Home

VESTI

Kopola u Kinoteci

No Comments Film

Partibrejkers objavili živi albumCiklus filmova slavnog američkog reditelja, scenariste i producenta Frensisa Ford Kopole (Francis Ford Coppola), među kojima je i čuvena trilogija “Kum”, biće održan 21, 27. i 28. juna u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Filmovi “Sada si odrastao čovek”, iz 1966. godine s Elizabet Hartman (Elizabeth Hartman) i Džeraldinom Pejdž (Geraldine Page) i “Dolina radosti” iz 1968, s Fredom Asterom (Fred Astaire) i Petjulom Klark (Petula Clark) na programu su 21. juna, dok će za vikend 27. i 28. juna biti prikazana sva tri nastavka kultnog filma “Kum” – 27. juna prvi iz 1972. godine s Marlonom Brandom i Al Paćinom.

 

A dan kasnije još slavniji nastavak “Kum 2” iz 1974, u kojem jednu od glavnih uloga tumači i Robert Dival (Robert Duvall), kao i “Kum 3” iz 1990, s Paćinom i Dajanom Kiton (Diane Keaton).

U intervjuu koji je 2009. godine u Torinu s Kopolom uradio upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković, povodom nagrade za životno delo, slavni reditelj i otac dvoje takođe uspešnih reditelja Romana (Roman) i Sofije (Sophia), otkrio je da, kada je sniman „Kum“, on najpre nije bio prvi izbor za reditelja, a da je zatim tokom snimanja „više puta hteo i da odustane“.

 

 

Francis Ford Coppola

Francis Ford Coppola

 

 

„Više puta sam hteo da napustim čitav projekat, najviše zbog toga što nisu hteli da angažujem Branda. A onda nisam hteo da režiram ni nastavak, Kum 2 (1974). Predlagao sam im jednog mladog čupavog momka iz Njujorka, Martina Skorcezea (Martin Scorcese), ali nisu hteli da čuju. I tako se ta mafijaška stvar nekako vezala za mene“, kazao je autor “Kuma“ za kojeg je dobio Oskara za najbolji scenario i još uspešnijeg „Kuma 2“, za koji ga je Američka filmska akademija nagradila i za najbolju režiju i za najbolji scenario.

Prisećajući se početaka na filmu, kada je kao agent produkcije Rodžera Kormana (Roger Corman) radio na ostvarennju Radoša Novakovića „Operacija Ticijan“ iz 1963. godine, Kopola je naveo da je tih godina bio stalno na relaciji Dubrovnik – Beograd, a da je Jugoslavija „tada ličila na Holivud na Balkanu“.

„Divni i gostoljubivi ljudi, razumne cene, odlični profesionalci. Ne znam da li ste svesni da su mnoge karijere počele u vašoj zemlji, jednog Denija de Vita (Danny de Vitto) ili Breda Pita (Brad Pitt)“, rekao je Kopola, dodajući da diplomu sa FEST-a 1975. godine drži, uz „oskare“, u svojoj vinariji u Nappa Valley, te da se turisti iz naših krajeva „obavezno fotografišu“ pored nje.

O svom filmskom studiju „American Zoetrope“ rekao je da ga je osnovao da bi „mogao da kontroliše sopstvenu karijeru, kao i svojih saboraca“.

“Jer samo sam tako bio u prilici da snimim ’Prisluškivanje’ (Conversation, 1974) ili prvi film Džordža Lukasa (George Lucas) TNH 1138 (1971).

O filmu „Tetro“ iz 2009. godine, snimljenom po Kopolinom prvom originalnom scenariju još od „Prisluškivanja“, rekao je da je njegova „filmska sadašnjost, prošlost i budućnost, nešto živo, što izuzetno voli“ i „film kakav je već dugo hteo da napravi“.

„Tetro“ je savremena bajka smeštena u Latinsku Ameriku, u kojoj glavni junak filma beži od dominantnog oca, kompozitora, a na pitanje da li je to pomalo i njegova životna priča, odgovorio je da će dobar psihoanalitičar verovatno zaključiti da, kao u snovima, u tom filmu ima i mnogo Kopole, kako iz njegovih dela, tako i iz intime.

„’Tetro’ je moj mali doprinos onome što mislim da je pravac u kojem može da se razvija filmski jezik, da se prožmu i naracija i eksperiment, bajka i realnost, kao… kao u operi!“, istakao je reditelj italijanskog porekla, koji je i izdavač filmskog časopisa „All Story“.

Na pitanje o nagradi za životno delo koju je dobio u Torinu, kazao je da „nagrade za životno delo uvek dolaze prekasno, kada Vam više mnogo ne znače i imaju nešto preteće u sebi“.

„Najbolje godine izgubite kada ste mladi, kada pokušavate da napravite karijeru“, rekao je Kopola, uz savet mladim rediteljima da „ako piju vino, piju dobro vino i to samo uz jelo, da nađu neki stalan posao od kojeg će da plaćaju račune dok spremaju i sanjaju velike filmove, a zatim da ih rade sa što manjim budžetom kako bi imali što veću kontrolu“.

Sajt Kinoteke:

www.kinoteka.org.rs

 

 

 

Izvor:

SEEcult.org