PotvrÄ‘eno je – Kraftwerk i Exit srešÄ‡e se u noći izmeÄ‘u 11. i 12. jula 2009. na Petrovaradinskoj tvrÄ‘avi u Novom Sadu!

Revolucija. Interesantan pojam. Mogu je doneti naučnici, političari, umetnici, sindikati… Koliko god poštovanja ove revolucije zasluživale, ipak najviše pamtimo one koje donose muzičari, ako ni zbog čega drugog, ono barem zbog toga što mogu biti tako jako zabavne!

Pišući članak o bendu za Guardian, kritičar Alexis Pedritis piše: "Kraftwerk je jedan od retkih bendova u istoriji koji imaju suštinsku sličnost sa Bitlsima. Ne zbog svoga zvuka ili izgleda, već zbog, već zbog toga što je, kao i kod Bitlsa, nemoguće preceniti njihov uticaj na savremenu muziku." Tako i jeste. Ono čiji su dolazak predvideli i (zaista izlišno naglašavati), na šta su uticali je postojanje žanrova kao što su house, techno, hip-hop, trip-hop, synthpop, trance, electroclash, electrosve… Kroz decenije svoga postojanja, uspeli su da nas drže zatečenim, zapanjenim ako hoćete, pitajući se: Kako im to uspeva!? Kako su se toga setili!?

Dva studenta Dizeldorfske akademije, Florian Schneider (flauta, sintisajzeri, elektro-violina), i Ralf Hutter (elektronske orgulje, sintisajzeri), tokom šezdesetih su bili deo nemačke scene eksperimentalne muzike i obojica su svirali u bendu koji se zvao Organisation. Sa ovim bendom su izdali jedan album, Tone Float, pa ga posle napustili.

A onda počinju da sebe nazivaju Kraftwerk. Da li je potrebno reći da to znači elektrana? Bilo kako bilo, bend izdaje album Autobahn 1974. godine, zaraÄ‘uju nešto para, kupuju sebi Minimog (monofoni analogni sintisajzer) i dobijaju dva nova člana, Volfganga Flura i Karla Bartoša, koji sviraju elektronske perkusije. Legenda kaže da je Dejvid Bouvi bio opsednut albumom Autobahn i da je praktično molio Kraftwerk da saraÄ‘uju, ali da je njima trebalo vreme da odgovore na njegov poziv, što će bendu kasnije postati neka vrsta prakse.

Album Radio Activity će 1975. godine ugledati svetlost dana (ili mrak noći), proslaviće ih širom Evrope i pomoći da usavrše svoj kultni KlingKlang studio. Tu snimaju svoje naredne albume i singlove, najpre Trans-Europe Express, koji izdaju 1977, a zatim i legendarni The Man Machine, koji su snimili tako što su uglavnom sedeli za mix mašinom i puštali da sekvance same prave zvuk. To je za njih bilo ono što mi zovemo "jam session". Po završetku jedne sekvence, puštali bi drugu i ponavljali ih dok se pojedinačne pesme ne bi izdvojile.

Posle pauze od tri elektronske godine, 1981. dolazi Computer World, donoseći njihov daleko najpopularniji singl, Model, kao i singl Computer Love. Ove tri godine oni zapravo provode u adaptiranju KlingKlang studija u mobilnu jedinicu koju mogu nositi na nastupe.

Najveća evropska biciklistička trka, Tour De France, inspiriše Kraftwerk da 1983. godine izda istoimeni singl, posebno zato što je Hutter razvio skoro opsesivnu ljubav prema ovom sportu, koja nije oslabila ni nakon teške nesreće koja je rezultirala komom.

Kraftwerk imaju reputaciju krutih i organizovanih, onih koji unose disciplinu u muziku i jedinih koji mogu da se izvuku s tim. Njihova vizija tehnologije koja nadvladava ljude jasna je u njihovim nastupima, na kojima nikada ne možete biti sigurni da li će na scenu izaći ljudi ili roboti. Poznato ime u tehno muzici, Carl Craig, za njih kaže: "Toliko su kruti, da su fanki."

Hladno, gvozdeno držanje, analogni zvuk pretvoren u digitalni, elektronski obraÄ‘eni glasovi… ÄŒini se kao da se jako trude da ostanu hladni. Ipak, ovaj bend je izdao neke od najemotivnijih elektronskih numera koje su ikada snimljene. Vi koji ih znate, znate o čemu pričamo. A vi koji ih ne znate tako dobro, spremite se na susret uživo sa vizionarima, koji dolaze da nam kažu: Jesmo li vam rekli?

Izvor

ExitFest.org