Teško je ovih dana biti Nick Cave, zbog porodične situacije kroz koju prolazi ovaj, nesumnjivo najveći muzički umetnik današnjice. A kao da je ikada bilo lako biti Nick Cave? Od katakombi Melburna, sivog neba nad Berlinom, sunca Sao Paula, do danas, Nick je preturio preko glave silna iskušenja, ponore i nadanja, ali je uvek, i u svađi sa Bogom i Luciferom, nalazio vremena da ljudima da šansu da probude „bolje anđele“ u sebi, kako je voleo da govori. Izgledalo je da je 2018. našao svoje „bolje anđele“, jer tadašnji koncert završen je sa gomilom mladih ljudi na Mainu, koji su (za mnoge zagrižene kejvovce) pevali neuobičajeno mirne i harmonične pesme, u nekakvoj kolektivnoj liturgiji oko koje su se okupili i vernici i ateisti, a Cave je bio lokalni žrec, sveštenik nove religije. I tiho smo otišli u noć sa spokojem u duši i „Push the Sky Away“.
17 godina sa Vama. Vibe yourself.