SAMOSTALNAIZLOŽBA SLIKA « NOTE »,ALEKSANDRA MIRIĆ. SALON77 (BALI BEGOVA DZAMIJA), NIŠ. 9-17. avgust 2025. Otvaranjeu subotu 9. avgusta 2025 u 20h
BIOGRAFIJA.
Upola realista iucelo sanjar, oslikava život,ljubav i strast bojama iz svoje mašte.
Aleksandraje arhitekta-konzervator. Valorizaciju graditeljskog nasleđaizučavala je na Univerzitetu u Provansi. Doktorat iz arhitekturestekla je na Univerzitetu u Nišu, doktorat iz arheologije naUniverzitetu Lion 2. Kao samostalni istraživač posvećena jeproučavanju, prezentaciji i promociji svetske kulturne baštine ilokalnih tradicija.
Dobitnicaje brojnih nagrada za izvanredne doprinose razvoju nauke i kulture.
Samostalnimizložbama predstavila se u Nišu (2010, 2015, 2018, 2019), Ćupriji(2017), Parizu (2017) i Skoplju (2017, 2023), učestvovala u višedesetina grupnih izložbi i međunarodnih likovnih kolonija. Njenese slike nalaze u privatnim i javnim zbirkama u zemlji iinostranstvu. Na jedinom srpskom likovnom konkursu posvećenomnadrealizmu, „Matiću u čast“, koji organizuje Muzej HorreumMargi, njena slika „Sveci što marširaju“ nagrađena je 2017.godine prvom nagradom.
Aleksandra jeputnica. Nadahnuta Balkanom i Mediteranom, trenutno živi, istražujei izlaže između Srbije i Grčke.
OIZLOŽBI.
NOTEsu tačke koje pevaju. Dolaze u san, oglašavajući se na jeziku kojinije stvaran, ali se razume. Slike su partiture mira — nastale utišini između poteza četke i od zvuka kojim boja svira kad niko negleda. Stvorene su iz plesa, uz vibracije unutrašnjeg svemira.
Neznam da li ih i vi osećate, ili ih samo ja čujem, ali jedno jesigurno: zajedno smo ovde zbog istog nesporazuma. Stvarnosti.
REČAUTORA.
Prikazaniradovi deo su ciklusa “Radosnice”. Nastali su kao rezultatistraživanja pozitivnog i negativnog prostora, pozitivnih inegativnih emocija, sputanih i nesputanih postupaka. Pozadinasvake slike je slika za sebe, ekspresivna, nova ideja neopterećenaciljem ili krajnjim rezultatom. Ona je predstava intimnog života,misli, osećanja, koja ne poznaje stegu tuđih očekivanja. Liceslike, lice koje predstavljamo javnosti, čini formu, površinuekstrahovanu iz intime. Lice eliminiše jedan njen deo, manifestujesamo ono što je okruženje spremno da prihvati, čuje, vidi, u stezi”društvene prihvatljivosti” koja nas nekada čuva, nekadaiz nas izvlači najbolje, a nekada sputava. Umetnost, u konačnomzbiru, daje priliku da se pozitivan i negativan prostor, intima ijavno u svakom od nas, sretnu, prepletu, utiču jedan na drugi ikoegzistiraju u (ne)promišljenom skladu.
AleksandraMirić
REČRECENZENATA.
Inicijalno posvećenakreiranju prostora, zaštiti i proučavanju kulturnog nasleđa,Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator po vokaciji, polje svojihinteresovanja i delovanja proširila je na likovnu umetnost,osvestivši time potrebu da svoje emocije, unutrašnja stanja idoživljaje sveta koji je okružuje oslika bojama na platnu. Doslednasvom primarnom pozivu, autorka u autentično oformljene ambijente,služeći se intenzivnim, jarkim koloritom unosi predstavesvakodnevnog života i intimnih trenutaka, ekspresivno dočaravajućiraspoloženja, misli i osećanja, istovremeno dajući posmatračumogućnost za dublja preispitivanja i indentifikaciju. U opusuAleksandre Mirić dominantan motiv je ljubav – prijateljska,roditeljska, partnerska, ljubav kao univerzalni jezik komunikacije nesamo među ljudima, već u celokupnom živom svetu.
Atmosferu svojihradova neretko izmešta iz romantičnih kutaka mesta stanovanja iurbanih celina u podvodni svet, nebeska prostranstva ili izmaštanebajke u koje smešta figure depersonalizovanih lica, uvek sa istomnamerom – da kroz raznolike, uglavnom imaginarne narative, dočaralepe i dragocene momente bliskosti, pažnje i emotivne povezanosti.Vođena željom da svojim radovima publici pošalje impuls sopstvenerazigrane i vesele strane ličnosti, ona posetiocu ostavlja prostorda neposredno komunicirajući stekne lični doživljaj viđenog,lišen tuđih uticaja, društveno prihvativih normi, nekadapodsticajnih, nekada ograničavajućih.
Samostalnim petim poredu predstavljanjem u gradu u kome živi i stvara, autorka jenastavljajući da istražuje u okvirima individualnog likovnog izrazai poetike, nadahnuta muzikom prezentovala dela, koja poput notnihzapisa, iz slike u sliku komponuju melodije, daju im ritam,simbolizujući puls svakodnevice i života. Privržena primarnojtematici, novi motiv u svojim radovima utkala je u kontekst osećanjakoja budi i impresija koje ostavlja, poput naklonosti prema muzici,ljubavne pesme, tonova koji ispunjavaju i podsećaju na prijatnetrenutke, melodije koje izazivaju setu i radost. Novim ciklusom onamapira ovu sredinu između ostalog i kao značajan muzički ikulturni centar koji inspiriše, podstiče kreativnost i sloboduizražavanja.
Emilija Bilić, viši kustos