Home

VESTI

Slobodna Zona: Nagrada za publiku!

No Comments Kultura

Slobodna Zona: Nagrada za publiku!Filmski festival Slobodna zona u saradnji sa medijskom kućom MTV  dodeljuje Nagradu za publiku za najbolju recenziju filma sa ovogodišnjeg festivala.

  

Prvu nagradu – ručni sat marke Fossil jednoglasnom odlukom žirija dodeljuje se Dušanu Mihajiloviću za tekst inspirisan filmom Lokalni heroji Heninga Bekhausa. Žiri je takođe doneo odluku da nagradi i Ivu Pavlović za osvrt na film Sofi Fajns Perveznjakov vodič kroz ideologiju u vidu kompleta ulaznica za naredni deseti festival Slobodna zona.
 

Pobednike konkursa izabrao je tročlani žiri: Boban Jeftić (dramaturg, urednik filmskog programa Doma omladine Beograda, predsednik žirija), Srđan Mitrović (filmski montažer i on-air producer medijske kuće MTV) i Gavrilo Petrović (prošlogodišnji dobitnik Nagrade za publiku).

U saopštenju žirija se navodi:

“Ako je kinematografija u Srbiji jedva održiva kulturna delatnost, šta tek reći za filmsku kritiku? Pre par decenija, kada je ova forma preko noći postala osuđena na neisplativost, paradoksalno je cvetala, što zalaganjem entuzijasta i veterana, što zainteresovanošću relativno široke publike. Danas, u Srbiji, filmska kritika tinja, na ponekom veb-portalu, nedeljniku i novini, a to ne može da nadomesti vredna ali naširoka rasprava na društvenoj mreži, niti posebno jezgrovit “tvit”. U tom kontekstu još više ima smisla dati priliku svakom da se osvrne na neki film prikazan u okviru festivala Slobodna zona. Tekst koji je žiri jednoglasno prepoznao kao najbolji ujedno je onaj koji najveštije barata ovom zapostavljenom formom. Za njim smo istakli još jedan dobar primer filmske kritike, dok su se ostali rangirani tekstovi istakli kvalitetima kojima se dobra kritika odlikuje: analitičnošću, polemičnošću, neposrednošću.”

Nagrađene tekstove možete pogledati na sledecoj stranici.

 

Slobodna zona čestita nagrađenima i zahvaljuje se svim učesnicima na poslatim radovima.

 

 

 Slobodna Zona: Nagrada za publiku!

Slobodna Zona: Nagrada za publiku!

 

 

Local Heroes (2013), 102 min, Dušan Mihajilović

Drama „Lokalni heroji“,  35-godišnjeg nemačko/austrijskog filmskog multipraktika Heninga Bakhausa, imala je tu nesreću da na programu Slobodne zone 2013 bude zakucana u mrtvom dnevnom terminu i zato je kroz Beograd promakla prilično diskretno.

Glavni junak Bakhausove priče je Tomi, mladi, samoživi i samodestruktivni Kurt Cobain u pokušaju, zaglavljen između potpuno nefunkcionalnih odnosa sa ljudima iz svoje najbliže okoline i jedine ozbiljne životne ambicije – da pobedi na lokalnom takmičenju demo bendova i potpiše ugovor sa muzičkim izdavačem.

Tomijeva ekipa iz benda, ali i šire okruženje, su skup melanholičnih, usamljenih i nesrećnih osoba.  Tu su jedna introvertna, zbunjena i prezaštićena devojčica iz bečke srednje klase, neostvareni pijanista pun kompleksa, samohrana majka koja za bubnjevima tezgari od jutra do sutra…  Ceo njihov svet je savršeno opisan u retoričkom pitanju koje Tomi u retkom trenutku lucidnosti postavlja jednoj od svojih ad hoc kres-kombinacija, odnosno samom sebi – „Zašto sve mora da bude ovako sjebano?“

Najvažniji i najtraumatičniji odnos u filmu je veza između Tomija i njegove majke, posebno onaj deo odnosa koji „uspostavljaju“ nakon (!) ženine iznenadne smrti.

U pauzama pijančenja, svađa u bendu i napada kreativnosti, Tomas upoznaje majku, i to kroz paket sačuvanih poruka koje je razmenjivala sa muškarcima koje je upoznavala preko novinskih oglasa za druženje, odnosno pisama koje mu nikada nije poslala.

Lokalni heroji su odlično ostvarenje koje najviše nudi na planu opisa sjebanih porodičnih odnosa u (najuslovnije rečeno) modernom zapadnom društvu, i kritike smehotresnog sveta šoubiznisa odnosno industrije zabave.

U najboljoj germanskoj tradiciji nijedan kadar filma nije suvišan ili predugačak, a zvuk – koliko god nespojiv sa fizičkim izgledom glavnih junaka – na nivou jednog dobrog filmskog ostvarenja koje se bavi gitarskom muzikom.

Iako ozbiljnijih zamerki na film nemam, veliko je pitanje koliko određeni krupni anahronizmi (npr. ko se još pored Fejsbuka upoznaje sa ljudima putem rubrike Ona traži njega?  I ko u današnje vreme uopšte želi da bude r'n'r zvezda?!) mogu privuku mlađu publiku.  

Ukoliko ne spadate u kategoriju „mlađe publike“ očekuje vas bujica nostalgičnih sećanja iz vremena kada je alternativna muzika zaista svima značila puno. Takođe, Lokalni heroji će vas verovatno podstaći da odmah posle izlaska iz bioskopske sale pozovete i/ili zagrlite svoje najbliže. Majku pogotovo.

 

 

Slobodna Zona: Nagrada za publiku!

Slobodna Zona: Nagrada za publiku!

 

 

Recenzija filma “Perverznjakov vodič kroz ideologiju“
Iva Pavlović

Vođen naracijom i glumačkim učešćem kulturnog teoretičara, filosofa i psihoanalitičara Slavoja Žižeka, ovaj dokumentarni film Sofi Fajns i svojevrstan nastavak „Perverznjakovog vodiča kroz filmove“ snimljenog 2006. godine, kritički je osvrt na ideologiju društva, vremena i prostora u kojem postojimo i kao posmatrači i kao aktivni učesnici fizičkih i misaonih zbivanja. Svoju ideologiju oblikujemo na temeljima socijalno prihvaćenih, nametnutih ili kako to Žižek vešto nagoveštava – podmetnutih modela mišljenja i shvatanja ali smo i u prilici da menjamo tuđu promenom sopstvene percepcije stvarnosti.

Širokim dijapazonom tema, od marksizma, staljinizma, fašizma i drugih političkih ideologija, preko moderne konzumerističke vladavine do religijskih zapleta i raspleta između vernika i institucija kojima se priklanjaju, Žižek nastoji da na osnovu kinematografske kulture kojoj smo svi manje ili više naklonjeni ali koju bar prinudno konzumiramo, objasni opšte prihvaćena pravila razmišljanja i istine koje iza njih stoje;  pokušaje plasiranja političkih ideja kroz naizgled svakidašnje replike I kadrove. Veštim okom psihologa, britkim umom mislioca i autora, on uočava ove kontraste i paradigme i iznosi nam ih statirajući u kadrovima poznatih filmova i budeći na taj način onaj komičan a inteligentan, ironičan a poučan smisao u gledaocima.

Interesantna je i sama gestikulacija Žižeka koja bi, reklo bi se, i sama nosila jednu prikrivenu poruku – opšte prihvaćen neverbalni znak dodirivanja nosa u toku konverzacije nosi poruku o neistinitosti onoga što nam sagovornik prezentuje a kojim se Žižek vešto služi u cilju da u nama ipak ne zasadi seme sopstvene ideologije već nam ostavi izbor kojoj ideologiji ćemo se prikloniti – svojoj,njegovoj ili konzumerističkoj.Ali jedno je zasigurno: previše teška i robusna terminologija kojom se služi, iako prožeta, uglavnom svima poznatim istorijskim činjenicama, nije dostupna širokoj gledalačkoj publici što ovaj, zaista sjajan dokumentarac, čini ograničenim i usko upotrebljivim štivom za obrazovanje i širenje ličnog pogleda na svet.

Do tada, do izgradnje društva u kojem bi ovo filmsko ostvarenje moglo da postane obavezna lektira svakog samosvesnog građanina, ostaje nam da preispitamo svoja ubeđenja i pažljivije i pronicljivije sagledamo kulturu koja nam se plasira i nudi.

 “Ideology should be glasses which distort our view – and the critique of ideology should be the opposite.”