Dom kulture “Studentski grad” ima zadovoljstvo da vas pozove da ispratite i najavite program koji smo pripremili za narednu nedelju, a koji je namenjen studentima, mladima i široj javnosti.
I ovog puta negujemo različitost mišljenja, umetničkih izraza i stvaralačkih pristupa, sa željom da ponudimo kvalitetan i raznovrstan kulturni sadržaj.
Program za narednu nedelju:
Ponedeljak, 15. septembar, 19:00 –Tribina: Cenzura pod reflektorima; gosti: prof. dr Vlatko Ilić, FDU, doc. dr Ivana Jakšić FPN, Uroš Đurić – vizuelni umetnik i glumac (Amfiteatar)
19:00 – Otvaranje izložbe “Vizuelni simboli cenzure” Anne Kiš (Bistro, Galerija)
Utorak, 16. septembar, 20:00 – Predstava: Grebanje ili kako se ubila moja baka, autorke Tanje Šljivar (Velika sala)
Četvrtak, 18. septembar, 20:00 – DJ set: Sevdahbaby (Letnja scena DKSG)
Petak, 19. septembar, 20:00 – Projekcija filma “Saundtrek za prevrat (Mala sala)
Subota, 20. septembar, 20:00 – Projekcija filma Voleti Patrišu Hajsmit (Mala sala)
Mesto održavanja: Dom kulture Studentski grad, Bulevar Zorana Đinđića 179, Novi Beograd.
Ulaz: besplatan
Mala Sala, Foaje ispred Male Sale i Kafe Bistro, od 15. do 26. septembra
Projekcija plakata na ekranima:
VIZUELNI SIMBOLI CENZURE I OTPORA
Efikasnost postera kao političkog sredstva tokom dvadesetog veka, kako u Evropi, tako i širom sveta, leži u njegovoj neposrednosti i posobnosti da dopre do širokih masa običnih ljudi. Pre pojave društvenih mreža, poster je bio ključni alat masovne komunikacije, koji je javnost lako prihvatala i razumevala.
Cenzura plakata, posebno onih koji nose političke ili ideološke poruke, predstavlja značajan problem u savremenom društvu. Ta praksa se često koristi kao sredstvo kontrole javnog mnjenja i suzbijanja slobode izražavanja. U mnogim slučajevima, cenzura odražava strah vlasti od kritike ili alternativnih ideja koje bi mogle podstaći društvene promene. Ti plakati, koji su nekada bili sredstvo komunikacije sa javnošću, danas postaju simbol otpora i borbe za slobodu govora.
Ponedeljak, 15. septembar, 19.00, Amfiteatar/Mala sala
„Cenzura pod reflektorima: Ko (ne) odlučuje šta je umetnost a šta kultura?“
Ova tribina otvoriće dijalog o sledećem:
kako institucije biraju šta se prikazuje i zašto,
koji su mehanizmi institucionalne i neformalne cenzure,
kakva je uloga politike, tržišta i ideologije u oblikovanju „dozvoljene“ kulture.
Najava tribine
Ko ima moć da odluči šta sme da se vidi, čuje i misli u okviru kulturnih institucija?
Kako se formiraju nevidljive granice „dozvoljene umetnosti“ – i šta se dešava kada ih umetnici pređu?
Razgovor otvara prostor za dijalog o savremenim i istorijskim oblicima cenzure u kulturi:
od formalnih zabrana i političkih pritisaka, preko selektivnih institucionalnih odluka, do suptilnih tržišnih i ideoloških mehanizama koji oblikuju umetničku produkciju i vidljivost.
Razgovaraćemo o tome:
kako kulturne ustanove biraju šta prikazuju (i šta ne),
na koji način se cenzura sprovodi bez izričitih zabrana,
kako politika, tržište i društvene norme utiču na umetničku slobodu.
Učesnici:
prof. dr Vlatko Ilić, FDU
doc. dr Ivana Jakšić, FPN
Uroš Đurić – vizuelni umetnik i glumac, poznat po otvorenom govoru o položaju umetnika i slobodi izražavanja u Srbiji.
Utorak, 16. septembar
20.00, Velika sala
„Grebanje ili kako se ubila moja baka“ Tanja Šljivar
Studenti :
Maja- Anastasija Rančić
Lenka- Teodora Stojanović
Kosta- Slaviša Ćuković
Slobodanka- Natalija Knežević
Đorđe- Filip Paprić
Mala Njemica- Stefani Krunić
Učitelj- Miloš Miteović
Reč reditelja:
„Posmatrano kroz prizmu brutalne dečje igre “grebanja”, igru iz naslova predstave, vidimo posledicu transgeneracijske traume ratnih dejstava devedesetih u Bosni, kao i posledicu bombardovanja jednog glavnog grada u sred Evrope u osvit 21.veka. Kako se ubila moja baba, je i (samo)ubistvo jedne ozbiljne države podstaknuto raspirivanjem nacionalizma u svim etničkim celinama. Grebanje devedesetih je ostavilo trajnu transgeneracijsku bol cije posledice i danas živimo.”
Režija i adaptacija: Jovana Krstić