Home

VESTI

Whitesnake časno, Priest su bogovi!

No Comments Izveštaji

Whitesnake časno, Priest su bogovi! Treća sreća. Prvi dolazak Judas Priesta u Srbiju omeli su vetrovi dolazećeg rata: bend je posle zagrebačkog nastupa prekinuo turneju po umirućoj Jugoslaviji i utekao na sigurnije mesto.

Prilika za popravni propala je u leto 2008: bolest gitariste Glenna Tiptona presekla je pripreme za svirku na Tašmajdanu nekoliko sati pre nego što je šou trebalo da krene.

 

Tri godine posle nesuđenog izlaska na beogradsku scenu, i to tačno u dan, „metalni bogovi“ su se u punoj meri odužili srpskoj publici za višedecenijsko čekanje i pružili fantastičnu predstavu, koja se bez preterivanja može nazvati najboljim hevi metal koncertom ikada održanim kod nas.

 

 

 Whitesnake časno, Priest su bogovi

Whitesnake časno, Priest su bogovi! Foto by Tanjug!

 

Veče je jednočasovnom svirkom otvorio Whitesnake, obogativši atmosferu dozom hard rok senzibiliteta. Coverdalea i družinu kod nas bukvalno obožavaju i ovu grupu je neobično posmatrati kao predjelo bilo kome i bilo čemu, ali ovog prvog jula najveći je mogao biti samo jedan, a ta titula bez dileme otišla je kvintetu iz Birmingema.

Svirka Whitesnakea promoviše i novi album grupe („Forevermore“), pa je u repertoaru zastupljen i najsvežiji materijal, stilski potpuno u skladu sa onim što sastav radi od kada je svoju muziku učinio tvrđom. Coverdaleovi muzičari čine prvoklasnu ekipu svirača, nažalost jedini tu podbacuje frontmen sam. David je i dalje vrhunski šarmantan – reč je, uostalom o hard rok legendi – međutim on vokalno nije ni u kakvoj formi. Tamo gde ga dopunjuju četiri prateća vokala, stvari nisu tako dramatične, ali su pevačevi samostalni izleti u visoke registre prečesto bolno kričanje, koje nije prijatno slušati.

 

 

 Whitesnake časno, Priest su bogovi

Whitesnake časno, Priest su bogovi! Foto by Tanjug!

 

Uprkos svemu, Whitesnake je naišao na odličan prijem publike, što je podsetilo na nastup sa Tašmajdana 2006. i dokazuje da će Coverdale i ekipa u Srbiji uvek imati predane sledbenike.

I novije pesme primljene su sa entuzijazmom, a najbolje su, razumljivo, prošli klasici „Love Ain't No Stranger“ i „Is This Love“ i, dok strateški koncipirani finiš „Slide It In“, „Fool For Your Loving“, „Here I Go Again“i „Still Of the Night“, naravno nije mogao da promaši metu.

Turneja „Epitaph“, u okviru koje su Judas Priest došli u Beograd, naravno, ne označava kraj rada grupe, iako se iz prvobitnih najava, pa i samog imena, tako nešto moglo zaključiti. „Metalni bogovi“ i dalje će snimati albume i nastupati uživo, ali se neće upuštati u krstarenja planetom, pa je „Epitaph“ finale samo u tom smislu. A takvo finale po definiciji je prilika za šetnju kroz celokupan repertoar grupe, od prve ploče „Rocka Rolla“ (1974.) do poslednjeg, konceptualnog albuma „Nostradamus“ (2008.).

U set listi našle su mesto numere drage tvrdokornim obožavaocima grupe („Never Satisfied“, „Starbreaker“), veličanstveni hevi rok epovi („Victim Of Changes“, kontroverzna „Beyond the Realms Of Death“), legendarne Priest obrade („Diamonds And Rust“ i „The Green Manalishi“) i rasne hevi metal himne („Breaking the Law“, „The Hellion/Electric Eye“, „You’ve Got Another Thing Coming“), a neočekivano je na poslednji, „prekobrojni“ bis izvedena i „Living After Midnight“.

 

 

 Whitesnake časno, Priest su bogovi

Whitesnake časno, Priest su bogovi! Foto by Tanjug!

 

Rob Halford odlično nosi svojih 60 godina, umešno transponuje i preinačuje deonice sa kojima vokalno ne može da izađe na kraj. Iako se „spotakao“ na „Sentinel“, junački se izborio sa krajnje prohtevnom pesmom „Painkiller“. Na bini smo videli sve standarde klasične hevi metal ikonografije, čije su obrasce Halford i bend iz Birmingema uostalom i uspostavljali, tokom desetleća i modernizovali, zaključno sa neizostavnim „Harley Davidsonom“ izvezenim na binu uz uvodne taktove klasika „Hell Bent For Leather“. Ako je ko zaboravio, hevi metal su i koža, nitne, vatra, dim i fantazija, i Judas Priest su sve to s ponosom prikazali.

Novajlija u postavi, gitarista Richie Faulkner (već svirao u Areni kao član pratećeg benda Lauren Harris) ima težak zadatak da odmeni K.K.Downinga, jednog od osnivača Priesta i reklo bi se da je toj misiji dorastao i svirački i vizuelno, jer se odlično uklapa sa jezgrom sastava (Tipton, Hill, Travis), a dodatni mu je plus činjenica da neodoljivo podseća na Downinga iz mlađih dana. Zvučna slika koju petorka stvara apsolutno je čista, i oštra poput sečiva žileta koji krasi omot legendarog „British steel“ albuma, a jedinstveni, precizni stilski izraz potvrđen je višedecenijskim kaljenjem, eksperimentima i transformacijama.

 

 

 Whitesnake časno, Priest su bogovi

Whitesnake časno, Priest su bogovi! Foto by Tanjug!

 

Beogradskim nastupom Judas Priest su ponudili enciklopedijsku definiciju žanra u čije prvosveštenike spadaju, čije su koordinate postavili i čije su podvrste sami stvarali ili na druge uticali da to čine. Da je bilo sreće, očevi-osnivači čitavog stila došli bi nam u goste mnogo ranije, pa bi ove julske noći i interakcija s publikom bila izraženija. Po svemu ostalom (scena, zvuk, repertoar, izvođenje), ono što se u Areni doživelo, videlo i čulo zaslužuje najvišu moguću ocenu.

Samo u poslednjoj deceniji, gledali smo nekoliko izvrsnih hevi metal koncerata (Motorhead, Iron Maiden, Rammstein…) u Beogradu, ali nastup kvinteta iz Birmingema ipak ih nadmašuje. A pošto Black Sabbath u postavi sa Diom, barem na ovom svetu, više nećemo videti (o turneji originalne postave verovatno je izlišno i sanjati), sklon sam da poverujem da do nivoa Priesta u Areni neće dobaciti niko.

 

 

 

 

Izvor:

B92