Home

VESTI

New York Times o Beogradu

No Comments Latest

New York Times o BeograduUgledni New York Times pokušao je u svom vodiču kroz beogradski noćni život da predstavi rokenrol scenu prestonicu Srbije kao i njen "opstanak" tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko je uspeo u tome, procenite sami…

 

Kulturni centar Grad, beogradski andergraund klub, slavio je prvi rođendan. Gomila mladih ljudi u upadljivoj, vintidž odeći nestrpljivo se kretala okolo. Ružičasta svetla odbijala su se o vinske čaše i gubila u dimu cigareta. Uz zvižduke i aplauz, čovek u belom odelu, prugastoj kravati i belim šeširom kročio je na binu. 

 

Masa se njihala, a Louis Austen 63-godišnji džez pevač iz Austrije zgrabio je mikrofon i glasno i strastveno zapevao „My way“, kao Sinatra, sa skoro savršenim američkim naglaskom. Publika, koja se sa engleskim snalazi lako kao sa srpskim, podivljala je.

„Pokušavam da kolegama u Velikoj Britaniji objasnim šta se ovde zapravo dešava, ali ovo je naobjašnjivo“, kaže 29-godišnji Ilija Milošević, marketing menadžer za Universal music u Srbiji.

Ovaj avangardni kulturni centar, nazvan KC Grad, najbolje oslikava koliko se Beograd, nekada izolovana srpska prestonica, razvio i otvorio u deset godina od pada režima Slobodana Miloševića. Grad je danas preplavljen kulturom i suprotnostima – šljunak, sivilo i sirovost s jedne, i spokoj, kaldrma i mirnoća s druge strane. Beograd je ujedno mesto i za opuštanje i provod.

 

 

Hernan  Cattaneo @ SKC, Beograd
Hrenan Cattaneo @ SKC, foto Marina Bugarčić
 
 

Ove suprotnosti prisutne su i u zvučnoj slici grada, na kojoj se politika meša sa snažnim talasom folka,popa i elektronike. Tradicionalne srpske pesme preobražene su u popularan, seksom nabijen podžanr poznat kao turbofolk. Minimal i hio-hop preplavili su plesne podijume. U poslednje vreme, indi rok i disko sa jedinstvenim srpskim pečatom, vraćaju se na velika vrata.

„Pop je uticao na nas pre 10 godina“, kaže Tijana Todorović, beogradski DJ koja vodi „Jelen top 10“, emisiju o domaćoj muzičkoj sceni na tv stanici B92. „I do ovog dana, andergraund bendovi i dj-evi popularniji su od pop muzičara“.

Kulturni procvat Beograda na mnogo načina podseća na drugi grad koji je izronio iz sopstvenog tamnog perioda. Kao Berlin posle pada zida, Beograd je postao boemski centar u kome je sve moguće, i privlači srpske kreativce i mlade putnike željne provoda, nezainteresovane za muzeje prepune antikviteta. Kao i u glavnom gradu Nemačke, malo toga je neuobičajeno u Beogradu, koji nije ulepšavan kao ostale evropske prestonice.

Ali ono što mu nedostaje u lepoti, grad nadoknađuje energijom, vidljivom na klimavom splavu 20/44. Klub, usidren na reci Savi, po rečima Milivoja Božovića, njegovog muzičkog urednika, uređen je u stilu „bordela iz osamdesetih“. Među ostale retro detalje, spada i 17 starih kompjuterskih monitora, naslaganih poput tovara uz jedan zid potpalublja.

Jednog aprilskog petka, DJ Ivan Župančić spajao je psihodelični rok sa svemirskim diskom, dok je konobarica delila besplatne čašice domaće rakije a svetla se odbijala o branzanu statuu Džona Kliza u prirodnoj veličini.

 

 
Izbledeli, crveni, baršunasti separei ovog kluba prepuni su tokom mesečnih Disco not Disco žurki, na kojima često gostuju strani DJevi koji puštaju malo poznate trake. Skoro je Boris, dj iz Istanbula, vrteo turski disko i fank do 7 ujutru.

„Suština Disco not Disco žurke je u puštanju neobičnih muzičkih spojeva“, rekao je Slobodan Brkić, jedan od utemeljitelja ove žurke, pokrenute 2008. godine. „Pre tri nedelje, pustio sam bosansku narodnu pesmu, što je sve zapanjilo“.

 

Ove suprotnosti prisutne su i u zvučnoj slici grada, na kojoj se politika meša sa snažnim talasom folka,popa i elektronike. Tradicionalne srpske pesme preobražene su u popularan, seksom nabijen podžanr poznat kao turbofolk. Minimal i hio-hop preplavili su plesne podijume. U poslednje vreme, indi rok i disko sa jedinstvenim srpskim pečatom, vraćaju se na velika vrata.

„Pop je uticao na nas pre 10 godina“, kaže Tijana Todorović, beogradski DJ koja vodi „Jelen top 10“, emisiju o domaćoj muzičkoj sceni na tv stanici B92. „I do ovog dana, andergraund bendovi i dj-evi popularniji su od pop muzičara“.

Kulturni procvat Beograda na mnogo načina podseća na drugi grad koji je izronio iz sopstvenog tamnog perioda. Kao Berlin posle pada zida, Beograd je postao boemski centar u kome je sve moguće, i privlači srpske kreativce i mlade putnike željne provoda, nezainteresovane za muzeje prepune antikviteta. Kao i u glavnom gradu Nemačke, malo toga je neuobičajeno u Beogradu, koji nije ulepšavan kao ostale evropske prestonice.

Ali ono što mu nedostaje u lepoti, grad nadoknađuje energijom, vidljivom na klimavom splavu 20/44. Klub, usidren na reci Savi, po rečima Milivoja Božovića, njegovog muzičkog urednika, uređen je u stilu „bordela iz osamdesetih“. Među ostale retro detalje, spada i 17 starih kompjuterskih monitora, naslaganih poput tovara uz jedan zid potpalublja.

Jednog aprilskog petka, DJ Ivan Župančić spajao je psihodelični rok sa svemirskim diskom, dok je konobarica delila besplatne čašice domaće rakije a svetla se odbijala o branzanu statuu Džona Kliza u prirodnoj veličini.

Izbledeli, crveni, baršunasti separei ovog kluba prepuni su tokom mesečnih Disco not Disco žurki, na kojima često gostuju strani DJevi koji puštaju malo poznate trake. Skoro je Boris, dj iz Istanbula, vrteo turski disko i fank do 7 ujutru.

„Suština Disco not Disco žurke je u puštanju neobičnih muzičkih spojeva“, rekao je Slobodan Brkić, jedan od utemeljitelja ove žurke, pokrenute 2008. godine. „Pre tri nedelje, pustio sam bosansku narodnu pesmu, što je sve zapanjilo“.

{mgmediabot2}type=youtube|youtubeid=gI4OEl7TFF0|width=450|height=364{/mgmediabot2}
Faithless @ Belgrade, Serbia

 

Eklektični ukus Beograđana datira još iz vremena komunizma i teško je odvojiiti ga od političkog stanja u zemlji. „Ovo je bio jedini prihvatljiv način izražavanja“, kazao je Dragan Ambrozić, ugledni muzički novinar zaposlen u kulturnom centru „Dom omladine Beograda“.

Pošto im je zabranjeno političko organizovanje, mladi su tokom osamdesetih i devedesetih koristili muziku kako bi okupili istomišljenike i kritikovali političare. Bend Dža ili Bu 1996. godine je izdao pesmu „Večna lovišta“, koja govori o rastućem problemu korišćenja droge tokom Miloševićeve vladavine, a Rambo Amadeus, ugledni i kontroverzni izvođač, nagovarao je stanovništvo da isključi državnu televiziju 1993. pesmom „Karamba Karambita“.

Uz ovakvu nestabilnu i emotivnu pozadinu, muzika tog vremena nije zvučala kao zašećereni pop. Postala je loša i preglasna, i nije zvučala kao išta do tada.

Muzika je ostala sila koja spaja i posle prvih višepartijskih izbora 1990. godine. Tehno žurke su eksplodirale isto kada su Jugoslaviji, koju su tada činile Srbija i Crna Gora, nametnute sankcije od strane Ujedinjenih nacija, kao reakcija na rat u Bosni. Embargo je podrazumevao obustavu trgovine i saobraćaja do i iz zemlje.

Do 1995. strani izvođači bili su takva retkost u Srbiji, da je Lorenu Garnijeu, francuskom tehno dju, priređena svečanost u Gradskoj skupštini i predani ključevi grada kada je nastupao u napuštenom aerodromskom hangaru u Beogradu. Ista čast ukazana je i elektro-pop grupi Prodigy, poznatoj po "manijakalnim" nastupima i jakoj šminki…

Tokom ovog perioda, rok je potisnut od strane turbo-folka, ubrzane verzije dens muzike sa folk uticajima i duvačkim instrumentima, koji je postao popularan tokom Miloševićeve vladavine i nastavio da dominira radijskim talasima i posle njegovog pada 2000. godine. Mnogim pripadnicima andergraund muzičke zajednice u Beogradu slušanje turbofolka je stresno iskustvo, zbog njegove povezanosti sa tadašnjom politikom i golišavih pevačica.

„Veoma je glasan, tako da ga ne možete izbeći“, izjavio je Rambo Amadeus, „ali se trudim“.

Ali, u poslednje tri godine, stari zvuk se vraća. Posle godina potiskivanja u drugi plan i umanjivanja njene vrednosti, rok muzika ponovo vlada klubovima i festivalima. Novi zvuk beogradskog andergraunda predvode psihodelični rok bend Petrol, pop skupina Svi na pod! i postpank trio Repetitor.

„Rok je živ, zdrav i širi se“, kaže Ilija Duni, pevač i gitarista Petrola, koji zahvaljujući olakšanom viznom režimu, ovog meseca ima prvu svirku u Holandiji. „Održava se sve više koncerata, ljudi više vežbaju i svi utičemo jedni na druge“.

Nedavno,u klubu Tube se jednog petka desila mala nezgoda. Steve Bug, poznati berlinski dj, trebalo je da nastupi posle 2 ujutru u otmenom, mračnom klubu koji se nalazi u nekadašnjem atomskom skloništu. Ali zbog vulkanskog pepela, vazdušni saobraćaj nad Evropom bio je obustavljen i gospodin Bug nije mogao da sleti. Srećom, gospođica Todorović, voditeljka i dj, u poslednjem trenutku je pristala da vrti ploče. U ranim jutarnjim satima, preuzela je gramofone i zadovoljila masu gladnu provoda deep house pločama i diskovima koje je zgrabila iz stana posle rođendanske žurke KC Grad.

„Beograđani nisu laka publika. Ali ako im se svidiš, pokazuju to na topao i strastven način,“ rekla je Tijana T. Njen set završio se sa prvim jutarnjim zracima uz snažne ovacije publike.

 

 

 

Tekst pod nazivom "Belgrade Opens Up With Amps On", autorke Rachel B. Doyle, originalno je postavljen ovde .

 

 

 

 

 

 

Izvor:

B92