Home

VESTI

Super zid – oslikavanje grada

No Comments Kultura

Super zid - oslikavanje gradaFasade pet zgrada u Beogradu postaće do kraja jula novi izlagački prostori, na kojima će biti predstavljeni murali koje će naslikati umetnici Blu, M-City i Valerio Berutti, kao i Vladimir Perić i Biljana Đurđević, u okviru projekta “Super zid” na Beogradskom letnjem festivalu (BELEF).

Prema rečima koselektorke vizuelnog programa BELEF-a Milice Pekić, reč je o jednom od najzahtevnijih projekata ovogodišnjeg festivala, koji će biti realizovan uz podršku Telenora.

Blu će raditi na opštini Stari Grad, ali lokacija će biti saopštena kada završi mural kako ne bi bio uzneniravan, s obzirom da se već javilo mnogo obožavalaca tog umetnika.

Pojedini su pitali čak da li mogu da mu drže kofu sa bojom, rekla je Milica Pekić.

M-City će raditi na zgradi u Durmitorskoj ulici, a Beruti, koji izlaže i u italijanskom paviljonu Bijenala u Veneciji ove godine, radiće zid na Osnovnoj školi “Petar Petrović Njegoš” u Resavskoj.

 

Super zid - oslikavanje grada
 

Perić će raditi na zgradi OŠ “Sveti Sava” na Vračaru, a Biljana Đurđević na velikoj zgradi na uglu Mileševske i Ulice 14. decembra, na temu “Bazen”.

Prema rečima Milice Pekić, samo pripremanje dve fasade na Vračaru koštalo je tri miliona dinara.

Umetnici počinju rad 22. jula, a 30. ili 31. jula bi trebalo da bude otvaranje, uz obilazak svih pet murala “Super zida”.

Direktorka Belef centra Milena Stoićević zahvalila je Telenoru na pomoći u “estetizaciji grada”, a menadžerka te kompanije Ana Krstić podsetila je da je “Super zid”, kao zajednički projekat Telenora, BELEF-a i Kioska, ujedno i deo šireg projekta “Pokreni grad”, u okviru kojeg je realizovano do sada 12 murala širom zemlje.

BELEF projektom “Super zid” postaje platforma za svojevrsno istraživanje potencijala slike u javnom prostoru, u trenutku kada se Beograd suočava s deficitom izlagačkih prostora sa jedne i razvojem alternativnih oblika izražavanja kroz uličnu umetnost mlađe generacije umetnika s druge strane.

Vizuelna kultura grada agresivno je okupirana reklamnim porukama i inicijativa izrade murala treba da prestavlja kontraakciju radi odbrane vizuelnog identiteta grada, ali i edukovanja i proširivanja nove potencijalne publike savremene umetnosti.

Mural kao tehnika u mnogome je zanemaren u dominantnom toku savremene srpske umetničke produkcije, dok u manjem formatu beleži razvoj u okviru street art scene, koju su organizatori BELEF-a pokušali da približe beogradskoj publici na prošlogodišnjem festivalu. Mladi umetnici su pritom izraz, inspiraciju i uzore nalaze među umetnicima visoko razvijene internacionalne scene, koji su ostvarili značajan vaninstitucionalni, a zatim i institucionalni uspeh tokom proteklih deset godina, a neki od njenih predstavnika su i gosti ovogodišnjeg festivala – Blu i M-City.

Sajt BELEF-a je www.belef09.org

 

 

 

 

Izvor:

SEEcult.org