Home

VESTI

THERE. večeras od 20h na Zidiću

No Comments Koncerti

THERE. večeras od 20h na Zidiću - Uros Kostic by Adam DrvenicaKoncert benda THERE. u subotu na Platou Milana Mladenovića. Tokom čitavog leta muzičari svih žanrova imaće priliku da pokažu šta umeju pred slučajnom i namernom publikom, u okviru četvrte sezone Koncerata na Zidiću, ispred Doma omladine Beograda.

   

U subotu, 25. juna od 20 časova na Platou Milana Mladenovića publici će se predstaviti grupa There. iz Niša. Ova talentovana petorica momaka sviraju muziku na tragu od prog-roka 70-ih, do modernijih zvukova post-roka, a nedavno su objavili album pod nazivom "Chasing The Basics". U susret koncertu, popričali smo sa gitaristom benda Urošem Kostićem.
 

Pre nego što ste oformili bend u ovom sastavu, hteli ste da napravite instrumentalni trip-hop bend. Kako ste svoj muzički pravac usmerili ka post – roku?

Uroš Kostić: Taj trip-hop period benda je trajao kratko. Ja tada još uvek nisam bio deo benda, a ni bubnjar Luka. Ostatak je sa još nekoliko drugara krenuo u tu priču, bez većih planova, više kao neke ‘jam session’ varijante. Međutim, ubrzo se prešlo na post-rok i to je bio neki logični sled događaja, s obzirom da je cela ekipa u kojoj smo se kretali u tom trenutku bila prilično zaluđena tim žanrom.

Jedan ste od retkih bendova koji se fokusirao na instrumentalnu muziku koja donosi frenetične ritmove, distorziran zvuk i sanjive melodije. Šta je bitno uticalo na vaš pravac i oblikovalo vaš zvuk?

Uroš Kostić: Pa pre svega je uticala muzika koju slušamo, počevši od 65daysofstatic preko Explosions In The Sky, Mogwai, Radiohead i mnogih drugih. Iako svako od nas sluša dosta različite muzike, taj instrumentalni izraz je nešto oko čega smo uspeli da se nađemo. Sva petorica smo imali, i imamo, bendove različitih žanrova, prošli smo kroz metal, pank, hip-hop i još dosta toga, ali There. je vremenom postao svima nama primarni bend u koji ulažemo najviše truda. Tu su se stvari nekako poklopile.

„Kosmički instrumentalni post-rok“ je sintagma kojom objašnjavate vaš pravac, a zatim te našli nov termin „neo classical“. Šta to predstavlja?

Uroš Kostić: Kosmik rok je definitivno najpribližnija deskripcija onoga što radimo. Nemačka kosmik rok ili krautrok, scena iz sedamdesetih godina predvođena bendovima Ash Ra Tempel, Tangerine Dream, Neu i tako dalje, najviše dodirnih tačaka ima sa onim što radimo. Naravno to je samo jedan deo onoga što radimo, jer ima dosta i noise, stoner i progresiv uticaja. Neo Classicalnije termin kojim opisujemo naš zvuk, ta kovanica se najviše odnosi na našeg klavijaturistu koji dodaje taj momenat klasične muzike u bend.

 

 

THERE. večeras od 20h na Zidiću

  THERE. večeras od 20h na Zidiću – Photo by Nemanja Djordjevic

 

 

Vaš album “Chasing the Basics” zamišljen je kao nastavak prvog EP-a „Session 4“, na koji način se može osetiti povezanost kakvu ste hteli da stvorite? Šta vas je navelo da snimite album u vinil izdanju?

Uroš Kostić: Album nije direktni nastavak EP-a. „Session 4“ je bio zamišljen kao konceptualni EP koji je imao svoju priču, kako muzički tako i kroz sama imena pesama. To jako dobro prošlo kod publike. „Chasing The Basics“ nije nastavak te priče, on je osmišljen sam za sebe. Nema direktnu priču, kao što je to bio slučaj sa prethodnim izdanjem, međutim ako se dovoljno udubite u slušanje i tumačenje muzike, imena pesama i albuma, možda na kraju i dođete do priče koju smo ovaj put smislili.

Naveli ste da vaša muzika nastaje iz zanimljivog procesa – „jam-a“, koliko je potrebno vremena doći do albuma kakav ste napravili? Kako dovodite svoje autorske pesme do krajnje forme da možete reći „to je to“?

Uroš Kostić: Proces stvaranja albuma se malo odužio usled nekih drugih problema, koji nisu bili vezani za muziku. Tehnikalije su ga odužile, najlakše je tako reći. Sam proces stvaranja pesama i nije bio nešto dug, ako se uzme u obzir da nam je ovo prvi zvanični album i da smo dosta mozgali šta i kako želimo da postignemo. Od trenutka kad smo završili album, odmah smo krenuli da radimo na novom, i evo već smo negde na pola puta. Sada ide dosta lakše, naučili smo mnogo toga tokom samog procesa snimanja albuma, a učimo i dalje. Što se džemovanja tiče, jednostavno tako smo počeli i tako nam i dalje dobro ide. Neko donese neki osnovni rif ili melodiju, i onda na to nadograđujemo stvari tako što sviramo tu osnovnu ideju, pa gde nas odnese. Svaka od ovih osam pesama na albumu, kao i onih koje smo objavljivali pre toga, je imala hiljadu različitih oblika, ali negde pred snimanje su konačno počele da dobijaju finalnu formu kojom smo svi bili zadovoljni. Dosta improvizovanja u suštini, isprobavanja raznih stvari koje bi najbolje legle toj pesmi.

 
 
{mgmediabot2}type=youtube|youtubeid=MxBxk2hCe4k|width=450|height=364{/mgmediabot2}
There – Dare

 

 

Koliko je teško i šta je ključno da se jedan alternativni bend izdvoji, s obzirom na to da postoji more mladih bendova koji pokušavaju da se predstave?

Uroš Kostić: Moje lično mišljenje je da je upornost najbitniji faktor danas. Ima na stotine ljudi kod nas koji odlično sviraju i kreativno razmišljaju, međutim nisu dovoljno uporni. Mi smo iz Niša koji je u svakom pogledu jedan od gradova koji najbrže propada u Srbiji. Pored toga, nismo baš blizu Beograda, što organizatore svirki stavlja na priličan trošak. Ali od samog starta, odnosno od kako smo izbacili EP, krenuli smo da sviramo svuda po Srbiji. Cimali smo sve žive ljude do kojih smo mogli da dođemo. Negde su nas odbijali, negde prihvatali. Na kraju smo za kratko vreme uspeli da skupimo solidan broj svirki, i ono što je još bitnije solidan broj ljudi kojima se sviđa ono što radimo. Tako da, iako to nije, još uvek, na nivou koji bismo želeli da dostignemo, izuzetno smo zadovoljni onim što smo postigli. Za to je u najvećoj meri zaslužna upornost.

 

Postoji li neki bend na srpskoj muzičkoj sceni koji posebno ističete i čije stvaralaštvo poštujete? Sa kim biste želeli da sarađujete?

Uroš Kostić: Naravno, tu su Eyot i Igralom, koji su, po mom mišljenju, dva najinovativnija benda u našoj zemlji, zatim Consecration, Wolfram, Temple Of The Smoke, Plavo, Goribor, Tevarbulebra… Ima ih dosta zaista, i to u nekoj sferi u kojoj i mi stvaramo. Saradnja uvek dolazi u obzir, bilo da se radi o svirkama (sa većinom ovih bendova i jesmo svirali više puta) ili o bilo kakvom drugom obliku saradnje.

Nastupali ste na mnogim festivalima i u klubovima, ovo je prvi put da nastupate na popularnoj letnjoj sceni Doma omladine Beograda, šta očekujete od ovognastupa i publike?

Uroš Kostić: Nadamo se da će doći što više ljudi kako bismo na pravi način promovisali naš album. Nismo svirali u Beogradu preko dve godine, tako da se baš radujemo ovom nastupu koji je ujedno i prvi van Niša nakon izdavanja albuma.