Home

VESTI

Balet Ženeve na BDF

No Comments Kultura

Balet Ženeve na BDFBalet Ženeve (Švajcarska) izvešće u petak u Sava centru predstavu "Para – Dice" u koreografiji Sabura Tesigavare, u okviru Sedmog Beogradskog festivala igre, najavili su organizatori festivala.

Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung rekla je na konferenciji za novinare da će igrači Baleta Ženeve doputovati danas u Beograd, a da su kamion sa scenografijom i tehničari koji postavljaju scenu već doputovali.

Prema njenim rečima, zbog oblaka vulkanske prašine i zatvaranja većine evropskih aerodroma, predstave Kompanije Blanke Li iz Fracuske i trupe Jasmine Vardimon iz Londona pomerene su za 2. i 4. maj, jer igrači tih plesnih trupa nisu uspeli da doputuju u Beograd na vreme.

 

Aja Jung je dodala da će Balet Ženeve pored "Para – Dice" u Sava centru izvesti i komade "Prema želji" grčkog koreografa Andonisa Fonjadikisa i "Daleko" u koreografiji Sidija Larbija Serkaujija.

 

Istorija baleta u Ženevi vezuje se za početak XIX veka i “Théâtre de Neuve”, današnji Veliki teatar (Grand Théâtre). Sve do 1870 godine balet majstor je pod svojom ingerencijom imao 24 igrača, od kojih je nekoliko imalo rang soliste. Početkom XX veka, igra se razvijala pod uticajem Emila Žaka Dalkroza,  a potom Ernesta Ansermeta, koji su bili zaduženi za predstavljanje Ballets Russe repertoara lokalnoj publici.

 

Pojava ambasadora moderne igre, poput Idsidore Dankan, Klotilde i Aleksandra Saharova, ostavila je poseban trag. U tom periodu i odmah nakon II Svetskog rata, Balet Velikog teatra je uglavnom učestvovao u operskim i operetskim produkcijama, kao i duetnim programima.

 

 

Ballet du Grand Théâtre de Genève, Switzerland

Ballet du Grand Théâtre de Genève, Switzerland

 

 

Nakon požara u kome je pozorište uništeno (1951), i za vreme rekonstrukcije zgrade, Grand Casino je više puta ugostio Balet pariske Opere i Balet XX veka Morisa Bežara.

 

Da bi proslavio ponovno otvaranje (1962), Veliki teatar je povećao baletski ansambl, pod vođstvom Žanin Šara, koja je bila direktor dve sezone (1962-64). Serž Golovin, jedan od najznačajnijih klasičnih igrača svoje generacije, vodio kompaniju pet sezona (1964-69). Pored toga što je bio prvak baleta i koreograf, Golovin je bio i izuzetan pedagog. Po pozivu svog  prijatelja Herberta Grafa, direktora Velikog teatra, Žorž Balanšin, jedan od najznačajnijih koreografa XX veka, postaje umetnički savetnik kompanije (1969).

 

On pretvara Balet Ženeve u neku vrstu evropskog ambasadora New York City Ballet kompanije, postavivši Alfonsa Katu na mesto direktora (1969-73). Pored svojih postavki, Kata je obogatio repertoar najpoznatijim Balanšinovim delima, čistog stila i izuzetne muzikalnosti, a pozivao je i druge važne koreografe poput Tjudora i Bolendera. Sa zadatkom da nastavi rad po Balanšinovom modelu, na mesto direktora baleta dolazi Patriša Niri (1973-78), solistkinja New York City Ballet kompanije. To je bio period kada je ženevska publika otkrila mnoge naslove koji su ostavili trag u istoriji kompanije i uspostavili nova očekivanja.

 

 

 

Ballet du Grand Théâtre de Genève, Switzerland

Ballet du Grand Théâtre de Genève, Switzerland

 

 

Sa njenim odlaskom u Cirih, Balanšinova era je završena, ali je izuzetni Peter van Dajk, bivši direktor Baleta pariske Opere preuzeo vođstvo (1978-80). On je vratio klasičan repertoar, kreirao nekoliko uspešnih produkcija i ostao upamćen po tome što su mnogi igrači svetskog renomea gostovali u Ženevi.

 

Marisija Hajde, Žak Dambuaz, Mihail Barišnjikov, Vladimir Vasiljev, između ostalih. Oskar Araiz je postao direktor baleta 1980. godine. U periodu od osam sezona, uspostavio je moderan i inovativni ekspresionistički stil kompanije, a publici predstavio više od 30 premijera.

 

Gradimir Pankov, kao bivši direktor Nacionalnog baleta Finske i Kulberg baleta iz Stokholma, stao je na čelo kompanije 1988 godine. On je bio prvi direktor koji nije bio koreograf. Kao rezultat toga, kompanija se više nije vezivala za jedan stil, što je otvorilo novo poglavlje u njenoj istoriji. Izuzetan repertoar nastao je dolaskom vodećih svetskih koreografa poput Jiržija Kilijana, Kristofera Brusa, Matsa Eka, Vaska Velenkampa i Ohada Naharina. Osim uspeha koji su doneli, njihovi naslovi su istovremeno označili važan korak u internacionalnoj reputaciji Baleta Ženeve.

 

Od 1996. upravljanje baletom je povereno Fransoaz Pasardu i Đorđu Manciniju, koji nastavljaju politiku angažovanja gostujućih koreografa za neoklasični i savremeni repertoar. Zbog renoviranja, Veliki teatar je bio zatvoren u sezoni 1997-98. Da bi se održavale predstave, u obližnjem Bâtiment des Forces Motrices, otvoreno je savremeno pozorište od 980 mesta. Tako su se u renovirani Veliki teatar vratile lirske produkcije, dok su savremeni naslovi ostali u novom prostoru.

 

Od 2003. godine, direkcija baleta je poverena Filipu Koenu, koji otpočinje saradnju sa mladim i zanimljivim koreografima pružajući im punu slobodu. Mogućnost da kreiraju dobili su Andonis Fonjadakis, Sidi Larbi Šerkauji, Žil Žoben, Bendžamin Milepje i mnogi drugi, dok je repertoar obogaćen i delima Karolin Karlson, Lusinde Čajlds, Džeroma Robinsa, Nača Duata, Sabura Tešigavare…

 

 

 

 

Izvori:

Beta

Beogradski festival igre