November 23, 2017 • No Comments • Knjiga

Dvojica sjajnih skandinavskih pisaca objavili su ovog novembra nove nastavske svojih grandioznih serijala na srspkom jeziku u izdanju izdavačke kuće Booka.

Norveški fenomen Karl Uve Knausgor nastavlja da oduševljava armiju čitalaca četvrtim tomom serijala „Moja borba“, delom koje je od mnogih književnih znalaca dobilo titulu najvećeg literarnog događaja XXI veka, a autoru donelo poređenje sa Prustom.

Istovremeno zaljubljenici u kvalitetnu žanrovsku književnost obradovani su romanom „Glas anđela“, trećim nastavkom u serijalu o Inspektoru Erlenduru vodećeg svetskog krimi pisca, Islanđanina Arnaldura Indridasona.

O KNJIZI “MOJA BORBA – 4. TOM”

Nakon tri godine u kristijansandskoj gimnaziji, Karl Uve odlazi na sever Norveške da radi kao učitelj. Noseći u sebi iskustva koja ni sam ne razume, susreće novi svet. Roman dočarava neiskvarenu  grandioznost jednog mladog čoveka, poniženja koja je sâm uzrokovao, iskrenost, nezrelost i glad za egzistencijalnim i seksualnim izbavljenjem.

KRITIKA O KNJIZI

„Kao Prust, samo duhovitije. Knausgorova saga još je užitak koji stvara zavisnost. Ova knjiga ima sve. Čisto je zadovoljstvo ući u njegov svet, i u poređenju s njim svi ostali savremeni pisci deluju patetično pompezno.“
Melissa Katsoulis, The Times

„Dosad najduhovitija i najneposrednija knjiga u seriji. Komika pokreće pripovedanje dok Karl Uve pokušava da izgubi nevinost.“

Publishers Weekly

„Knausgor savršeno dočarava vrtoglavu mešavinu poleta i zbunjenosti koja pripada poznoj mladosti. Moja borba još uvek je zarazna, krajnje duhovita i duboko ozbiljna. Kao i mladić kojeg opisuje, nabijena je energijom i životnošću.“

The Times Literary Supplement

Bookin skandinavski novembar

„Moja borba 4 na trenutke je izuzetno duhovit roman, posebno zahvaljujući Knausgorovom samoironičnom pogledu na sebe kao mladog pisca. Ali ispod te tragikomične površine krije se duboka ozbiljnost, radi se o orijentaciji u svetu, pronalaženju identiteta. Knausgor posebno izvrsno i bolno piše o želji da se postane autor, o skrivenoj ranjivosti, o grandioznoj gladi za slavom.“
Even Arncen, Nurlis

BIOGRAFIJA AUTORA

Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999‒2002. radi kao urednik književnog časopisa „Vagant“, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i De Lilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Van sveta (Ute av verden), postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman Vreme za sve (En tid for alt) izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i IMPAC Dublin Literary Award.

Šestotomni autobiografski roman Moja borba (Min kamp) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka.  Zbirku eseja Amerika duše (Själens Amerika)objavljuje 2013. godine.Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, Jesen, Zima, Proleće, Leto (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren), u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.   

Bookin skandinavski novembar

O KNJIZI “GLAS ANĐELA”

Božićna atmosfera je na svom vrhuncu kada iz centralnog gradskog hotela stiže poziv za inspektora Erlendura. Hotelski Deda Mraz je izboden na smrt, a glavnom detektivu i njegovim kolegama ne manjka osumnjičenih među hotelskim osobljem i prazničnim gostima. Kako se Božić približava Erlenduru je sve teže da se izbori sa problematičnom kćerkom, sopstvenim haotičnim ljubavnim životom i da razreši misteriju decenijama sakrivene mreže zla i pohlepe koja stoji iza ubistva.

Posle Močvare i Grobne tišine ovim delom Arnaldur Indridason dokazuje da je jedan od najvećih svetskih pisaca trilera što je potvrđeno još jednom nagradom „Gold Dagger“ za najbolji krimi roman godine.

KRITIKA O ROMANU

„Ostavlja bez daha, savršeno ispripovedan roman“
The Wall Street Journal

„Izuzetna psihološka studija“
Library Journal

„Ako volite sporogoreće, majstorski napisane trilere, ovo je knjiga za vas“
Irish Times

BIOGRAFIJA AUTORA

Arnaldur Indridason (1961) najuspešniji je islandski pisac već više od decenije. Najpoznatiji je po serijalu romana o policijskom inspektoru Erlenduru, i njegovi romani zaposedaju vrhove top lista u većini evropskih zemalja. Čak dvaput je osvojio nagradu Glass Key za najbolji skandinavski kriminalistički roman, a 2005. godine je za delo „Grobna tišina“ dobio jednu od najcenjenijih žanrovskih nagrada – Gold Dagger. Živi u Rejkjaviku.

March 24, 2015 • No Comments • Knjiga

U nedelju, 22. marta, počeo je prvi savamalski festival knjige. Savamala Book Fest otvorio je književnik Filip David, dobitnik NIN-ove nagrade za 2014, a ceremoniju je upotpunio i nastup sastava “Horkestar”.

U perpunom Mikser House-u, u nedelju je i zvanično počeo festival koji će tokom šest dana brižljivo kreiranog programa približiti publici kulture čitanja i knjige, dok će gotovo 60 izdavača predstaviti svoja izdanja, uz 20 posto popusta na nove naslove.

"Imam utisak da se čitaoci vraćaju knjizi, jer u knjigama traže ono što ne mogu da nađu u svakodnevnom životu. Siguran sam da će knjiga nadvladati u ovim mračnim vremenima", rekao je Filip David na otvaranju festival, dodavši da se uvek oseća počastvovano kada je okružen knjigama i ljubiteljima knjiga.

Filip David otvorio 1. Savamala Book Fest

Veče se nastavilo tribinom i razgovorom o romanu "Pokoravanje" Mišela Uelbeka koji su vodili Filip David i Biljana Srbljanović i moderirao Ivan Bevc, a prvi dan festivala završio se predstavljanjem knjiga "Venerini i ostali bregovi" i "Sabrina" izdavačke kuće LOM.

Drugo dan Savamala Book Festa, 23. mart obeležiće dečija čitalačka radionica i predstavljanje knjige “Baka gangster” u 12 časova, dok je večernji program rezervisan za razgovor sa Bojanom Babićem “Da probate nešto ilegalno” u 19 časova i “O knjigama na million načina: o biblioterapiji, Book klubu i izdavaštvu” u 20 časova.

Filip David otvorio 1. Savamala Book Fest

Prvi Savamala Book fest otvoren je za posetioce od 22. do 28. marta, od 12 do 22 časa, odnosno od 10 do 22 časa u subotu, jednodnevna ulaznica je 100 dinara, dok je komplet ulaznica za sve dane festivala 350 dinara.

www.mikser.rs
www.makart.rs
www.citymagazine.rs

November 24, 2013 • No Comments • Knjiga

Mala i agilna izdavačka kuća Booka dobila je ovih dana veliko priznanje. Dvojica velikih savremenih pisaca postali su njeni autori. U pitanju su Mišel Uelbek i Viktor Peljevin, vodeći pisci francuske i ruske književnosti ali i stvaraoci koji slove za autore čija dela imaju milionsku publiku širom sveta.
  
Početkom decembra biće objavljen kultni Uelbekov roman „Platforma“, kontroverzno delo nakon čijeg objavljivanja je autor navukao gnev velikog dela francuske nacije ali i muslimana širom sveta. Nakon toga planirano je  i objavljivanje par njegovih naslova koji do sada nisu bili prevođeni na srpski jezik.
  

Peljevin će u Bookinom timu debitovati sredinom sledeće godine romanom „S.N.U.F.F.“ antiutopijskim satiričnim remek delom  koje će paralelno sa srpskim imati i svoje englesko, nemačko i francusko izdanje.

Izdavačka kuća Booka je za samo tri godine postojanja među domaćim ljubiteljima kvalitetne književnosti prepoznata po pažljivom odabiru vrhunskih savremenih autora, odličnim prevodima i nesvakidašnjem i originalnom dizajnu knjiga.

Uelbek i Peljevin u izdanju Booke

Među više od trideset objavljenih knjiga izdvajaju se dela Frederika Begbedea, Rjua Murakamija, Dejva Egersa i Zejdi Smit, ali i regionalnih majstora poput Bekima Sejranovića i Semezdina Mehmedinovića.

July 16, 2012 • No Comments • Knjiga

Izdavačka kuća Booka, poznata po svom plasiranju novih, savremenih autora upravo je objavila dve nove knjige koje će sigurno obeležiti ovo leto.

U pitanju su romani "Audicija" kultnog japanskog autora Rjua Murakamija i "Potresno delo zapanjujuće genijalnosti" mladog ali izuzetno cenjenog i popularnog američkog pisca Dejva Egersa.

Audicija je novo mračno remek-delo Rjua Murakamija, jednog od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca, čiji je roman U miso supi veliki hit u srpskim knjižarama.

Sedam godina nakon smrti svoje žene uspešni biznismen Aojama odlučuje da posluša predlog svog sina i ponovo se oženi. Da bi pronašao savršenu suprugu angažuje Jošikavu, prijatelja koji se bavi produkcijom i organizuje lažnu audiciju za film na kojoj će kandidatkinje u stvari konkurisati za vezu sa Aojamom.

Kada se pojavi Asami, bivša balerina odlučna da postane filmska zvezda, Aojama pomišlja da je našao onu pravu. Ali ispostavlja se da je Asami mnogo drugačija nego što se predstavlja i priča kreće u potpuno neočekivanom pravcu.

Po ovom kultnom Murakamijevom romanu snimljen je istoimeni kontroverzni film koji je režirao najznačajniji živi japanski režiser Takaši Mike.

Dave Eggers

REČ KRITIKE

„Proza na stranicama ovog romana je elegična i sugestivna, oštra poput kasapinovog noža ili hirurškog skalpela. Kada je uzmete u ruke nećete je ispustiti do kraja. Audicija će definitivno povećati ionako veliki broj poklonika renesansnog čoveka japanske književnosti.“
Irvin Velš

„Čućete eho Edgara Alana Poa i Dostojevskog – Murakami deli njihovu fascinaciju najmračnijim dubinama ljudske duše i užasavajućom samoćom zločina. Jezivo i zastrašujuće.“
The Times

„Ono po čemu je Murakami slavan, a po nekima i ozloglašen, je njegova sposobnost za stvaranje dobro osmišljenih i majstorski napisanih priča prepunih nasilja, seksa i horora uklopljenih u živopisnu, neonskim svetlima obasjanu i preteću atmosferu tokijskih ulica.“
Sunday Telegraph

O AUTORU

Pripadnik najužeg vrha japanske savremene književnosti, autor niza nagrađivanih bestselera, Rju Murakami (1952) je od strane kritike prozvan „Maradonom japanske literarne scene" i „renesansnim čovekom za postmoderno doba".

Na sebe je skrenuo pažnju već prvim romanom Almost Transparent Blue (1976) koji je napisao dok je još bio student. U tom delu, koje je ubrzo postalo bestseler, pozabavio se životom nezadovoljne japanske omladine prepuštene promiskuitetu i drogama i osvojio prestižnu nagradu Akugatawa. Sledećim delom Coin Locker Babe (1980) postao je velika zvezda osvojivši Noma Liberal Arts New Member nagradu.

Po njegovom kultnom romanu Audicija (1997) snimljen je istoimeni kontroverzni film koji je režirao Takaši Mike. Za psiho-horor roman U miso supi (1998) dobio je Yomiuri književnu nagradu i postao slavan širom sveta,  a u planu je i filmska verzija u režiji Vima Vendersa.  

Osim kao pisac, Murakami je poznat i po režiji nekoliko uspešnih filmova (Almost Transparent Blue, Tokyo Dekadence, Love & Pop), sviranju bubnjeva u rok grupi i vođenju televizijskog šou programa. Omiljeni je pisac svog poznatog prezimenjaka Harukija.

Potresno delo zapanjujuće genijalnosti

O KNJIZI POTRESNO DELO ZAPANJUJUĆE GENIJALNOSTI

Ovo je istinita priča. Morali smo ovo da vam kažemo jer kada na početku shvatite da je u pitanju priča o dva brata od kojih je stariji (22) narator koji, nakon što im u roku od nekoliko meseci umru i otac i majka (oboje od raka, različitih vrsta), postaje staratelj mlađem (8), lako možete da pomislite da je u pitanju patetična izmišljotina sa ciljem da vam izmuze teško zarađen novac.
Sve u ovoj knjizi se zaista dogodilo. U stvari, verovatno ne baš sve, tačnije mnogo toga najverovatnije nije izgledalo baš tako. Ali tim pre imate razlog da je pročitate (nadamo se nakon što ste je kupili, a ne pozajmili, znate, knjige ne nastaju tek tako, ima tu mnogo troškova) jer ono sa roditeljima se zaista dogodilo, a potom je pisac Egers ispisao ovo monumentalno književno delo o braći Egers i njihovim (ne)mogućim dogodovštinama.

Duhovito, zabavno, ironično, a iskreno, PDZG (skraćenica predugačkog naslova čije objašnjenje zauzima više mesta od naslova) je vrlo verovatno jedna od najboljih knjiga koje ćete pročitati ove i naredne godine. Bolna ali i utešna, lekovita i beskrajno draga, podsetiće vas zašto se knjige zaista pišu. Zato što neko, negde, nekada ima nešto veliko i lepo da vam ispriča. Da, baš vama.

REČ KRITIKE

„Virtuozno delo, veliki, smeo, manično-depresivni haos od knjige jednog talentovanog, zapanjujuće talentovanog novog pisca.“
Mičiko Kakutani, The New York Times

„Ono što je očigledno je da ova knjiga ima sjajan naslov. Ono što je neočekivano je da joj taj naslov savršeno pristaje.“
The Mail

„Knjiga neobuzdane energije, mešavina samosvesti i nade, horora i histerije, svežine i mudrosti.“
The Village Voice

„Potresno? Svakako. Zapanjujuće? Da. A ako je genijalnost prikazati univerzalno na svež i nezaboravan način onda ga možete zvati i genijalnim.“
The Times

O AUTORU

Dejv Egers (1970) je jedna od ključnih ličnosti savremene američke književnosti.

Na književnoj sceni pojavio se remek delom “Potresno delo zapanjujuće genijalnosti”, autobiografskim romanom koji je stigao na prvo mesto bestseler liste časopisa The New York Times. Time magazin ga je proglasio knjigom godine, bio je nominovan za Pulicerovu nagradu, a nedavno je uvršten i na listu najboljih romana prve decenije 21. veka.

Za svoja kasnija dela (What is What, Zeitoun) nagrađen je brojnim priznanjima (American Book Award, Dayton Literary Peace Prize, LA Times Book Award, Northern California Book Award, the Robert F. Kennedy Distinguished Honor), a uspešno se okušao i kao scenarista (Away We Go, Where the Wild Things Are). Egersov poslednji roman A Hologram for the King objavljen je sredinom 2012. godine.

Osim pisanjem Egers se bavi izdavaštvom, osnivač je nezavisne izdavačke kuće McSweeney’s, stoji iza kultnog magazina The Believer, a 2002. pokrenuo je neprofitnu organizaciju 826 Valencia koja pomaže talentovanoj deci da razviju svoj književni dar.

Živi u San Francisku sa suprugom, poznatom književnicom Vendelom Vidom i dvoje dece.

Izdavačka kuća Booka osnovana je 2009. godine u Beogradu sa idejom promovisanja kvalitetne savremene književnosti. Do sada je objavila knjige autora kao što su: Frederik Begbede, Rju Murakami, Džefri Judžinidis, Miranda Džulaj, Mirijam Tevs, Andžej Stasjuk i drugi. Do kraja godine u planu su dela Džonatana Letema, Tomasa Brusiga  i još nekoliko vrhunskih savremenih autora.

May 18, 2012 • No Comments • Knjiga

Izdavačka kuća Booka sa velikim zadovoljstvom najavljuje gostovanje jednog od najboljih pisaca sa ex-Yu prostora Bekima Sejranovića. 

Autor čija je knjiga Ljepši kraj bila veliki hit u Srbiji upravo je za našu izdavačku kuću objavio svoj roman Nigdje niotkuda za koji je nagrađen prestižnom nagradom „Meša Selimović“ za najbolji roman sa prostora Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. 

Bekim Sejranović će boraviti u Beogradu 24. i 25. maja, a 24. maja od 17:30 u knjižari Beopolis (Eurocentar u Makedonskoj ulici) potpisivaće svoje knjige i družiti se sa čitaocima. Tokom trajanja promocije knjiga Nigdje, niotkuda prodavaće se po specijalnoj promotivnoj ceni.

Svi novinari zainteresovani za intervju sa ovim vrsnim autorom mogu se akreditovati do utorka 22. maja preko e-maila office@booka.in

O KNJIZI

Glavni junak prvog romana Bekima Sejranovića čitav svoj život provodi u lutanju, poput nekakvog savremenog Odiseja. Nakon detinjstva u Bosni, prelazi u Rijeku gde provodi buntovničke srednjoškolske godine, da bi ga ratni vihor odneo u Norvešku. Tamo u egzilu, prinuđen je na novi početak.

No koreni su prejaki i stalno ga vuku nazad, ali ona zemlja za kojom pati više nije ista. Stranac u Norveškoj, ali i u bivšoj Jugoslaviji, pripovedač biva osuđen na lutanje meridijanima, onim geografskim i onim unutrašnjim, u večitoj potrazi za izgubljenom zemljom i izgubljenim godinama.

Ali nije ovo samo puka autobiografija jednog nevoljnog apatrida. Pred sobom imamo i filigranski ispletenu povest XX veka ovih prostora, koju autor ispisuje kroz priču o istoriji svoje porodice. Lutanja, izbeglištva, egzil… kao usud jednog podneblja i pokretač večitog počinjanja iznova kojemu se kraj ne nazire.

Briljantan prvenac jednog od najtalentovanijih bosanskih pisaca i verovatno najsvežiji književni glas još od pojave Miljenka Jergovića. Zasluženo ovenčan prestižnom regionalnom nagradom „Meša Selimović”  (u konkurenciji Arsenijevića, Pištala i Albaharija), Sejranović je došavši „niotkuda“ osvojio naklonost publike i kritike ovom knjigom.

O AUTORU

Bekim Sejranović je bosanski pisac rođen u Brčkom 1972. Pohađao je pomorsku školu i studirao kroatistiku i književnost u Rijeci. Od 1993. živi u Oslu u Norveškoj gde je na Istorijsko-filozofskom fakultetu magistrirao južnoslovenske književnosti. Sa norveškog je preveo između ostalog dela Ingvara Ambjørnsena i Frode Gryttena, a priredio je i preveo antologiju norveške kratke priče Veliki pusti krajolik. Autor je studije Modernizam u romanu Isušena kaljuža Janka Polića Kamova, knjige kratkih priča Fasung, kao i romana Nigdje, niotkuda i Ljepši kraj.
 
Bekim je za roman Nigdje, niotkuda 2009. godine dobio nagradu Meša Selimović koja se dodeljuje za najbolji roman objavljen na području Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Ženio se tri puta, a ćerku je dobio u vezi između drugog i trećeg braka. Ima brodić, i jednom je njim krenuo do Crnog mora ali je stigao samo do Morave. Živi i radi na relaciji Oslo – Hvar.

April 1, 2012 • No Comments • Knjiga

Izdavačka kuća Arhipelag upravo je objavila kapitalnu istoriografsku studiju Aleksandra Rakovića "Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968".

Rakovićeva knjiga je uzbudljiva i zanimljivo napisana istorija jugoslovenskog rokenrola od klasičnog, preko električarskog rokenrola, do bitnika i hipika.

Knjiga "Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968." otkriva nam iznutra jedno vreme, njegove ljude i događaje. Ova nesvakidašnja istorija jednog doba predstavlja istoriju svakodnevice, društvenih i privatnih rituala, novih običaja i modernih izazova, oslobađanja seksualnosti u socijalističkom društvu, ideoloških i političkih drama koje su obeležile socijalističku epohu.

Ko su bili prvi rokeri, ko je prvi u Beogradu nosio dugu kosu, kada su počele da se nose mini suknje, gde je bila prva diskoteka, šta je značila gitarijada u Beogradu šezdesetih, koje su bile najvažnije rok grupe šezdesetih godina, kako je nastalo i teklo veliko rivalstvo Silueta i Elipsi, kako su izgledale rok scene u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i drugim gradovima druge Jugoslavije?

Nastala na temelju sveobuhvatnog istraživanja i novog tumačenja ogromne građe o početnoj, herojskoj i integrativnoj fazi jugoslovenskog roka, knjiga Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. opisuje put rokenrola od ideološkog izazova jugoslovenskom socijalizmu do saputnika ili čak saveznika.

Govoreći o značaju rokenrola kao jedinstvenog zvuka Hladnog rata ili o sličnostima i razlikama rokenrola u Jugoslaviji i državama Istočnog bloka, Raković uverljivo pokazuje kako je rokenrol našao mesto u jugoslovenskom popkulturnom modelu i postao njegov nosilac sve do raspada SFRJ početkom devedesetih.

Osim istraživanja obimne građe, ova knjiga o rokenrolu kao najvećoj društvenoj i kulturnoj revoluciji 20. veka, o muzici i kulturi koja je preskočila istorijske barijere predočava razgovore sa svedocima i učesnicima nastanka i prvih decenija rok scene u drugoj Jugoslaviji, kao i reprezentativan izbor fotografija. Među Rakovićevim sagovornicima nalaze se: rok muzičari Ilija Ika Stanić, Novak Džepina, Božidar Lari Plesničar, Tomi Sovilj, Jovan Mišević, Dragan Raičević, Zoran Simjanović, Branko Gluščević, Dragoljub Dika Đorđević, Branislav Marušić Čutura, Siniša Škarica, Branislav Anđelović, Bojan Hreljac, Feđa Trgo, Vuk Stambolović ili Goran Vukićević, vlasnik prve diskoteke u Beogradu Lazar Šećerović, pevač zabavne muzike Minja Subota, Svetozar Gligorić, rok novinar Peca Popović, ondašnji političari Tomislav Badovinac i Rajko Danilović, i mnogi drugi.

Aleksandar Raković (Beograd, 1972) doktorirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autor je knjige "Jugosloveni i Irska revolucija 1916-1923." (Beograd, 2009). Živi i radi u Beogradu.

Aleksandar Raković: "Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968"

Sreda, 04. april 2012. u 19:00
DOB//Amerikana
Uvodna reč: Gojko Božović, gl. ur. i direktor Izdavačke kuće "Arhipelag"
Govore:  prof. dr Ljubodrag Dimić, istoričar, Filozofski fakultet u Beogradu; prof. Zoran Simjanović, muzičar, klavijaturista sastava Siluete i Elipse; Vladan Krasić, tadašnji umetnički direktor Euridike; dr Aleksandar Raković, istoričar, autor knjige, Institut za noviju istoriju Srbije.
Moderator: Dragan Ambrozić, programski urednik DOB-a.

March 5, 2012 • No Comments • Knjiga

Izdavačka kuća Booka sa velikim zadovoljstvom predstavlja svoje novo izdanje, roman 699 dinara najpopularnijeg francuskog pisca današnjice Frederika Begbedea.

Frederik Begbede (1965) jedan je od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca.

O KNJIZI

Oktav je gospodar sveta. Oktav se bavi unosnim poslom pisca reklama, on odlučuje danas o onome što ćete vi želeti sutra.

Oktav je živi mrtvac obasut novcem, devojkama i kokainom. Ali jednoga dana će se pobuniti. Talentovani Oktav će odlepiti. Idealna klijentkinja? „Mongoloid mlađi od pedeset godina.“ Šta rade bogataši koji su stekli svoje bogatstvo reklamom? „Vode treći svetski rat. “

Od ostrva Grand Žat, gde vlasnici agencije vode pregovore, do Majamija, gde se snima reklama na amfetaminima, od jednog seminara u Africi do bulevara San Žermen de Pre, od paklenih dveri seksa do izgubljene nevinosti, na granici između fikcije i pamfleta, Frederik Begbede ispisuje ispovest deteta trećeg milenijuma. Na humorističan način raskrinkava sveprisutni merkantilizam. Ovo je na neki način, knjiga o moralu. I to za samo 699 dinara.

Roman 699 dinara bio je veliki bestseler u Francuskoj, doneo je međunarodnu slavu Frederiku Begbedeu, a po njemu je snimljen i vrlo uspešan film.

Frederik Begbede

O AUTORU

Do sada je objavio romane: Mémoire d'un jeune homme derangé, Vacances dans le coma, L'amour dure trois ans (Ljubav traje tri godine), 99 francs (699 dinara), Windows on the World, L'égoïste romantique, Au secours, pardon (U pomoć, molim za oproštaj), Un roman français (Francuski roman).

Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou. Godine 1994. osnovao je književnu nagradu “Prix de Flore” koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom Café de Flore, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar I drugi.

Njegov nezvanični internet sajt je S.N.O.B. (Site Non Officiel de Frédéric Beigbeder) i nalazi se na adresi www.beigbeder.net

December 12, 2011 • No Comments • Knjiga

Izdavačka kuća Booka sa velikim zadovoljstvom predstavlja svoje novo izdanje, roman mlade japanske autorke Hitomi Kanehare “Zmijski jezik”.

O knjizi:

Lui ima devetnaest godina, vrlo je lepa, nema gotovo nikakvo obrazovanje, bizarno je opčinjena pirsingom i tetoviranjem, i dosađuje se. Kad u nekom baru sretne Amu, shvati da je potpuno opčinjena njegovim rascepljenim jezikom.

Odmah počinje da živi s njim i reši da i sama započne dugotrajan i tegoban proces pravljenja račvastog jezika.

Odlučna da ispita vlastite psiho-fizičke granice, ona zatraži od Aminog prijatelja Šibe-sana da joj osmisli i vrlo istančanu i lepu tetovažu za leđa…

Ali ono što Šiba zatraži kao honorar za tu tetovažu uvešće Lui u brutalan ljubavni trougao, ni nalik bilo čemu što je dotad iskusila.

A onda, nakon neočekivanog nasilnog sukoba na mračnim ulicama Tokija, Ama nestane i Lui mora da se suoči s tim da zapravo ništa o njemu ne zna i da odluči šta joj preostaje da učini sa svojim životom.

Čim je objavljen u Japanu, ovaj debitantski roman Hitomi Kanehare prodat je u preko milion primeraka.

To je šokantna pripovest o zadovoljstvu i bolu, svetlosti i mraku, ljubavi i mržnji, knjiga o novoj, otuđenoj, duševno i fizički drugačijoj generaciji, koja polako ali sigurno dolazi.

Hitomi Kanehara

Japanska spisateljica Hitomi Kanehara rođena je 1983. godine.

Prestala je da pohađa školu kad je imala petnaest godina.

Pošto je otišla od kuće kao tinejdžerka, slala je elektronskom poštom svoje priče svom ocu, profesoru književnosti i prevodiocu, koji joj je pomagao da ih uredi.

Knjiga Zmijski jezik nagrađena je najpoznatijom japanskom nagradom za književnost, Akutagava, 2004. godine. Nakon nje, Hitomi je objavila još četiri uspešne knjige, i spada u najbolje i najpopularnije savremene japanske autore.

"Hitomi Kanehara ingeniozno opisuje nadrealnu brutalnost savremene japanske omladine. Zmijski jezik zadržava eleganciju i u sirovosti, a odlikuje ga moćna jednostavnost izraza." Bookforum.

"Napet i uznemirujući debitantski roman koji bolje od ma koje sociološke studije opisuje otuđenje, uspevajući da šokira bez jeftinog senzacionalizma." The Guardian.

"Kanehara je, iako vrlo mlada, izuzetna spisateljica. Njena proza je čista, a likovi savršeno uverljivi." The Independent.

"Šokantno, brutalno, bolno i, najbolje od svega, sjajno napisano." Marie Claire.

"Moćan portret nove japanske generacije." The New York Times.

September 19, 2011 • No Comments • Knjiga

Tower piše moćne, duboke i opčinjavajuće storije o divljoj Americi i njenim anti herojima.

Rasturene porodice, nasilni muškarci, zapostavljeni dečaci, nespretni preljubnici,melanholični Vikinzi, svi oni ponosno marširaju stranicama ove briljantne zbirke koja savršeno balansira najmračnije momente sa urnebesnim humorom.

"Tower-ove priče su uzbudljive i napisane su autentičnim američkim žargonom. Silovito, zabavno, mračno i lepo. Pročitajte ove priče, i to odmah!.“ Michael Chabon.

"Neobična i veličanstvena knjiga… puna napetosti koja vlada između zajedljivog Tower-ovog humora i iskonskog besa koji ključa odmah ispod površine u svakom njegovom liku." Publisher’s Weekly.

"Wells Tower blistavo je sjajan pisac. On nije tek podigao lestvicu za prvu knjigu proze – on ju je bacio u svemir… Tower-ove priče lepe su toliko da boli, od njih nema smešnijih ni tužnijih na celome svetu." Ben Marcus.

Wells Tower

"Ova opčinjavajuća debitantska zbirka priča predstavlja Tower-a  kao pisca neuobičajeno velikog talenta." Michiko Kakutani, The New York Times.

"Vešto, zabavno i saosećajno. Njegov književni univerzum je savršeno izbalansirana mala biosfera nasilja, samilosti i agresije." Sem Anderson, New York magazine.

Wells Tower (1973) je američki pisac rođen u Vankuveru.

Njegove pripovetke su objavljivali najugledniji književni časopisi: The New Yorker, Harper’s Magazine, McSweeney’s, The Paris Review, The Washington Post Magazine.

The Paris Review nagradio ga je Nagradom za književno otkriće godine, a dvaput je osvojio i nagradu Pushcart.

Sve poharano, sve spaljeno mu je prva knjiga, prevedena je na 20 jezika, a The New York Times proglasio ju je jednom od deset najboljih knjiga decenije.

Sve poharano, sve spaljeno – Korice

U junu 2010. godine The New Yorker ga je uvrstio na svoju prestižnu listu 20 najboljih pisaca mlađih od 40 godina na kojoj su osim njega, između ostalih Tea Obreht, Nikol Kraus i Džonatan Safran For.

Iste godine magazin GQ stavio ga je na listu 10 najcool osoba mlađih od 40 godina.

June 14, 2011 • No Comments • Knjiga

Paranoja u Podgorici Balše Brkovića, ključnog autora Nove crnogorske književnosti, je roman o kome se javno ćuti, a u potaji priča.

Roman koji je zaledio krv u žilama svih onih koji su se u njemu prepoznali znajući da su javno raskrinkani i obeleženi. Više od 10.000 prodatih primeraka sa jedne, i potpuno ignorisanje od državnih medija sa druge strane, potvrđuju da je ovo najsubverzivnije delo koje se pojavilo na ovim prostorima u 21. veku. 

Politička ubistva, sprega vlasti i kriminala, korumpirana policija, parapolicijske snae koje eliminišu neprijatne svedoke, orgije na imanju velikog tajkuna…ali i portrete savremene Podgorice, grada u kome usmeno predanje i dalje ima veću snagu od pisanog dokaza, prestonice najmlađe evropske države koja pronalazi svoj urbani identitet u smutnim tranzicionim vremenima.

 
Balša Brković

O AUTORU
Balša Brković je rođen 25. aprila 1966. u Podgorici. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti.

Objavio je pet knjiga poezije, Konji jedu breskve (Pegaz, Beograd, 1985), Filip boje srebra (CDNK, Podgorica, 1991), Rt Svete Marije (Aurora, Zagreb, 1993), Contrapposto (Dignitas, Cetinje, 1998) i Dvojenje (DUKS, Podgorica, 2001), knjigu priča Berlinski krug (Prosveta, Beograd, 2008) i dva romana, Privatna galerija (Durieux, Zagreb, 2002) i Paranoja u Podgorici (Vijesti, Podgorica, 2010).

Roman Paranoja u Podgorici  postao je apsolutni hit godine u Crnoj Gori , gde je za četiri meseca prodat u preko deset hiljada primeraka. Roman Privatna galerija je doživeo četiri izdanja u preko 20.000 primeraka, u Monitorovoj anketi proglašen je kulturnim događajem godine u Crnoj Gori 2002. godine, dok je u Srbiji dobio nagradu “Miroslavljevo jevanđelje” za najbolju knjigu proze u Srbiji i Crnoj Gori 2001–2003.

Pored poezije, Balša Brković objavljuje prozu i esejistiku. Bavi se i pozorišnom kritikom, kao i istorijom i idejama anarhizma. Početkom devedesetih godina pripadao je grupi crnogorskih intelektualaca koji su se usprotivili ratu i izolacioniostičkoj politici crnogorskih vlasti. Danas je urednik rubrike za kulturu i zamenik glavnog urednika najuticajnijeg i najtiražnijeg crnogorskog dnevnog lista "Vijesti". Po ubeđenju je anarhista.

 
Balša Brković

KRITIČARI O “PARANOJI U PODGORICI” BALŠE BRKOVIĆA
“Paranoja u Podgorici na nekoliko se važnih nivoa nadaje kao svojevrsni “nastavak” Brkovićevog debija, mada nipošto ne u doslovnom smislu. Nova je “priča”, novi su junaci, no on ošto je ovim romanima zajedničko jeste njihova situiranost u milje današnje Crne Gore, pre svega Podgorice, a nadasve njene tranzicijske (para)elite, iza čije se pompeznog i nadriglamuroznog stila življenja – od one sorte kojoj iz odgovarajućeg telesnog otvora veselo izviruje neprskani praziluk – krije skrojevićstvo, priprosti bahatluk, nestašno lepljivi prstići, dođem ti – dođeš mi, i ostali divni epifenomeni dražesne kombinacije plemenskog, komunističkog varvarstva. I dakako – poneki leš u ormaru… Figurativno uvek a ponekad i doslovno… E, to sveortački prećutkivano prazno mesto u samom epicentru društvenog, pa otuda i mnogo čijeg ličnog života, taj tabu, ta tamna strana koja se nazire iza kulise od masinganih kafića, prpošnih palmi i lepršavih suknjica wannabe sponzoruša, to je ono gde Balša B. traži, i pronalazi, svoju Podgoricu/Crnu Goru/Balkan, svoj romaneskni mizanscen. (…)

Ni u Paranoji u Podgorici Brković nije propustio da nas provede kroz većinu krugova pakla novokomponovane vlastele, i da poprečno preseče crnogorsko društvo tamo gde ga najviše boli, ali takođe, baš kao i Privatna galerija, ovaj roman jeste i diskretan hedonistički omaž iliti posveta jednoj drugačijoj Podgorici, neizbežno manjinskoj i podzemnoj, ali lepoj i dragocenoj, onoj u kojj se merači u džezu, džointima i vrcavim razgovorima pod vinovom lozom koja štiti od nesnosnih, halucinogenih vrućinčina… Možda je ovaj roman nastajao (pre)dugo, ali čita se bro i bez zastoja, u maniru pravog page-turnera, što će reći da čekanje ipak nije bilo uzalud. Što je i delopotpisanom bila prva misao nakon sklapanja korica ove knjige…” – Teofil PANČIĆ

"Paranoja u Podgorici" je roman koji će vas katapultirati u najcrnji realizam suvremenosti, koji se teško podnosi i uz pomoć svih eskapističkih tehnika, umočiti vas u egzistencijalnu baru, a onda, kao nekim čudom, kao razmicanjem Cr(ve)nog mora, pokazati mogući put, uz nužne ironijske i skeptičke putokaze, ali put prema sretnom starenju, u ovozemaljskom raju. Welcome! – Kruno LOKOTAR

“Paranoja u Podgorici je i politički triler, odnosno hrabra kritika društva u tranziciji koje pati od viška nesavršenstva, u estetskom, ali pre svega u etičkom smislu. Zahvaljujući možda previše očekivanom obrtu, u jednoj već arhetipskoj sceni iz književnosti i filma, dželat i žrtva razgovaraju kraj otvorenog groba i tu se, u tom dijalogu, sklapaju kockice priče i otkriva se ono čega je većina nas svesna i sa čim živimo svakodnevno. Paranoja, dakle, nije lična stvar i nije bolest. Ona je normalna pojava u kriminalizovanom društvu i ne treba u nju sumnjati. Ona je neka vrsta opreza pred mogućim nestankom, pred mogućim neplaniranim preseljenjem u večna lovišta samo zbog toga što ste nešto videli ili čuli, ili što je još gore, samo zbog toga što se prezivate drugačije, volite nekog koga ne bi trebalo ili vam je boja kože malo tamnija u odnosu na preovlađujuću nijansu. Ona takođe raskrinkava pravu prirodu marionetskih režima u Zapadnobalkanskim zemljama – oni nisu samostalni. Njih kontrolišu, i uvek će ih i kontrolisati tajkuni. Sve žrtve stradale su ne zbog nekog nejasnog političkog motiva, nego jer je u igri velika lova. Najbolji delovi u romanu su oni koji, pozivajući se na klasik Hantera S. Tompsona (čiji naslov je Brković parafrazirao), opisuju žurku u vili, čiji je vlasnik čovek koji kontroliše sve i svakog. Pod uticajem marihuane raspusni i orgijastički prizori na trenutak deluju nestvarno, međutim moć i novac su mnogo jače droge i od najbolje albanke. Roman Balše Brkovića jeste pravi put kojim bi trebalo da se kreće žanrovska književnost.” – Vladimir ARSENIĆ