Češki umetnik poznat po nadimku Epos 257 uradio je ovu urbanu instalaciju na ulicama Praga. Nazvao je Orghoi Khorkhoi i treba da predstavlja Mongolskog crva smrti koji se pojavljuje iz betona.
Epos 257 kaže da je inspiraciju pronašao u građevinskim radovima u glavnom gradu Češke, a svi koju su bili tamo znaće da je ceo Prag prekopan baš zbog ovog razloga, pa i nismo nešto iznenađeni ovom činjenicom.
Crvena cev koju je upotrebio se inače koristi za električne instalacije, a hteo je da spoji svet sa ulice i podzemlje. Epos 257 je umetnik iz Praga, ima 27 godina i poznat je po svojim instalacijama koje postavlja svuda po gradu.
U nastavku pogledajte slike ove instalacije i par videa koje smo pronašli o ovom umetniku.
U subotu 18 jula u 20 časova u galeriji FLU (Knez Mihajlova 53) otvara se izložba Džonija Rackovića pod nazivom SADOMAZOHISTI IZ DUBINE GROBA.
U okviru promocije antimonografije Nenada Rackovića, nazvane po neobjavljenom rukopisu ''Sadomazohisti iz dubine groba'', u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, biće izloženi foto miksevi sličica i pozadina koje svojim šarenilom pokazuju da apsurd nije u novomilenijumskom životu, već u oblicima prikazivanja kojima umetnik stvara sliku o sebi prihvatajući je kao sopstvenu realnost. Saradnica na projektu, istoričarka umetnosti Olivera Erić, preuzela je na sebe ulogu zaštitnice koja pokušava da umetnikovo sećanje, maštu i svest o okruženju sačuva i otrgne od pustoši koju ostavlja potraga za trenutnom zaradom i težnja ka komercijalnoj pošasti u prostoru i vremenu definisanim kretanjem slike i zvuka brzinom svetlosti.
Izložba je zamišljena kao foto-ambijentalna prezentacija autorskog rada u novim socijalnim dimenzijama umrežavanja kao što su www.myspace.com i www.facebook.com, i kao mozaički oblik razmišljanja u slikama kojima je umetnik prekrivao poznate gradske prostore za ples u toku trajanja minimal tehno partija. Klubska scena i elektronska muzika uticala je na umetnički izbor materijala (plakati, reklame, delovi omota ploča, flajeri, VIP pozivnice) i karakter umetničke intervencije.
Prostor galerije neće biti artikulisan u duhu institucionalno-tehnološkog razvoja i eksperimenata u multimedijalnoj umetnosti, nego kao konceptualna postavka koju čini serija od 100 portabl slika (u formatu 31,5 cm x 31,5 cm), bicikl u izlogu galerije, viseći robot sa plafona i jedno razbijeno ogledalo zakrpljeno žutim samolepljivim pravougaonikom. Za otvaranje izložbe je planirana PowerPoint prezentacija koja sadrži dokumentarni i idejni materijal vezan za nastanak ovih radova, kao i prezentaciju mogućeg događaja u formi vizuelne činjenice.
Zamišljena da bude realizovana uz muziku koja se pušta po klubovima, ovom izložbom želi da se pokaže nov oblik saradnje između istoričara umetnosti i umetnika koji zajedno rade na razmeni ideja i mišljenja; napravi spoj klasičnog umetnika (autor je kompjuterski analfabeta i ne koristi mobilni telefon) i savremenog rada sa materijalom kao što je njegovo digitalno prezentovanje; i ukaže da vizuelna umetnost može da zaživi u spoju sa muzikom, ne kao njena ilustracija, nego kao brutalna vizija postojećeg sveta koja se suprotstavlja afirmacijama savremene potrošačke di džej kulture.
Dobitnik jedne od najcenjenijih literarnih nagrada u Velikoj Britaniji za 2009. godinu je škotski pisac Rodž Glas, saopštio je žiri 18. juna. Glas je priznanje dobio za biografiju Alazdair Grej, dok su i neki do njegovih ranijih romana uvrštavani u najuži izbor za prestižne književne nagrade.
Rodž Glas će prisustvovati konferenciji za štampu povodom četvrtog KIKINDA SHORTA. Konferencija će se održati u sredu, 24. juna u 15 časova u knjižari The English Book, ulica Kralja Petra br. 51, Beograd.
Nagrada „Somerset Mom“ dodeljuje se od 1947. godine, a za nju konkurišu pisci do 35 godina starosti. Lista dobitnika ove nagrade je više nego impresivna, te se na njoj, između ostalih, nalaze: Doris Lesing, Džon le Kare, Ijan MekJuan, Džulijan Barns i Zejdi Smit. Publika u Srbiji će imati ekskluzivnu priliku da Rodža Glasa upozna 25. i 26. juna u Kikindi, a 27. juna u Beogradu, s obzirom da je ovaj autor jedan od učesnika međunarodnog festivala kratke priče KIKINDA SHORT 04.
Istog dana kada su organizatori festivala saznali da je Glas dobio ovu uglednu nagradu, nezvanično su obavešteni da im Ministarstvo kulture Srbije nije odobrilo niti jedan jedini dinar za manifestaciju.
Dodatne informacije se mogu dobiti na telefone 0230 21 458 Ili na blogu festivala: http://kikindashort.blogspot.com
Od 25. do 27. juna 2009. godine održaće se četvrti Festival kratke priče KIKINDA SHORT, jedina manifestacija te vrste u Srbiji. U Kikindi i Beogradu svojim kratkim pričama će se predstaviti više od dvadesetoro pisaca iz osam evropskih država.
Zemlja – specijalni gost je Škotska i njenu književnost će reprezentovati Sofi Kuk, Rodž Glas i Alan Biset. Pored njih, kratke priče čitaju Andrea Štift (Austrija), Lejla Kalamujić (Bosna i Hercegovina), Andrea Pisac (Hrvatska), Agneš Judit Kiš, Kristijan Grečo (Mađarska), Rumena Bužarovska, Dimitar Samardžiev (Makedonija), Vesna Lemaić (Slovenija), Danijela Kambasković-Sojers, Dragana Dukić, i Slobodan Bubnjević (Srbija).
Predstavnik generacije šezdesetih je beogradski pisac Igor Marojević, a za dobre duhove Festivala su proglašeni Mirjana Đurđević, Peca Popović i urednik beogradske rubrike Blica, Ivan Mrđen. Počasni gost – kritičar je urednik zagrebačkog Quoruma, Slađan Lipovec koji dovodi gosta iznenađenja o kojem je želeo da otkrije samo informaciju da je nedavno dobio jednu od najuglednijih regionalnih nagrada.
Domaćin festivala je Srđan V. Tešin.
Autori će se u Kikindi publici predstaviti 25. i 26. juna u bašti Narodne biblioteke „Jovan Popović ” s početkom u 21 sat, dok je čitanje u Beogradu planirano za subotu, 29. jun i održaće se u bašti Doma porodice Pavlović, u Gospodar Jevremovoj ulici 39, s početkom u 20 i 30 časova.
Slogan festivala glasi „U talkin’ to me!?”, po kultnoj rečenici iz filma Taksista.
U Kikindi će na gradskim raskrsnicama festival najavljivati dobošar uz pratnju volontera. Konferencija za medije će se u Kikindi održati u Biblioteci, u utorak, 23. juna u 11 sati.
Konferencija za štampu je u Beogradu zakazana za 24. jun u 15 časova u knjižari The English Book, ulica Kralja Petra br. 51. Konferenciji će prisustvovati Sofi Kuk, Rodž Glas i Alan Biset.
Festival je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, u okviru Kikindskog leta SO Kikinda, a partneri su Univerzitet iz Stratčilda i mađarske organizacije „JAK” i „SZÉPÍRÓK TÁRSASÁGA”.
Medijski sponzor je nedeljnik VREME. Organizator manifestacije je Narodna biblioteka „Jovan Popović” iz Kikinde.
Dodatne informacije se mogu dobiti na telefone 0230 21 458 Ili na blogu festivala: http://kikindashort.blogspot.com
Umetnica Rut Bjanko (Ruth Bianco) sa Malte predstaviće se 26. juna u Galeriji Remont u Beogradu video instalacijom “Soho” – radovima snimljenim u londonskom kvartu poznatom po trgovini seksom, koji dokumentuju maskiranu realnost i zavođenje, koje i samo po sebi postaje objekat trgovine.
Ljigava atmosfera tržnice ljudskih tela dočarana je načinom na koji su radovi snimani. Jedan od filmova snimljen je kamerom, delimično skrivenom, u porno radnjama, a drugi beleži scene sa ulica Sohoa, londonske četvrti “crvenih fenjera”.
Fragmentarnost i multi-dimenzionalnost kubizma konceptualno su transponovani u manipulacije pokretnim slikama i načinima njihovih projekcija.
Video instalacija “Soho” prvi put je predstavljena u okviru grupne izložbe “The Philosophical Brothel” (prema originalnom nazivu Pikasove slike Les Demoiselles d’Avignon, 1907).
Glavni motiv te izložbe bio je fenomen dekomponovanja vremena, prostora i procesa u savremenoj praksi, sto godina nakon Pikasovih “Gospođica”.
Rut Bjanko, koja živi i radi na relaciji Malta – Velika Britanija, prvenstveno se bavi istraživanjima u oblasti digitalnih i kombinovanih medija, videa, instalacija i crteža.
Završila je doktorske i magistarske studije 2005. godine u Britaniji (University of Kent at Canterbury / University College for the Creative Arts), a kao gostujući profesor angažovana je na Univerzitetu u Kanterberiju i Univerzitetu Malte.
Završna izložba radova studenata beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) za školsku 2008/09. godinu svečano će biti otvorena 13. juna na Vajarskom odseku na Senjaku, a sa ostalim prostorima FLU, ukupno će zauzeti gotovo 10.000 kvadratnih metara, što je čini najvećom u Beogradu.
Izložba će biti otvorena na 8.000 kvadratnih metara prostora na svim odsecima FLU (Grafički, Vajarski, Slikarski i prošireni mediji), kao i na još 1.500 kvadratnih metara javnih površina – u vidu murala i bilborda, najavio je danas na konferenciji za novinare dekan FLU Slobodan Roksandić, uporedivši obim te postavke s Bijenalom u Veneciji.
Nagrađeni radovi biće predstavljeni u Galeriji FLU i njenom aneksu u Knez Mihailovoj, najverovatnije od 22. juna.
Dekan FLU osvrnuo se, povodom godišnje izložbe studenata, i na uslove njihovog rada, posebno napominjući da su generacije studenata hendikepirane nemogućnošću da uđu u najveće gradske muzeje, koji su duže vremena zatvoreni zbog rekonstrukcije.
FLU je ponudio Ministarstvu kulture svoju nedovršenu zgradu pored Grafičkog odseka za depo za kolekcije Narodnog muzeja, a još čeka odgovor na taj predlog.
Reč je o zgradi koja je počela da se gradi 90-ih i završena je 40 odsto, a prostire se na 1.400 kvadratnih metara.
Na FLU trenutno studira oko 300 mladih umetnika, a prijemni ispiti ove godine biće u junu, umesto u septembru, kako bi se uticalo na povećanje broja studenata koji se prijavljuju. Prošle godine je zabeležen rekordno mali odziv – prijavilo se svega 109 studenata, a FLU ih prima godišnje oko 40.
Roksandić je izrazio i zabrinutost zbog politike Ministarstva prosvete, koja predstavlja, kako je rekao, ozbiljnu pretnju opstanku FLU, najstarije umetničke akademije na Balkanu, koja je iznedrila i novosadsku, i skopsku, i cetinjsku.
“Akademije umetnosti nikada nisu bile komercijalne. To je ulaganje u bit, suštinu, duhovnost…”, rekao je Roksandić.
Prema njegovim rečima, FLU čeka i odgovor na zahtev za dovijanje sertifikata, odnosno akreditacije za obavljanje delatnosti, koji dodeljuje specijalna komisija, a do sada je takvu potvrdu dobila samo privatna Akademija lepih umetnosti.
Finansijski problemi FLU, koji je pre dve godine proslavio 70 godina postojanja, razlog su i za odsustvo gostujućih profesora.
Poslednji gostujući profesor bio je 70-ih godina prošlog veka Milan Kečić, podsetio je Roksandić.
Prema njegovim rečima, tražio je da Marina Abramović bude gostujući profesor, a tim povodom predloženo je i da joj bude dat počasni doktorat da bi ispunila zakonski uslov. Problem su, međutim, ponovo finansije, kao i u slučaju akademika Vladimira Veličkovića, koji predaje i na pariskoj akademiji.
Iako su do skoro osobe sa tetovažama uglavnom povezivane sa određenim (marginalnim) društvenim grupama, danas je svest o ovoj vrsti umetnosti znatno drugačija. Tetovaža je postala trend, modni detalj, simbol ličnog stava, a tetoviraju se ljudi svih uzrasta, polova, zanimanja i društvenog statusa
Od početka razvoja ljudske civilizacije ljudi su imali potrebu da ukrašavaju svoje telo na različite načine. I motivi su bili raznoliki. Pojedinim narodima to je bio ritual, nekima znak prepoznavanja, a u novije vreme tetovaža je predstavljala i izraz bunta. Danas tetoviranje predstavlja modernu umetnost i za mnoge je tetovaža bitan modni detalj.
Došlo je vreme kada je i naše društvo odbacilo predrasude o nečemu što je drugačije ili o čemu se ne zna dovoljno. Tetovaža nalazi svoje mesto kao potpuno legalna delatnost među društveno prihvatljivim pojavama – kaže Snežana Dubajić, slikar i tatoo umetnik, vlasnica Centra za tattoo i piercing „Sinđel“. Ovaj centar, inače, posluje više od 20 godina i bio je prvi legalni studio ove vrste u nekadašnjoj Jugoslaviji, a njegova vlasnica prva žena kod nas i treća u svetu koja se bavila ovom vrstom umetnosti.
Mladi i stari, muškarci i žene Za tetovažu se danas odlučuju i mlađe i starije osobe, a sve više i ženski deo populacije. I profesionalni profil je raznovrstan, pa se nijedna grupa ne izdvaja posebno. Broj ljudi koji reše da svoje telo ukrase tetovažom raste iz godine u godinu. Situacija u Srbiji je slična kao u ostatku sveta, pa se ljudi za tetovažu odlučuju zbog mode i ličnog zadovoljstva, ali i iz trećih razloga.Odabir motiva je usko vezan za tip klijenta. Oko 30 % njih traži po internetu i časopisima i pokušavaju da se prepoznaju u brojnim motivima, 30 % bira motive iz okruženja za koje su vezani, dok 30 % traži originalnost, personalizaciju. Postoje i oni koji kopiraju medijske ličnosti i njih je oko 10 % – objašnjava naša sagovornica. Teme tetovaža su razne, od ljubavi, do žalosti za nekim izgubljenim, analiza života svakog ponaosob. Najviše je onih koji biraju kolorne slike ili tribale, pa se odlučuju za slike prirode, konja, zvezda, modernizovanog cveća, leptira, vila… Što se tiče delova tela, muškarci uglavnom krase bicepse, plećke, centralni deo leđa ispod vrata, vrat ili grudni mišić. Devojke biraju gležnjeve, donji deo leđa, detalje na zadnjici, inicijale na ručnom zglobu. Za oba pola karakteristično je tetoviranje risa i prepona. Veliki broj tetovaža radi se i kao prekrivka loših radova ili ožiljaka od različitih intervencija.
Postupak tetoviranja Tattoo je reč izvedena od polinežanske reči „ta“ koja označava ubadanje, pigmentisanje potkožnog tkiva ubadanjem reckavim potezima. U tetoviranju se koriste trajni i privremeni pigmenti. Trajni su doživotni, a privremeni dugo traju i lagano se apsorbuju. Nestajanje traje i do osam godina i duže, dok svetlije nestanu i za šest meseci. Crtanje kanom ili harkusom na plažama ne smatra se tetoviranjem. Kada se definiše motiv, pravi se šema koja se prenese na čistu kožu na odabrano mesto. Igle, istrumenti i sve što prati rad sa kožom otvaraju se ispred mušterije. Oprema i prateći materijal je za jednokratnu upotrebu sem opreme od hirurškog nerđajućeg čelika koji se steriliše. Grebuckanje ili ubadanje uslovljeno je tipom kože i mestom tetoviranja. Nakon obodne linije prelazi se na farbanje malim kružnim pokretima. U „Sinđelu“ se koriste boje renomiranih svetskih proizvođača tattoo opreme. Prirodnog su porekla, netoksične i poseduju i sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Osećaj bola je individualan i zavisi od trenutnog raspoloženja i bioritma. Cena tetovaže zavisi od veličine, komplikovanosti i mesta tetoviranja. Prosečna tetovaža u „Sinđelu“ košta oko 200 evra i radi se oko 2,5 sata. Minimalne tetovaže iznose oko 40-50 evra i rade se do 30 minuta. Nakon završenog rada tetovaža se preventivno premazuje antibiotskom mašću i previja sterilnom gazom. Osobe koje su se tetovirale u obavezi su da neguju tetovažu u skladu sa pismenim uputstvima koje dobijaju. Osobe koje imaju kožne ili veće zdravstvene probleme morale bi da se prethodno konsultuju sa lekarom. Tetovaža se ne preporučuje bolesnicima i licima koja pate od težih hroničnih oboljenja, psihoze, teških fobija, jakih alergija, težih kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, epilepsije i oboljenja kože. Pre tetoviranja poželjno je biti i odmoran, sit, u punoj formi, bez alkohola u organizmu i lekova koji šire krvne sudove.
Ritual star oko 5.000 godina Najstariji primer ove prastare umetnosti pronađen je na mumiji eshumiranoj iz leda na Alpima, između Italije i Austrije. Pretpostavlja se da je stara oko 5.000 godina. Tetovaže na Ajsmenu, kako je nazvan, uglavnom su tačke i linije na više različitih delova tela. Ova vrsta umetnosti uočena je i na mumijama iz Egipta koje datiraju od pre 2000 g.p.n.e. Uglavnom je to bilo na ženskim mumijama i istoričari smatraju da su religioznog karaktera. Tetoviranje je cvetalo i u Japanu pre više od 2.000 godina, a bilo je rasprostranjeno i među Kinezima. Interesantnu priču o tetoviranju pominje i istoričar Herodot. On priča o kralju koji je tetoviranje koristio kao način slanja tajne poruke generalima, tako što bi obrijao glavu robu, istetovirao poruku i kada bi kosa izrasla poslao bi roba na put. Nakon dostave poruke, rob bi bio ubijen kako se tajna ne bi saznala. I stari Rimljani, Gali, stari Englezi su se tetovirali. Zbog širenja hrišćanstva tetoviranje je do 13. veka bilo i zabranjivano, sve dok krstaši nisu počeli da se vraćaju iz Svete zemlje.
Najveći umetnik iz istorije tetoviranja bio je Škot Saderlend MekDonald čiji su klijenti bili i car Nikola II, Kajzer Vilhelm i lejdi Rendolf Čerčil, majka Vinstona Čerčila. Takođe, i švedski kralj Oskar, engleski kralj Džordž V, grčka kraljica Olga i danski kralj Frederik bili su istetovirani. Slike na koži dobile su ime 1796, kada se Kapetan Kuk vratio sa puta po južnim morima i pričom o oslikanoj koži Polinežana – tatau. Sve do 1892. tetoviranje je bio dug, naporan i bolan proces. Majstori su koristili nekoliko igala svezanih na vrhu štapa koje bi umakali u mastilo i njima bockali kožu. Za automatizaciju tetoviranja zaslužan je Sem O’Rajli, koji je 1892. modifikovao Edisonov autografski štampač namenjen za graviranje. Ova mašinica učinila je tetovažu pristupačnijom, jer se brže izvodila, bila manje bolna i sve jeftinija. Visokim krugovima pridružili su se tako i ljudi iz srednje i niže klase.
Izložbu “Dali i magija ilustracije” u Institutu Servantes u Beogradu, koja traje do 14. juna, posetilo je za dve nedelje više do 10.300 ljubitelja tog slavnog umetnika, a od 16. juna biće otvorena u Nišu.
Izložbu Dalija, koju čine grafike nastale u poslednjoj epohi njegovog stvaralaštva, od 1950. do 1965. godine, posetilo je do sada ukupno 10.357 ljudi, saopštio je Institut Servantes, koji posle Beograda gostuje tom postavkom do 30. juna u izložbenom paviljonu na niškoj Tvrđavi.
Izložba obuhvata 18 radova, iz privatnih kolekcija iz Španije, koji su prvi put predstavljeni publici u Srbiji.
Ljubitelji Dalijevog stvaralaštva imaju priliku da upoznaju Dalija iz drugog ugla, kao vrsnog crtača i poznavaoca grafike i različitih tehnika. Dali je spretno koristio bakrorez i suvu uglu, veoma zahtevne grafičke tehnike, da bi dobio različite efekte. Bakrorez, grafička tehnika dubokog otiska, omogućavali su mu da dobije reljefaste i precizne crteže, dok je suvu iglu (tehniku cepanja grafičke ploče prilikom urezivanja linije iglom) koristio za mekše linije i sivkaste nijanse.
Izložene grafike pripadaju različitim serijama, kao što su: “Faust”, “Život je lep”, “Dvaneast plemena iz Izraela”, “Poeme Mao Tre-Tunga” i “Kralju, vidimo se u Vavilonu”. Izložba obuhvata i bakrenu ploču za izradu “Raspeća”, koju je izradio Dali i nakon određenog broja grafika lično uništio da više ne bi mogla da se koristi. Skulptura “San Horhe” posvećena je tom velikom svecu, zaštitniku Španije.
Izložba “Dali i magija ilustracije” realizovana je zahvaljujući podršci firme za promet nekretnina Habitat iz Beograda.
Galerija Instituta Servantes otvorena je svakog dana od 9 do 21 sat, a ulaz na izložbu je besplatan.
Od 9-20 juna 2009 u galeriji "O3one" će izložbom AIR, autorka Jelena Milo predstaviće simulaciju stanja voda i vazduha u budućnosti.
Prostorna instalacija interaktivnog karaktera zasniva se na podacima, predviđanjima i modelima različitih stručnjaka za klimatske promene.
Kao direktnu repliku na sam naziv izlagačkog prostora i objašnjenje značenja i konteksta upotrebe reči „ozon“, Jelena Milo je prikazuje projekat koji se bavi raznim aspektima straha od ekološke katastrofe, zagađenja i nestanka čistog vazduha.
Projekat je konceptualan i odvija se u tri segmenta koji se predstavljaju u formi videa, fotografije i preuzetih i produciranih objekata. Instalacija izložbe je prostorno specifična, sa inovativnim načinima kombinovanja različitih medijskih formata i prostornih aranžmana i veoma je bliska prostornim iskustvima i navikama obične publike.
Jelena Milo rođena 1979. u Beogradu. Završila studije Kunstakademie Duesseldorf u Nemačkoj, 2004. godine, klasa prof. Magdalene Jetelove. Nagrade Platz Open Oktobar – Galerie Out In, Toronto, Kanada i Platz suf dem Peek & Cloppenburg Konkurs für Junge Kuenstler, Diseldorf, Nemačka. Imala dve samostalne izložbe i učestvovala u više od dvadeset grupnih izložbi.
U četvrtak 21. maja, u restoranu Manjež, održana je finalna konferencija za štampu Beogradske nedelje dizajna na kojoj su najavljeni programi konferencija igostujući predavači.
Beogradska nedelja dizajna (Belgarde Design Week, BDW), koja će biti održana od 25. do 31. maja, predstaviće raznovrstan program koji, osim trodnevne stručne konferencije u završnici, obuhvata i prvi dizajnPark u bivšoj robnoj kući “Kluz” u Masarikovoj, kao i niz pratećih izložbi, mini festival klupske muzike i ponudu srpskih kulinarskih specijaliteta.
BDW će svečano biti otvoren 25. maja u galeriji Narodne banke Srbije, u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića i britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta, a nakon uvodne reči, biće prikazan film o prošlogodišnjoj Nedelji dizajna, najavljeno je na konferenciji za novinare u restoranu “Manjež”, u kojem će biti otvoren "BDW kafe", a posetioci će moći da okuse tradicionalne srpske specijalitete pripremljene na originalan, "dizajnerski način”.
Tom prilikom biće otvorena i izložba plakata "Oko moje glave" Saše Vidakovića, istaknutog domaćeg dizajnera koji uspešno radi u Londonu, a vodiće i radionicu za pobednike konkursa "Blu Sky Brief" koji su pokrenuli BDW i JAT Airways.
U bivšoj robnoj kući “Kluz” 26. maja zvanično će biti otvoren prvi dizajnPark i izložba "Italian Way of Seating" koju organizuje Italijanski institut za spoljnu trgovinu, a predstaviće 77 eksponata stolica koje su obeležile prethodni vek i osvojile brojna međunarodna priznaja.
Prema rečima predsedavajućeg BDW-a Jovana Jelovca, “Kluz” je potpuno spreman za dizajnPark, koji će, kao inspirativan pregled savremenog dizajna, okupiti domaće i internacionalne dizajnere, uvoznike, distributere i proizvođače dizajniranog nameštaja, predmeta za kuću i dizajniranih predmeta uopšte.
Osmišljen je po uzoru na Milano, Frankfurt, Istanbul i manifestacije “Zona Tortona”, “Stylepark” i “Tent”, a na neki način i na “Golden Drum” ili “Cannes Lions”.
BDW poseban značaj pridaje “talentZoni” u okviru prostora “dizajnParka”, namenjenoj mladim, a neafirmisanim talentima.
Kompanija Zepter, koja je obezbedila lokaciju za dizajnPark, imaće izložbu "Golden Age", koja će na nov i spektakularan način predstaviti njen vrhunski dizajn, najavili su organizatori.
U okviru dizajnParka predstaviće se i Sky Music, sopstvenom vizijom multimedijalnog ugođaja – od suterena do poslednjeg sprata “Kluza”, na kojem će od 28. do 30. maja biti održan konferencijski program četvrtog BDW-a, pod nazivom “Speed2” (Brzina). Među mnogobrojnim učesnicima najavljeni su i predstavnici holandske Caravan Cultura Art agencije, Rasmus Ibfelt / e-Types (Danska), Simon Jacomet (Švajcarska), Ben Van Berkel (Holandija), kao i jedan od najuspešnijih domaćih dizajnera Branko Lukić, kao i Airside, predstavnici magazina “Grafik” i “Varcom”, Tony Chambers / Wallpapers i Markus Fairs iz Britanije.
Među učesnicima će biti i DeTank.tv, Stylepark, Niccolo Bignardi, Francesco Rota i Mario Nanni / Viabizzuno (Italija), Boštjan Vuga iz Slovenije, Peter Bonnen (Danska).., a u završnici će biti predstavljeni projekti koji su promenili Beograd.
Britanski savet pomogao je da na BDW-u učestvuje veliki broj predavača iz Britanije, a organizuje i izložbu "Access to All" koja je nastala kao proizvod rada studenata u okviru istoimenog izbornog predmeta na Arhitektonskom fakultetu, u okviru projekta “Kultura jednakosti” Britanskog saveta.
Partner BDW-a je i kompanija Roche, u realizaciji kampanje "Budi svoj".
Roche će imati radionicu na kojoj će učestvovati 20 mladih srpskih dizajnera i predstavnici Udruženja obolelih od reumatoidnog artritisa, a vodiće je jedan od najuspešnijih domaćih dizajnera Branko Lukić, koji trenutno radi u SAD, a poznat je po istraživanju dizajna uobičajenih objekata, kao što su kašika, mobilni telefon ili prekidač, kojima pokreće posmatračevu maštu.
Lukić će se predstaviti od 26. juna, u okviru BDW-a, izložbom “Nonobject Design Fiction – Part II” u Galeriji O3one, na kojoj će predstaviti dosad neizlagane radove. To će biti nastavak izložbe iz 2007. godine.
Cilj tog projekta je da postavi platformu za nastanak uzbudljivih rešenja, koja će živeti i u nečijem umu. Ideja je istraživanje budućnosti iskustava potrošača kroz dizajn i uvođenje novog načina razmišljanja. Kroz taj pristup kreiranju i razmišljanju nastali su i novi non-objekti (predstavljeni na fotografijama / printovima i videu), koji će biti izloženi u Galeriji O3one.
U okviru BDW-a, biće održan i manji muzički festival klupske muzike, koji će početi 26. maja partijem povodom otvaranja dizajnParka, a 27. maja biće održana žurka kojom će biti obeležen dolazak MTV u Srbiju, uz učešće Roba Garze iz Thievery Corporation.
Za 28. maj najavljen je argentinski pevač i kompozitor Federico Aubele, a dan kasnije nastupiće španski bend Cineplexx, dok će 29. maja gostovati Fred Deakin iz sastava Lemon Jelly.
BDW je osnovan 2006. godine, okupljajući svetske lidere u oblasti brendinga, arhitekture, dizajna, medija i reklamiranja, radi edukacije ovdašnje javnosti i otvaranja prostora za susret globalnog standarda i regionalnog biznisa.
Osim dosadašnjih partnera i pokrovitelja, ovogodišnji program biće realizovan i u saradnji sa USAID-om, Austrijskim kulturnim forumom i holandskom ambasadom, a festival su podržale i gradske vlasti Beograda sa 3,5 miliona dinara.
Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo poboljšali tvoje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da koristite naš web sajt, automatski prihvatate kolačiće.
Češki umetnik poznat po nadimku Epos 257 uradio je ovu urbanu instalaciju na ulicama Praga. Nazvao je Orghoi Khorkhoi i treba da predstavlja Mongolskog crva smrti koji se pojavljuje iz betona. 
