Ove godine Studentski kulturni centar slavi 40 godina od osnivanja. Osnovali su ga 1968. godine Beogradski univerzitet i Univerzitetski odbor saveza studenata Beograda, a 1992. godine ingerencije osnivaÄa preuzela je Vlada Republike Srbije.
SKC je sveÄano otvoren 3. aprila 1971. godine prigodnom akademijom, a potom nastavio avanturu redovnih aktivnosti maratonskim, u osnovi konvencionalnim, programom u Äast Dana studenata. Koji mesec kasnije, ureÄ‘ivaÄki profili pojedinih programa dramatiÄno su transformisani, a već naredne godine pokrenuti su (novi) Aprilski susreti – festival proširenih medija, projekat koji će zbog izrazitog radikalizma u poÄetku biti ostrašÄ‡eno osporavan, da bi danas bio opšteprihvaćen kao model ozbiljne kulturne politike, simbol, prestiža, pa i kvalitetne zabave.
Aprilski susreti sa brojnim gostima iz zemlje i inostranstva i konkursom za radove iz oblasti proširenih medija narednih šest godina predstavljali su jedan od najatraktivnijih kulturnih dogaÄ‘aja u zemlji. Njihova privlaÄnost preneta je potom na festivale performansa i videa, nove muzike i druge monomedijske festivale koji su usledili i, paralelno, na festivale kulture, odnosno institucija kulture pojedinih zemalja (Dani italijanske kulture, Nedelja, Španije, Latinske Amerike, Solidarnost – dani mlade poljske kulture, Dani Perestrojke, odnosno Riviera Remont iz Varšave, SC iz Zagreba, Škuc iz Ljubljane, Skenderija iz Sarajeva, ili, kasnije u projekte umrežavanja studentskih kulturnih centara Srbije, ili u novije vreme umrežavanja sa centrima u regionu (Skoplje, Banja Luka, Maribor) – ali i na ideološko-socijalne projekte, od kojih je možda najupeÄatljviji festival Drug-ca Žena, Äije nasleÄ‘e danas baštini široka mreža ženskih akademskih projekata i aktivistiÄkih grupa…
Znatan odjek u javnosti imale su i jednokratne multimedijske priredbe, organizovane u saradnji sa drugim stalnim institucijama na internacionalnom, nacionalnom ili gradskom nivou (Bijenale mladih u Parizu, Venecijansko bijenale, Bijenale u Akari, UmetniÄke akademije u Diseldorfu i Minhenu, KulturKontakt u BeÄu, odnosno Bitef, Fest, Brams, Belef…) ili povodom velikih i malih lokalnih i meÄ‘unarodnih dogaÄ‘aja (Grad u reinkarnaciji, Letnji program, Majski projekat, Povodom konferencije Uneska…) Povodi za programe maratonskog i festivalskog tipa bile su i godišnjice rada samog SKC-a, kao što su Prvih deset, Prvih deset+5, Prvih dvadeset godina SKC-a, ili prigode obeležavanja godišnjica osnivanja, SKC 68-98, 40 godina SKC-a…
Dok su se programi festivalskog, interdiciplinarnog i multimedijalnog tipa pokazali kao najuspešnija platforma za komunikaciju SKC-a sa javnošÄ‡u – praksa radionica, majstorskih kurseva i škola slikanja, a posebno aktivnosti na planu produkcije i uÄešÄ‡a u realizovanju umetniÄkih radova i drugih autorskih projekata
(instalacija, performansa, teatarskih, filmskih i video projekata, ali i grafiÄkih i fotografskih mapa, digitalnih printova, izdavanje knjiga, nauÄno-istraživaÄkih projekata, seminara…) davala je izvanredne mogućnosti rada i izražavanja ne samo mladim stvraocima nego i već formiranim umetnicima, pa i javnim i nauÄnim radnicima, a predstavljala je veliku podršku i za autorske grupe, umetniÄke pokrete, ali i društvene, pa i politiÄke (Generacija 71, grupa MEÄŒ, Ansambl Renesans, Opus 4, FIG Žena i društvo, Grupa Galerija, Nezavisna novinarska radionica… ).
Zahvaljujući ovom dualitetu u praksi, model rada i duh SKC-a, pokazao se ne samo kao poželjan, nego i primenjiv, tako da vremenom, sa svakom narednom decenijom koju slavi, paradoksalno, SKC sve manje prepoznaje sebe i sve se više ogleda u programima i praksi novih ili transformisanih ustanova u gradu… A primenjivost je bila neizbežna i izvodljiva samom Äinjenicom da je toliko mnogo ljudi, budućih/sadašnjih poslenka u kulturi svoja prva iskustva u takvim poslovima upravo sticalo uÄešÄ‡em, manje ili više aktivnim, u programima SKC-a. (Uostalom, Äovek se može nasigurno kladiti da će ime bilo koje liÄnosti starije od 50 godina iz tekućeg javnog kulturno-politiÄkog života Beograda naći u programskoj bazi padataka ove ustanove koja ove godine slavi svoj 40. roÄ‘endan! Ako i nisu baš svi bili imali svoje autorske nastupe, barem su, ako ništa drugo, kao manje ili više važni uzvanici, popili piće na nekoj od seansi Kluba klubova.)
SKC je do sada realizovao 55.000 pojedinaÄnih akcija, od kojih jedan broj ulazi u graÄ‘u od koje su bili pravljeni ne samo (s)novi, stari i obnovljeni Aprilski susreti, već i drugi – veći ili manji festivali, simpozijumi, seminari, konferencije, ciklusi, jubileji… najavljenih ili prokomentarisanih u štampanim medijma preko 50.000 puta i vestima emitovanim elektronskim medijima u trajanju od preko 100 evidentiranih sati. Sa preko 45.000 36mm negativa i negativa srednjeg formata i 58.000 digitalizovanih ili digitalnih snimaka, preko 6500 plakata i 100 monografskih izdanja, 20 izdanja tonskih zapisa, neutvrÄ‘ene koliÄine filmskog i video materijala, preko 50 dužnih metara pisane i štampane graÄ‘e (pozivnica, flajera, kataloga, biltena i drugih štampanih materijala, odabrane korespodencije i drugih pisanih dokumenata), sa datotekom od preko 60.000 zapisa, trenutno teških preko 400 GB, SKC se može pohvaliti da raspolaže možda neoÄekivano velikom saÄuvanom dokumentacijom za ovakvu vrstu ustanova koja je praktiÄno, od samog otvaranja, neprestanu "usred dogaÄ‘anja"
Sa većim ili manjim uspehom i posvećenošÄ‡u, pedestak osoba (do 40 stalno zaposlenih – do sada 126, i do 15 honoraraca u proseku ) svakodnevno je omogućavalo, do danas već, nekolicini hiljada pojedinaca, stotini grupa i institucija, da svoje radove, autorske projekte i zamisli relizuje, ili da svoja ubeÄ‘enja predstavi publici, koja bi se danas već mogla oznaÄiti kao milionska.
I sigurno je da se sećanja na dogaÄ‘aje i doživljaje svakog od njih meÄ‘usobno razlikuju. Za nekoga je najveći dogaÄ‘aj u SKC-u dimna bomba na koncertu Exploited, za druge prvo iskustvo u javnom nastupu ili pravljenju fanzina i organizovanju protesta, za treće najbolje mesto za gubljenje vremena… I uprkos osudama/pohvalama za elitizam i ekskluzivnost SKC je tokom 4 decenije svog postojanja svakako bio mesto u kome su pripadnici razliÄitih socijalnih grupa i kulturnih miljea bili u prilici, ako ne uvek da aktivno uÄestvuju, ono barem da izbliza prate i svojim prisustvom podrže rad svojih istomišljenika, ili ako hoćemo – svojih heroja.
Urednik SKICE
Dragica Vukadinović