Home

VESTI

Stručni žiri Jelen Demofesta

No Comments Festival

Stručni žiri Jelen Demofesta

Trideset bendova će ove godine nastupiti na letnjoj sceni tvrđave Kastel od 27. do 29. Jula 2011. Pet  članova žirija odlučiće o tome koja tri benda će osvojiti prestižne nagrade festivala.

Novost ovogodišnjeg Jelen Demofesta će biti i desetominutni intervjui koje će članovi žirija obavljati sa svakim od bendova učesnika.


A članovi ovogodišnjeg žirija Jelen Demofesta su:

Vasil Hadžimanov

Pijanista, kompozitor, aranžer, vođa „Vasil Hadžimanov benda“. Džezer, suprug, otac i jedan od najtalentovanijih svetskih muzičara.

Vasil Hadžimanov, sin poznatih muzičara – Senke i Zafira, muzikom se bavi od najranijeg detinjstva. Još kao jako mlad često je nastupao sa roditeljima.

Iako je završio srednju muzičku školu "Stevan Mokranjac" u Beogradu (u klasi profesorke Ljubinke Hadži-Jovančić), nikad se nije bavio klasičnom muzikom.

Dok je tek formirao svoj muzički ukus slušao je EKV, Smak, Disciplinu Kičme, Ramba Amadeusa, ali je u isto vreme počeo da sluša džez sa ploča svojih roditelja i tetke Bisere Valetanlić. Tako je rođen jedan od najperspektivnijin mladih muzičara na ovim prostorima.

Iako je tradicionalna balkanska muzika sastavni dio njegove umjetnosti, Vasil Hadžimanov nije tipični balkanac. U horoskopu je vodolija, često kuva, redovno igra tenis i "Sony Playstation". Ogorčeni je protivnik šunda u muzici.

Zalaže se za popularizaciju džeza na Balkanu, voli eksperimentisanje sa žanrovima, a kod autora najviše cieni inovativnost.
 

 

 Vasil Hadžimanov

Vasil Hadžimanov

 

Nikola Vranjković 

Pesnik, producent, studijski muzičar, tonski snimatelj, aranžer, ribolovac. Frontmen beogradskog alternativnog benda Block aut.

Nikola Vranjković je rođen je 1970. godine, u Beogradu, što će se ispostaviti kao istorijski preduslov za formiranje njegovog muzičkog ukusa.

Odrastao je uz zvuke Led Zeppelin, GBH, Pink Floyd i Clash, ali i Partibrejkersa i cijelog novog talasa osamdesetih godina. Osetio je tadašnji život na Balkanu, što će u ogromnoj meri uticati na teme i atmosferu njegove poezije i muzike.

O ulozi Nikole Vranjkovića u stvaranju kompletne umetnosti benda, današnje kulturne scene i uticaju na mlade ljude koji će je nastaviti, svedoče i zbirka pesama i prvi kantautorski album “Zaovdeilizaponeti”, objavljeni 2001. godine.

U  ovom izdanju se nalaze sve pesme koje je do tada napisao za bend, ali i one koje će tek dobiti svoju melodiju. Na pratećem CD-u, članovi benda su odsvirali muzičku podlogu za neke od pesama iz zbirke, dok ih je nekolicinu Vranjković i sam otpevao.

Novi oblik poezije Nikole Vranjkovića, izdvojene od melodije, stejdža i mase, prihvaćen je od publike kao izraz koji neagresivno menja svet.

Njegova poezija stoji rame uz rame sa njegovim muzičkim stvaralaštvom, ali i sa velikim pesničkim imenima.

Nikola Vranjković je do sada već bio u ulozi žirija, pored prošlogodišnjeg  "Jelen Demofesta", u raznim televizijskim i radio-programima, ali i na velikim muzičkim događajima, kao što je, između ostalog i legendarna "Zaječarska Gitarijada".

Veliki je misionar u vraćanju žive svirke u modu i promovisanju mladih bendova.

 

 Nikola Vranjković

Nikola Vranjković

 


Miroslav Akrapović 

Novinar, kolumnista, muzički kritičar. Autor dve knjige, esejist i rok hroničar. Glavni muzički urednik RTV Slovenije.

Miroslav Akrapović je rođen u Zenici, 1971. godine, a danas živi i radi u Sloveniji.

Kao glavni muzički urednik RTV Slovenije video-spotovima snabdeva emisije “Studio city”, “NLP”, “11. Šola”, “Tednik”, “Prava ideja”, “Spet doma” i “Na lepše”.
 
Kao samostalni novinar pisao je za više medijskih kuća i portala, a njegovu kolumnu o svemu što se na svetskoj muzičkoj sceni događa, danas prate čitaoci izdanja “Polet”, dnevnog lista “Delo”. Takođe, Akrapović je urednik kulturne i umetničke rubrike u novinama “Flash”.

Miroslav Akrapović je ustanovio danas prestižnu muzičku nagradu “Bumerang” emisije “Studio city” RTV Slovenije, koju uređuje. Nagrada se svake godine dodjeljuje najboljim stvaraocima nezavisne i underground muzike.

Autor je više emisija koje promovišu urbane muzičke trendove, između ostalih i kultne “Videospotnice” i “Aritmije”.

Miroslav Akrapović je, takođe, i konsultant “Evropske prestonice kulture 2012”, koju je poneo grad Maribor, za područje neklasične muzike.

Autor je dva književno-muzička naslova. U zbirci kolumni “Polet na lepše”, objavljenoj 2006.

Akrapović daje ozbiljan hronološki osvrt na rock ‘n’ roll,  a za tri godine objavljuje drugu knjigu eseja o najvećim protagonistima na sceni savremene popularne muzike “Kitare na plesišču” u kojoj posebnu pažnju posvećuje panku i alternativnom roku 80-ih godina.

Miroslav Akrapović je jedan od retkih boraca za davanje većeg medijskog prostora alternativnim muzičkim pravcima i zastupnik teorije da rokenrol ima ogromnu vaspitnu ulogu kod mladih ljudi, kako u formiranju svesti o životu, tako i u sticanju kvalitetnog muzičkog ukusa.

 

 Miroslav Akrapović

Miroslav Akrapović

 

 

 

 

 Milorad Milinković

Milorad Milinković

 

Milorad Milinković

Milorad Milinković – Debeli rođen je 1965. godine u Beogradu.

Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek režija, 1991. god. Studentski filmovi: Andergraund (1987.) Odlazak (1988.) Kakva omladina! (1989.)  Diplomski film ”Satan Panonski” (1991.) postiže veliki uspeh, te biva pozvan kao jedini film iz bivše Jugoslavije na Barselonski bijenale.

Režirao je preko 100 video spotova za uglavnom sve najvažnije izvođače na ovim prostorima (Zabranjeno Pušenje, Rambo Amadeus…sve što pomislite odgovor je da!).

Jedan od najcenjenijih režisera u toj oblasti, a 1998. na jedinoj do sada održanoj dodeli nagrada u oblasti video spotova, dobija nagradu za najboljeg režisera za spot ”Gile Šampion” grupe Zabranjeno Pušenje. Napravio je mnogo programa muzičkog tipa (npr. serija o Zabranjenom Pušenju u 4 epizode i sl.).

“Mrtav ‘ladan” je njegov prvi dugometražni igrani film. Film je imao preko 300 000 gledaoca, a kao TV serija je repriziran četiri puta, do sada, tako da se procjenjuje da ga je vidjelo više milijona ljudi.

Te, 2002. godine je bio drugi (iza Zone Zamfirove) film po ukupnoj gledanosti u bioskopima u Srbiji, ostavivši iza sebe i blokbastere kao što su Gospodar Prstenova ili Hari Poter, kao i sva ostala domaća ostvarenja.

Posle su usledili filmovi: Potraga za Srećkom (2005) i Čitulja za Eskobara (2008). Režirao je film Zduhač znači avantura koji obrađuje jednim delom I temu Jelen Demofesta.

Možete ga susresti na koncertima kako stranih tako i bendova iz regiona.

Brana Janković, direktorica Jelen Demofesta I agencije Aquarius Ogilvy
 
U svet muzike stigla sa Demofestom koji je agencija Aquarius Ogilvy pokrenula prošle godine.

Ima 13 godina profesionalnog iskustva u agenciji na zahtevnim projektima iz oblasti tržišnog komuniciranja.

Danas je na čelu najmnogoljudnije agencije u BiH čiji tim broji preko 40 zaposlenih.

Sa agencijom aktivno pomaže na mnogim projektima unapređenja kulturne scene u Banjaluci, kao i nizu samostalnih umjetničkih projekata.

Već tri godine Aquarius je bez nadoknade realizovao kampanju 60 minuta za planetu Zemlju u Bosni I Hercegovini (www.earthhour.org )  i niz manjih projekata zaštite ekoloških rezervata u Bosni i Hercegovini.

U kontinuitetu već duži niz godina pomaže kampanju za borbu protiv raka dojke Udruženja Iskra iz Banjaluke.

Radi i na promociji Plivačkog kluba Olimp, Plesnog kluba Gemma, Banjalučke filharmonije i pokrenula je dečiji kviz na Radio televiziji Republike Srpske, Kvizolog, koji je u dve godine postojanja postao najgledaniji dečiji kviz koji promoviše znanje. 

Od osnivanja Demofesta pomogla je mnogim bendovima da pronađu svoj put do afirmacije. Posebno ponosna na Iris i Aljošu.