INOVACIJA U KLUBINGU, ALI SA DIZAJNERSKE STRANE: Atipografija! Kada su to apstrakcija i tipografija sklopili savez?
Mali broj ljudi zna da se na našoj umetničkoj sceni trenutno razvija novi pravac pod nazivom „Atipografija“. Ovaj inovativni pristup koristi funkcionalne fontove i tehnike koje omogućavaju kreiranje apstraktnih, ali istovremeno čitljivih dizajnerskih rešenja. Iako se radi o grafičkom dizajnu, to je samo kamen temeljac u procesu stvaranja; krajnji rezultat često daleko nadmašuje početnu ideju. Tekst se integriše na suptilan način, bilo da se radi o arhitekturi, likovnim radovima, tetovažama, muralima, klesarstvu, tekstilnoj industriji ili širem dizajnu. Atipografija se prilagođava različitim oblastima, pozivajući nas da preispitamo tradicionalni odnos između teksta i forme.
Po svojoj estetskoj strukturi, atipografija se velikim delom oslanja na andergraund kulturu, a jedan od ključnih aspekata Atype fontova je dizajn pseudonima izvođača, album covera, labela i slično. Evo nekoliko primera atipografskog dizajna od rezidenata beogradskog kluba “Drugstore”:
Predstavni video koji objašnjava koncept:
Tvorac ovog koncepta, Svethe Grudi (Milenović Nikola), napisao je knjigu „Atypography 1.0“, u kojoj objašnjava celokupnu ideju i širok spektar praktične primene ovog pristupa. Njegova vizija uključuje formiranje međunarodne zajednice uz angažovanje lokalnih stvaralaca pri svakoj novoj izložbi.
Primena ovih tehnika omogućava, na primer, dizajniranje brutalističkog spomenika koji na prvi pogled deluje kao običan, dok je zapravo sastavljen od skrivenog teksta. Tetovaže s kliše citatima mogu postati vizuelno zanimljive i “andergraund”, tepisi mogu skrivati porodične tajne, dok skulpture mogu postati uzrečice. Atipografija omogućava stvaranje umetničkih dela od bilo koje reči, čineći je alatom za sve koji žele uneti novu dimenziju u svoje stvaralaštvo ili kreirati jedinstven poklon za dragu osobu.
Pesme mogu postati savremeni vizuelni radovi:
Pored direktne upotrebe fontova, oni nam mogu poslužiti kao vodiči za ručno modifikovanje određenih elemenata ili rasporeda na radnoj površini, čime se štedi vreme koje bismo inače potrošili na razmišljanje o načinu postizanja željenih slova. Ovu koncepciju je lakše vizuelno pojasniti nego verbalno, evo primera.
Na prvi pogled, atipografija može delovati kompleksno, ali zapravo je alat za zabavu. Trenutno postoji 24 Atype fonta, koji se instaliraju poput bilo kojeg drugog. Dizajnirani su tako da kada njima ispišemo neku reč, stvaraju apstraktni oblik koji ostaje čitljiv. Ako pokušate da pročitate taj ispis brzinom kojom biste čitali regularan tekst, mogli biste se razočarati. To nije namena atipografije; naprotiv, ukoliko su slova odmah uočljiva, to ne spada pod „atipografsko“. Ovaj koncept teži da spreči naš um da nesvesno čita tekst, kao što to inače svakodnevno radi. Atipografija nastoji da održi svoju enkripciju, pa atype dizajn mora da deluje nečitljivo na prvi pogled, ali istovremeno da ostane čitljiv, bilo na lakši ili teži način. Čitljivost je moguća jer ne postoje izmišljena slova; fontovi strogo poštuju pravila abecede, što znači da ih svako može dešifrovati. Sve što je potrebno je strpljenje i fokus, poput rešavanja matematičke jednačine.
Uglavnom, početna stanica kreiranja ovih fontova započinje slobodnim eksperimentisanjem, bez prethodno definisanog plana. Ovi radovi, nazvani “Interwoven Wordmarks”, mogu funkcionisati kao logotipi ili simboli. Prva iskra u ovom pravcu i jedan od ključnih elemenata koncepta Atipografije zapravo predstavljaju dizajnerski radovi za klub “Drugstore”, nastali 2021. godine, koji su dostupni na 78. strani besplatne e-knjige “Atypography 1.0”: https://www.atypography.com/manual
Prvo javno predstavljanje Atipografije održaće se 15. oktobra u “KS Svilara” u Novom Sadu sa početkom od 19h. Učestvovaće 24 izlagača i svaki će na drugačiji način prikazati primenu ovog koncepta.