UPOZNAJTE
Sleaford Mods objavili album “The Demise of Planet X”
Dvojac iz Notinggama Sleaford Mods objavili su novi album za rought Trade Records – The Demise of Planet X, nakon singla Megaton čiji prihod je namenjen organizaciji “War Child”, “The Good Life”, koji su radili sa Gwendolini Christie, “Bad Santa“, “No touch” sa Sue Tompkins i Elitest G.O.A.T.” Sa Aldous Harding.
Kako bi nazdravili izlasku albuma, uz singl “Elitest G.O.A.T” Sleaford Mods su se udružili sa ILkley pivarom koja je proizvela dva piva koja prate album – IPA od 4% i bezalkoholni lager. Obe verzije su bez glutena i mogu se naći via web stranice pivare www.ilkleybrewery.co.uk. Inspirisane omotom novog albuma, limenke sadrže Endrua Ferna na IPA pivu i Džejsona Vilijamsona na lageru.
„Od pisanja o kraju sveta se ožedni, zato hvala pivari Ilkley što je tu da nam utoli žeđ“, izjavljuje Vilijamson o povezivanju. „Oni su pravi G.O.A.T. (Greatest of all time – najbolji ikada), i još sa hmeljom. zato ohrabrujem sve da nazdrave za Propast Planete X.“
Pet penija od prodaje svake limenke i 10 penija od svake točene pinte biće donirano od strane pivare Ilkley organizaciji War Child, nastavljajući dugogodišnju saradnju Sleaford Mods-a sa ovom dobrotvornom organizacijom. Organizaciju War Child osnovali su 1993. godine filmski stvaraoci Dejvid Vilson (David Wilson) i Bil Lison (Bill Leeson), zajedno sa društvenim preduzetnikom Vilemijenom Verlupom (Willemijn Verloop), koji su bili užasnuti nasiljem i etničkim čišćenjem kojem su svedočili u Bosni.
Elitest G.O.A.T.” Sa Aldous Harding pruža upečatljiv uvid u zvuk i atmosferu albuma
The Demise of Planet X,, na kojem se prepoznatljivi, laserski fokusirani bes i elektro-antagonizam grupe Sleaford Mods susreću s novim dubinama i nijansama.
Nedavni singl No Touch je u saradnji sa Sue Tompkins iz danas već kultnog, ali prerano ugašenog benda Life Without Buildings, čiji doprinos unosi šarmantnu, gotovo romantičnu eksploziju energije.
“The Good Life”, pak uvodi bend The Big Special i glumicu Gwendoline Christie (poznatu po seriji Severance), koja ovde ostvaruje svoj muzički debi, dodatno proširujući univerzum Sleaford Modsa kroz elektro-psihodramu.
Numera Megaton, prethodno objavljena prošle jeseni u humanitarne svrhe za War Child, predstavlja snažan, plesni „stomper“, dok se mračnom “Bad Santa“ duo se vraća hip-hop korenima benda, uz jasno svrstavanje Donalda Trampa na listu „nevaljalih“. Ceo album donosi i još neobjavljene saradnje sa soul pevačem Liamom Bailey-jem i reperom Snowy-jem, obojicom iz Notingema, rodnog grada Fearn-a i Williamson-a, koji ovim izdanjem predstavljaju svoj najambiciozniji, a ujedno i najupečatljivije zaokružen album do sada.
Album The Demise of Planet X, dostupan je u limitiranom, svetlećem (glow-in-the-dark) izdanju, sa luminiscentnim LP-jem i gatefold omotom, ekskluzivno u online prodavnicama benda i Rough Trade Records, dok nezavisne prodavnice ploča nude verziju na neon-zelenom mermernom vinilu.
Album je takođe dostupan na crnom vinilu, CD-u i kaseti, pri čemu kasetno izdanje dolazi u atraktivnoj nijansi toksično zelene boje.
Opširnije o albumu
Tokom karijere duge 15 godina (koja i dalje traje), Sleaford Mods su „uradi sam“ pretvorili u kreativni manifest. Njihov karakterstični, ali neodoljivi spoj minimalne elektronike i maksimalnog društvenog uvida postao je referentna tačka za čitavu generaciju umetnika – od sirovih lo-fi početaka do Top 5 albuma, rasprodatih turneja i festivalskih headline nastupa. Danas, Endrju Fern (Andrew Fearn) i Džejson Viliamson (Jason Williamson) deluju kao idealni letopisci sveta koji se polako, ali neminovno raspada.
Njihov osmi album, The Demise Of Planet X, ne bavi se spektakularnim krajem civilizacije, već tihim, gotovo neprimetnim procesom njenog urušavanja. Umesto apokaliptičnih eksplozija i katastrofalnih preokreta, Sleaford Mods nude viziju sveta koji propada kroz rutinu, apatiju i normalizaciju lošeg – kap po kap, dan po dan. Propast ovde nije događaj, već stanje.
Album je inspirisan haotičnim prizorima iz jednog noćnog kluba u Midlandsu sredinom 2000-ih, kojima je Williamson svedočio i koje nikada nije zaboravio. Taj trenutak postao je metafora za ideju da apokalipsa možda neće ličiti na Mad Max fantaziju, već na beskrajno ponavljanje banalnosti i društvene dezorijentacije. Možda se svet neće završiti dramatično – već će jednostavno postajati sve gori.
Kako Williamson primećuje, današnji trenutak najbolje se može opisati kao „isto, samo gore“. Masovna potrošnja, jurnjava za novcem i potpuna ravnodušnost prema delovima sveta koji se raspadaju u realnom vremenu stvaraju utisak da je Armagedon već preskočen – i da živimo u njegovoj posle-fazi. U tom kontekstu, The Demise Of Planet X deluje kao precizan portret savremenog zamora, kulturne entropije i kolektivnog samoponištenja.
Ipak, iako se bavi sumornim temama, album ne zvuči iscrpljeno. Naprotiv – ovo je zvučno najširi i najambiciozniji Sleaford Mods album do sada. Bes i humor, bitovi i elektronika i dalje nose prepoznatljivu, neumoljivu energiju benda, ali su ovog puta obogaćeni novim teksturama, saradnjama i emotivnom dubinom. Svet možda ide ka propasti uz cviljenje, ali muzika na ovom albumu zvuči snažno, živahno i fokusirano.
Rad u studijima poput Abbey Roada, uz Bristolsku Invadu i njihovu bazu u Nottinghamu, omogućio je drugačiji pristup produkciji. Po prvi put, Fearn nije sam nosio tehnički teret snimanja, što mu je otvorilo prostor za kreativno razmišljanje i eksperiment. Taj pomak rezultirao je bogatijim, toplijim i slojevitijim zvukom – bez gubitka sirovosti koja je oduvek definisala bend.
Otvarajuća numera The Good Life odmah postavlja ton albuma: poznata bas-linija sudara se sa gotovo disko ritmom, dok Williamsonov precizan, brzi narativ dobija dodatnu dimenziju kroz glasove glumice Gwendoline Christie (Severance, Game of Thrones i Big Special). Njihovi doprinosi oslikavaju unutrašnji konflikt između težnje ka „dobrom životu“ i destruktivnih misli koje ga neprestano potkopavaju – svojevrsnu kuhinjsko-sudopersku dramu preseljenu u mentalni prostor.
Saradnici na albumu nisu tu radi ukrasa, već kao integralni deo zvučne slike. Svaki gost funkcioniše kao dodatni instrument u širenju emotivnog i narativnog spektra albuma: od Aldous Harding i Sue Tompkins, preko Liama Bailey-ja i Snowy-ja, do pažljivo uklopljenih vokalnih i teksturalnih intervencija koje produbljuju osnovnu ideju albuma.
Pesme poput “Bad Santa”, “Gina Was”, naslovne The Demise Of Planet X i singla “Megaton” kombinuju društvenu kritiku, ironiju i nemilosrdnu energiju, razgrađujući toksičnu muževnost, kulturnu mediokritetnost i nacionalni sunovrat – bez patetike, ali sa preciznim osećajem za savremeni trenutak.
Rezultat je album koji je neosporno Sleaford Mods, ali i jasno evolucija. Ne ublažava poruku, već je čini preciznijom. Ne nudi rešenja, ali nudi jasno ogledalo vremena u kojem živimo.
Može se reći da „propast“ nikada nije zvučala ovako živo.
Sa muzičkom finesom i britkom kritikom koja seže od hodnika moći do najmračnijih uglova uma, The Demise Of Planet X je album za svet koji se ne raspada dramatično – već polako, uporno i bez pauze.
THE DEMISE OF PLANET X
SLEAFORD MODS
1. The Good Life
2. Double Diamond
3. Elitest G.O.A.T.
4. Megaton
5. No Touch
6. Bad Santa
7. The Demise of Planet X
8. Don Draper
9. Gina Was
10. Shoving the Images
11. Flood the Zone
12. Kill List
13. The Unwrap
Foto: Nick Waplington