLT JUGOSZLÁVIÁBAN ÉS UTÓDÁLLAMAIBAN 1969 és 1999 KÖZÖTT. ''Balkan'', kortárs múvészeti folyóirat. – Budapest, 1999, p. 7 : ilustr. Marković, Srđan-Đile: KONCERT ZA NOVI MILENIJUM. ''Glas'', 16 januar, 2000, str. 14. Marković, Srđan-Đile: KONCERT ZA NOVI MILENIJUM. ''BEORAMA'', februar 2000, str. 33. Dragosavac, P.: ĆEVABDŽIJSKA SREDINA ME JE UVEK PLJUVALA. ''Glas'', 16 januar, 2000, str. 14. Jovanović, Tanja: U BEOGRADSKOM DRUŠTVU LJUBITELJA NENADA RACKOVIĆA. ''Vreme'', 30 januar 2003, str. 43 Marković, Srđan-Đile: PROTEZA POSTALA VAŽNIJA OD TELA. ''Glas'', 17 januar 2003, str. 13. Denegri, Ješa: Katalog izložbe RETROPERSPEKTIVA 1983-2003. – Beograd, Dom Omladine, 14 januar-2 februar 2003. Dimitrijević, Branko: Katalog izložbe RETROPERSPEKTIVA 1983-2003. – Beograd, Dom Omladine, 14 januar-2 februar 2003. Janjić, Saša: RETROPERSPEKTIVA 1983-2003. ''Remont'', Art magazin, No 7, zima 2003, str. 17. Ćuk, A.: GALERIJA SKC, mesto od istorijskog značaja. Izložba ''Mikropol'' kao povod. ''Danas'', 11 novembar 2004, str. 22. Stanković, Maja: Summer – Art-Zoomiranje. Belef 11 jul-31 avgust 2004. ''Remont'', Art magazin, br. 11, jesen 2004, str.11. A.L.: ŠIZOMANIJA TRANSFORMANS. Performansom Džonija Rackovića otvorena izložba u galeriji ''Ozon''. ''Glas'', 20 maj 2005. Marković, Srđan Đile: UMETNOST JE POLITIKA. Nenad-Džoni Racković o performansu ''Totem golootočkog plemena'' u SKC. ''Glas'', 14 septembar 2005. Marković,SrđanĐile:''TRANS-AKCIJA'' Nenada Džonija Rackovića. ''Glas javnosti'', 14 oktobar 2005. B.B.: Druženje sa autorima Beopolisa. ''Glas javnosti'', 28 oktobar 2005. CIRCUS MAXIMUS. Maximov pogled na svet. ''Maxim'', mart 2006, str. 12-13. Jevremović, Zorica: ORFEJ NA UŠĆU. Performans Johnny Rackovicha. ''Remont'' Art magazin, br 14, 7ima 2006, str. 27. Puntes, Huan: Intimizam bez ekstrema. Kultura, umetnost, nauka ''Politika''(dodatak), 3 novembar, 2007, str. 6. Radovi na koricama: prednja: Ivan Manojlović feat. Johnny Rackovizch. ''Remont'', Art magazin, Br. 16/17, zima 2007. TRANSPONOVANJE. Izložba fotografija Srđana Veljovića. ''Danas' Vikend'', 12-13 januar 2008, str. XXII-XXIII. M.Đ::MODEL-DŽONI RACKOVIĆ. ''Politika'', 14 januar 2008, str. 15. FOTOGRAFIJE Srđana Veljovića u ''Remontu''. ''Blic'', 14 januar 2008, str. 17. Veljović, Srđan: TRANSPONOVANJE. Izložba fotografija. ''Art Fama'', januar 2008, str. 54. Počinju ''APRILSKI SUSRETI'' u SKC-u. ''24 sata'', 28 mart 2008, str. 13. Jevremović, Zorica: NA SIZIFOVOM TRAGU. ''Art fama'', magazin za savremenu umetničku scenu i vodič kroz aktuelne programe galerija i muzeja, april 2008, str. 36-37. Nikoletić, Dragana: KONTINUITETE DISKONTINUITETA. ''Yellow Cab'', april 2008, str. 36-37. Johnny Rackowitch, ELEMENTARNA NEPOGODA BROJ 1. ''Skica'' SKC-a za april 2008, str. 06. Leto 2005, KAD SE UMETNIK PONOVO AKTIVIRAO NOĆU. ''Urban Bug'', mesečni vodič kroz alternativnu kulturu, april 2008. N.K.: I ministar na ''APRILSKIM SUSRETIMA''. ''Politika'', 2 april 2008, str. 44. S.J.: Počeli ''APRILSKI SUSRETI'' u SKC-u. ''Glas'', 2 april 2008, str. 13. Johnny Rackovitch: 25 godina TOTALNE DESTRUKCIJE. ''Skica'' SKC-a za maj 2008, str. 25. UMEĆE TRANZICIJE : Srđan Veljović. ''Art Fama'', magazin za savremenu umetničku scenu i vodič kroz aktuelne programe galerija i muzeja, maj 2008, str. 45. TRANSPONOVANJE : Džoni Racković / Srđan Veljović. Gostovanje SKC-a u Banjaluci na festivalu Kratkofil 12-14 juna 2008. ''Skica SKC-a za jun 2008, str. 15. PHOTO SESSIONS. ''Urban Bug'', mesečni vodič kroz alternativnu kulturu, decembar 2008, (foto) PHOTO SESSIONS. ''Urban Bug'', mesečni vodič kroz alternativnu kulturu, februar 2009, (foto) NATION OF SATAN : Izvanredni Bob i Johnny Rackovitch. ''Remont Art Files'', časopis za promociju savremene umetnosti, 2009, br. 1. str. 94-98. SLIKAR Nenad Racković : kultni likovi Beograda. ''MEN'', mart 2009, str. (161). APRILIJADA U BEOGRADU : Clubing. ''Yellowcab'', april 2009, str. 76. Janjić, Saša: SADOMAZOHISTI IZ DUBINE GROBA. ''Time Out'', april 2009, str. 54 : ilustr. Veljković, Nada: CLUBBING and FLOATS. ''TRIP'' Belgrade A-Z, jun 2009, str. 71-72 Karić, Miroslav: IZLOŽBE ART BREAK. ''Yellowcab'', vodič kroz Beograd, jul 2009. str.50 : ilustr. SADO-MAZOHISTI IZ DUBINE GROBA. Otvaranje izložbe Nenada Rackovića. Galerija FLU 18-25 jula. ''Trip'', best of Belgrade, juli 2009. str. 33 B.L.: NENAD RACKOVIĆ U GALERIJI FLU. ''Politika'', 20 jul 2009. str. 10 : ilustr. Stojanović, Gorčin: RACKOVIĆ. ''Blic'', 24 jul 2009. str.20 IZLOŽBE. ''Singidunum Weekly'', 24 jul-6 avgust 2009. str. 20 SADO-MAZOHISTI IZ DUBINE GROBA. Izložba radova Nenada Rackovića. ''Art FAMA'', jul/avgust 2009. str.64 : ilustr. Bugarski, D.: CIKLOTRONISTI ''OPLANEĆUJU'' SRBIJU. ''Politika'', 28 novembar 2009. str. 35. KAKO PREŽIVETI UMETNOST. ''TV Revija'' (Politika) 28 novembar- 4 decembar 2009. PHOTO SESSIONS. ''Urban Bug'', regionalni vodič kroz alternativnu kulturu, decembar 2009. (foto) RACKOVIĆ ''superheroj''. ''Press'', 16 februar 2010, str.23 : ilustr. PHOTO SEEEIONS. ''Urban Bug'', mesečni vodič kroz alternativnu kulturu, , mart 2010. (foto) FOTOGRAFIJE SRĐANA VELJOVIĆA U SKC-u.''Kultura''/Šumadija Press, 24 mart 2010. UMETNOST DŽONIJA RACKOVIĆA : izložba fotografija Srđana Veljovića. ''Nedeljne novine kragujevačke'', 26 mart 2010. (Povodom izložbe u Kragujevcu) Erić,Olivera:KLABERSKI TRANSFORMANS Nenada Rackovića. ''Kultura'', časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Knj. II. 2010, str. 179-191 : ilustr. ''THE LORD OF HARD CORE'' (Rale super junak). ''Art Fama'', maj 2010. str. 64-65 : ilustr. GOSPODAR HARD-KORA U NOĆI MUZEJA. ''Kultura MONDO TV'', 19 maj 2010. TRANSPONOVANJE :serija fotografija Srđana Veljovića. ''Remont art files'', časopis za promociju savremene umetnosti. – Beograd, 2009. str. 80-82 : ilustr. Uporedni tekst na engl. jeziku. 90.ART KLINIKA : prvih pet godina : promocija kataloga.''Remont art files'',časopis za promociju savremene umetnosti. – Beograd, 2009, str. 84 ilustr. Uporedni tekst na engl, jeziku. 91.Tokin, Ivan: SLOBODA NENADA RACKOVIĆA. ''Vodič za život'', br. 6, 2011. str. 118-121 : ilustr. 92.Erić, Olivera: ŽENA U KALEIDOSKOPU RAKURSA ODNOSA I ZNAČENJA. ''Zeničke sveske'', Časopis za društvenu fenomenalogiju i kulturnu dijalogiku, jun 2011. str. 197-207. 93.Erić, Olivera: O VIDEO-DŽEINGU I PERFORMANSU NENADA RACKOVIĆA. ''Kultura'' časopis za teoriju i sociologiju kulture i i kulturnu politiku, jun 2011. str. 158-172 : ilustr. 94.Kalaba, Ana: MARININI NASLEDNICI. ''NIN'', 1 decembar 2011. str. 64-65 : ilustr. 95.Kalaba, Ana: PANČEVAČKI ANDEGRAUND. ''NIN'', 12 januar 2012. str.67 : ilustr. 96.Perović, Lj.: Susreti književnika, umetnika, muzičara… ''Politika'', 2 april 2012. str. 17 : ilustr. 97.PAROBROD, 2012 : 2 godine Parobroda : 500 događaja. – Beograd : Ustanova kulture gradske opštine Stari grad, 2012. str. 80 : ilustr. (Ješa Denegri i N. Racković) 98. Erić, Olivera: Skejting dokolica umetnika Nenada Rackovića – izazov umnog preobražaja i / ili prokletstvo usamljeničkog oslobađanja. ''KARTON'', NO. 9, spring 2013. str. 8-9 : ilustr. 99.Nikolić, A.: Džoni Racković: Moje telo je umetnost dostupna svima. ''24 SATA'', 17 januar 2014. str. 13 : ilustr. 100.IZLOŽBA NENADA RACKOVIĆA. ''BLIC'', 18 januar 2014, str.27. 101.Cukić, Moma: Sramotno – skandal u paviljonu ''Cvijeta Zuzorić''. ''KURIR'', 9 novembar 2014. str. 25 : ilustr. (foto umetnika N.R.)
Transformansi BUBNJEVI U NOĆI. Saratlić, Rada: Ekspresionističko pozorište. ''Politika'' 30 juni 1996, str. 20. ČAS OPSERVACIJE. Peković, Ana: Ples u vazduhu. ''Politika'', 2 juli 1996, str. 20. AEROPLAN BEZ MOTORA. Peković, Ana: Lebdeti i ostati svoj. ''Politika'', 18 avgust 1996, str. 18. AEROBALET. Nikoletić, Dragana: Racković skandirao Ivani Vujić i sebi. ''Dnevni telegraf'', 10 septembar 1998, str. 10. AEROBALET. Dragićević-Šešić, Milena: San o drugačijem. ''Vreme'', 26 septembar 1998, str. 43-44. Marković, Srđan Đile: Umetnost je politika. ''Glas'', 14 septembar 2005. ADC*E – Art Directors Club Europe: Festival novih ideja. DJ Dejan Milićević, DJ Nenad Racković. Beograd, New Moment Galerija ideja, 13.07. 2006. SUSPENDED ADOLECENCE. Transforma cinema / Džoni Racković. ''Pop Kult'', septembar 2006, str. (32). NATION OF SATAN. Bob Milošević i Johnny Rackovich (hard core noise act). Galerija SKC. ''Scena'', oktobar 2006, str. 06. Književni tekstovi ASPIRIN : roman. – Beograd : Beopolis, 2002. – 183 str. Pogovor : ergo Aleksandar Belčević KNJIGA RECEPATA. – Beograd : Samizdat B92, 2002. – 118 str. ZAŠTO SAM U SRBIJI I ČEMU SE NADAM. – Beograd : Dom Omladine, 2000, str. 35. NESAVLADIVA PRIČA : roman. – Beograd : Fabrika knjiga, 2006 O autoru književnih radova pisali su: 1. Madžunkov Mitko: Aspirinska močvara ili Gest i krik Nenada Rackovića. ''Savremenik'', br.2 1992/1993. str. 63-64. 2. Velikić, Dragan: Tačno u podne. ''Savremenik'', br. 2 1992/1993. str. 65. 3. Pančić, Teofil: Savladive priče. ''Vreme'' 11 januar 2007. str. 56-57.
Književni tekstovi objavljeni u novinama i časopisima
PESME. ''Književna reč'', list književne omladine Srbije, 10 oktobar 1984. str. 15. ROLLS ROYCE IKONOSTAS (hard-core evolucija u dvanaest ikona) ''Savremenik br. 2 1992/1993. str. 49-62 : ilustracije autora. JOŠ ZRNO PESKA (poezija). ''Književna reč'', 25 maj 1993. str. 12. NOKAUT UZ HEJ SLOVENI. ''Književna reč'', 25 jun 1994. str. 16. PROKTOFANTAZMIST. ''New Moment, magazin za vizuelnu kulturu, leto 1995. str. 60-65. TRANS SATANIZAM. ''BEORAMA'', 1 septembar 1995. str. 37-38. VINCET SA DVA UHA. ''BEORAMA'' 7 0ktobar 1995 str. 36-37. FILOZOF I NJEGOV DVOJNIK. ''BEORAMA'', 1 novembar 1995. str. 40-41. LAMENT GOSPODINA COGITA (poezija). ''Reč'', časopis za književnost i kulturu, 15 novembar 1995. str. 28-29. SRPSKA GARDA (dramski prikaz u pevanjima). ''BEORAMA'', beogradska kulturna panorama, januar 1996. str. 38-39. ŠTRAJK NEUROVIDEA – ko je drugi? ''BEORAMA'', februar 1996. str. 44-45 : sa fotografijim umetnika. SEDMI KENOTAF – (prazan grob). ''BEORAMA'', 2 mart 1996. str. 43-44 : foto N.R. i kompozitora Miše Savića. HORMONI SREĆE. ''BEORAMA'', 2 april 1996. str. 53-55 : foto N.R. i umetnika Dragana Papića. LUNA PARK. ''BEORAMA'', 2 maj 1996. str. 48-49 : foto N.R. i slikara Uroša Đurića sa devojkama. SEDMI KENOTAF : šesto poglavlje. ''BEORAMA'', 2 juni 1996. str. 40. TELO U SOCIJALIZMU : u slavu Predraga Neškovića : posvećeno Radomiru Konstantinoviću. ''BEORAMA'', jul-avgust, 1996. str. 46-47 : ilustr. RECEPTURA A LA DANILO KIŠ : posvećeno Mirjani Miočinović, mom profesoru. ''BEORAMA'', 18 septembar – 6 oktobar, 1996. str. 53-54 : ilustr. JESI LI LEGALIZOVALA SVOJU GLAD MAMA!!! ''BEORAMA'', oktobar, 1996. str. 55-57 : ilustr. SMRT SA MAJONEZOM. ''BEORAMA'', novembar 1996. str. 56 : ilustr. TRIJUMF VOLJE. Čas opservacije Ilijade 3001. ''BEORAMA'', januar 1997. str. 52-55 : ilustr. NUŽDITI : monumentalni intimizam. ''BEORAMA'', februar, 1997. str. 46-48 : ilustr. HAZARDER. ''BEORAMA'', mart 1997. str. 50-51 : ilustr. MEMORANDUM. ''BEORAMA'', april 1997. str. 54-56 : ilustr. MOŽDANA OLUJA : poezija. ''REČ'', maj 1997. str. 45-46 : ilustr. SEDAM PREDLOGA ZA NOVU AKADEMIJU. ''BEORAMA'', maj 1998. str. 72 : ilustr. ČETIRI GODIŠNJA DOBA. ''REČ'', oktobar 1998. str. 23-25. BEOPOLIS. ''PRBISVET'', list koji ne opada, No.1, 1998. str. 54-57 : ilustr. KNJIGA RECEPATA : (odlomak iz romana). ''REČ'', decembar 2000, str. (6)-24. KVAR : (odlomak iz romana ''Nesavladaviva priča''). ''PLEYBOY'', avgust, 2006. str. 94-77 . ilustr. ČETIRI GODIŠNJA DOBA. ''REČ'', Br.81.27, 2012, str.179-203 : ilustr. POZORIŠTE ''SVETI NIK'', NICHOLAS EDWARD CAVE – ŽIVOT I VEZE. Povest svetske duše. Režija, scenario i izbor muzike Gorčin Stojanović. Scenografija Aleksandar Denić. Kostim Maja M. Marinković. Nick Cave Nenad Racković. Premijera 21 februar 1992. Bitef teatar O predstavi su pisali: Radošević, Mirjana: Miris gradske duhovnosti. ''Politika'', 30 januar 1992. str. 16. Sl.V.: Slobodna teritorija duha. ''Novosti'', 17 februar 1992. str. 26. Radošević, Mirjana: Nik Kejv među nama. ''Politika'', 18 februar 1992. str. 17. Radošević, Mirjana: Nasilje, seks i džank. ''Politika'', 23 februar 1992. str. 16 : ilustr. Putnik, Radomir: Rokerski život. ''Politika'', 24 februar 1992. str. 15. Mišić, Milutin: Duša u usporenom ritmu. ''Borba'', 27 februar 1992. str. 20. B.G.: ''Urbani Kejv''. ''Ekspres politika'', februar 1992. Ćirilov, Jovan: Neka nova žestina. ''Politika'', 29 februar 1992. str. 16. Kej, Norma Džin i rok. ''Osmica'', 3 mart 1992. str. 50 : ilustr. Jevremović, Zorica: Demon Talijinog hrama. ''Stav'', 6 mart 1992. str. 45 : ilustr. Volk, Petar: ''Sveti Nik''. ''Ilustrovana politika'', 24 april 1992. Vitanov, Risto: Mitologizacija rokera. ''Vreme'', 11 maj 1992. str. 45 : ilustr. Tucić, Ilija: Od Mensura do Kejva. ''Dnevnik'', 8 jun 1992. str. 45 : ilustr. Volk, Petar: POSLE POZORIŠTA : pozorišne kritike. – Beograd : Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1993. – str. 328-329. FILM I TELEVIZIJA Za televizuju Vojvodine snimio sam:
POSLEDNJA DADAISTIČKA PREDSTAVA, televizijski film (1992.) Reditelj Aleksandar Davić
Snimio sam tri filma: KAKO JE PROPAO ROK END ROLL. (omnibus), 1990. Reditelj Vladimir Slavica. CRNI BOMBARDER, 1991. Reditelj Darko Bajić. MARBLE ASS, 1995. Režija Želimir Žilnik (glavna uloga). O filmu Želimira Žilnika ''Marble Ass'' pisali su: Žilnik, Želimir: KILOMETAR KURCA. ''New Moment'', zima 1995. str. 99 : ilustr. ŽILNIK U BERLINU. ''Vreme'', 13 februar 1955, str. 44 : ilustr. Lakić, D.: DAN PRED BERLIN. ''Politika'', 14 februar 1995. str. 20 : ilustr. V.P.G.: ŽILNIK I ''MARBLE ASS'' putuju u Berlin. ''Naša Borba'', 14 februar 1955. str. 11. Paripović, Jovo: VELIKI MAJSTOR SKANDALOZNOG. ''Telegraf'', 15 februar 1995. str. 35-37 : ilustr. PREDSTOJI DEZINFEKCIJA. ''NIN'', 17 februar 1995. str. 35 : ilustr. MARBLE ASS. 45. Međunarodni filmski festival u Berlinu 9-20 februara 1995. Zvanični program PANORAMA. Propagandni materijal. Umetnička biografija Nenada Rackovića, str. 7 Vlajčić, Milan: ''DVOSTRUKI OBRTAJ'' Harvija Kajtela. ''Politika'', 20 februar, 1995. str. 21 : ilustr. Vlajčić, Milan:SVE FILMSKE BOJE. ''Politika'', 22 februar 1995. str. 21. Vučković, Miroljub: KOME SE DOPADA ''ZADNJICA OD MERMERA''. ''Radio TV revija'', 2 mart 1995. str. 10-11 : ilustr. Kovačević, Raško: MESEČEV PEJZAŽ U SRCU EVROPE. ''Naša borba'', 4-5 mart 1995. str. 9. Vlajčić, Milan: ODMOR I BIZNIS RATNIKA. ''Politika'', 10 mart 1995. str. 16 : ilustr. Talović, Marina: JEDINO SE BOJIM OGOVARANJA. ''Radio TV revija'', 30 mart 1995. str. 18 : ilustr. Žilnik, Želimir:MARBLE ASS. ''Beorama'', 1 april 1995. str. 16-18 : ilustr. Gajer, Dragan: SALATA SA SEVERNOG POLA. ''Radio TV revija'', 13 april 1995. str. 14-15 : ilustr. Crnjanski, V.: ZADNJICA OD MRAMORA. ''Dnevnik'', 21 april 1995. str. 8-9 : ilustr. Žilnik, Želimir: NACIONALISTIČKE TRUBE I MRAMORNE ZADNJICE. (intervju). ''Istok'', maj 1995. : ilustr. Odalović, Nataša: INTERVJU sa Vjeranom Miladinovićem. ''Svet'', 26 maj 1995. str. 28-29. MARBLE ASS. Directed by Želimir Žilnik. Moscow International film festival, july 1995. (propagandni materijal), str. (18). D.L.: BEZ ŽILNIKOVOG FILMA. ''Plitika'', 14 avgust 1995. str. 21. Radojević, Saša: TRAVESTIJA U SRPSKOM FILMU. ''Hepiend'', 1 februar 1996. str. 166. Sebić, Mirko: ŽELIMIR ŽILNIK ILI RASKLAPANJE MITOVA. ''Trans katalog'', jesen 1996. str. 31-33 : ilustr. GAY IN LEZBIČNEGA FILMA – 11 DNEVI.''Revolver'', decembar-februar 1996. str. 7 : ilustr. Žilnik,Želimir:NAŠI FILMOVI SU GLEDANI ZBOG NEPISMENIH LJUDI. ''Nacional'', 25 februar 2003. str. 18.
INTERVJUI NASILJE, SEKS I DŽANK. ''Politika'', 23 februar 1992. str. 16 : sa fotografijom iz predstave ''Sveti Nik'' / Mirjana Radošević; NENAD RACKOVIĆ. ''NIN'', 27 mart 1992. str. 34 : sa fotografijom umetnika / J. Karajović; SKROMNOST, VRLINA ROBOVA. ''Žena'', 22 april 1995. str. 36 : sa dve fitografije umetnika; KAKO SAM LJUBIO MERILIN. ''Svet'', 7 juli 1995. str. 19-20 : sa dve fotografije / Nataša Odalović; JA SAM IZABRAO DA BUDEM ZLIKOVAC I ŽELIM DA SVI TO ČUJU. ''Bulevar'', 12 juli 1995. str. 2-5 : šest fotografija umetnika sa eksponatima / Petar Ilić; BEOGRAD U ISTORIJSKOJ NOĆI. ''Vanredni telegraf'', 23 novembar 1995. str. 5; NENAD RACKOVIĆ: NEKA POSVEM DRUGA (srbska) TRANVESTIJA. ''Revolver'', decembar-februar 1996. str. 20-21 : sa dve fotografije / Dejan Nebrigić; SRBI SU IZGUBILI SVE DA BI DOBILI SEBE. ''Naša borba'', 7 maj 1996. str. 13 : fotografija umetnika sa eksponatom; DOŽIVETI SVET. ''Žena'', 1 juni 1996. str. 15-17 : fotografija umetnika / Lj. Maričić, B. Soldatović, M. Šajkaš; SVI SMO MI KASTRIRANI. ''Dnevni telegraf'', 23 novembar 1996. str. 6. ŽIVOT JE ODBACIO UMETNOST. ''Beorama'', decembar 1996. str. 86-9l : fotografija umetnika sa eksponatom / Gvido Pretnja; GLAS URBANOG BEOGRADA. ''Nedeljni telegraf'', 5 mart 1977. str. 35-37 : sa fotografijom umetnika / Mirjana Rakić; PESNICAMA NA BRUS VILISA I KIJANU RIVSA. ''Blic'', 10-11 maj 1997. str. 10-11 : sa fotografijim umetnika / Dragana Vasić; PISCI SU NAJOBIČNIJE PROSTITUTKE. ''Svedok'', 1 juli 1997. str. 51-52 : sa četiri fotografije umetnika / Ivan Nikolić; BALKANSKI PARFEM. ''Žena'', 28 juli 1997. str. 18-19 : sa fotografijom umetnika / Ljiljana Maričić, Marija Šajkaš; NENAD RACKOVIĆ – UMETNIK. ''Danas'', 31 mart 1998. str. 9 : sa fotografijom umetnika / Dubravka Marković; PHONE INTERVIEW WITH NENAD RACKOVIĆ. ''Beorama'', april 1998. str. 77 : sa fotografijom umetnika / Milosav Pješić; JA SAM PRVI SRPSKI KANIBAL. ''Svet'', 25 maj 1998. str. 25-26 : sa tri fotografije umetnika / Jelena Ranković; OKO NAS SU DUHOVI IZAŠLI IZ BOCE VISKIJA. ''Blic'', 6 februar 2003. str. 20 : sa fotografijom u metnika i radova sa izložbe ''RETROSPEKTIVA'' / Ljubica Jelisavac; ČOVEK INSTALACIJA. ''Asfalt'', 2 decembar 2003. str. 11 : sa fotografijom umetnika i radova sa izložbe ''RETROSPRKTIVA''; Nenad-Džoni Racković otkriva zašto je odbio da realizuje prvu nagradu na konkursu čiji je pokrovitelj proslavljeni košarkaš. ''Inter Nacional'', 25 januar 2004. str. 16-17 : sa dva fotosa umetnika (u boji) / B. Antić; TRAGOVI ZLOČINA ''Evropa'', 11 oktobar 2007. str. 72-73 : sa dve fotografije u boji sa izložbe u okviru ''Oktobarskog salona'': NENAD RACKOVIĆ – KONCEPTUALNI UMETNIK. ''Prestup'', magazin za drugačiji pristup, br. 36, 2007. str. 140-143 : sa fotografijom umetnika (u boji) / Nada Radović; NENAD JOHNNY RACKOVITCH. Klasični umetnik u doba digitalizovane borbe ''Urban Bug'', mesečni vodič kroz alternativnu kulturu, maj 2008; INSAJDER NA ULICAMA RODNOG GRADA. ''Politika'', 23 maj 2010. str. 15 : sa fotografijom umetnika / B. Lijeskić NISAM ODMETNIK, UMETNIK SAM. ''Vreme'', 13 februar 2014. str.46-52 : ilustr. /Tanja Jovanović
Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo poboljšali tvoje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite naš web sajt, automatski prihvatate kolačiće.
Nemački fotograf Sven Marquardt, 5.juna 2017. u Velikoj galeriji kulturnog centra Grad, otvara izložbu ''Future's Past'', sa kojom je već obišao mnogo svetske metropole. 
Četrnaesti put za redom Noć muzeja razdrmaće Beograd novim, neotkrivenim prostorima i pričama koje će premijerno biti ispričane 20. maja od 17 do 1, iza ponoći.
Mikser Festival i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu sa ponosom objavljuju imena pobednika umetničkog konkursa “Black Box” koji će biti predstavljeni u okviru predstojećeg Mikser festivala, od 25. do 28. maja 2017, u silosima Žitomlina na donjem Dorćolu. 
Pozivamo Vas da budete deo najvećeg regionalnog festival kreativnosti! Mikser Bazar predstavlja uzbudljivu tržnicu namenjenu stvaraocima iz različitih oblasti na kojoj će se predstaviti selekcija najboljih učesnika Mikserovih tradicionalnih marketa: Design, Vintage, Food i Kids.
Nemački fotograf Sven Marquardt boraviće u Beogradu tokom juna meseca u okviru projekta Artist in Residence. 
Zbogom Savamala! Vidimo se na Dorćolu! Bio je to 29. decembar 2011. kada smo otvorili Mikser House u Savamali. Pre nas, bili su tu još samo „Disko bar Mladost“ i KC Grad. 
Muzičari, novinari, glumci, filmski kritičari…, pridružuju se proslavi svetskog dana gramofonskih ploča u Čumiću, 22. aprila.
Osnovan u aprilu 2009. godine u starom magacinu iz 1884, na obali reke Save, u delu Beograda (Savamala) kojim su do tada prolazili samo teški kamioni, teretni vozovi i tek po koji zalutali prolaznik, 
Mikser Design Market, omiljena kreativna oaza beogradske publike, za poslednje savamalsko izdanje želi da oda počast svim nestalnim, turbulentnim, nekada lepim, nekada manje lepim prilikama u kojima smo se sa svima vama našli i uspešno ih pregurali. 
Posebno nam je zadovoljstvo da vas pozovemo da u petak 24.03.2017. u 20 časova u Galeriji ŠTAB, prisustvujete otvaranju samostalne izložbe „ Psihosis 43.2“ , beogradskog multimedijalnog umetnika Nenada Rackovića.
