Home

VESTI

Sutra u DOB-u počinje Beogradski festival evropske književnosti

No Comments Kultura

Sutra u DOB-u počinje Beogradski festival evropske književnostiPo prvi put u Beogradu, publika će imati priliku da uživa u nedelji vrhunske evropske književnosti. Od 26. do 29. juna Dom omladine će biti centar promocije knjiga i pisaca, ideja i čitanja, koji će ugostiti neke od najznačajnijih evropskih književnika.

   

Svečano otvaranje Beogradskog festivala evropske književnosti u utorak 26. juna planirano je za 19 časova u Velikoj Sali DOB-a.
 

Prvom čitanju prethodiće kratka obraćanja Gojka Božovića, urednika i direktora izdavačke kuće Arhipelag, koja je pokretač ovog festivala, i  Milana Lučića, direktora Doma omladine, kao i neformalno druženje publike sa gostujućim piscima.

 

Na Beogradskom festivalu evropske književnosti, pod sloganom Najbolje od svega. Najbolje za sve, vrhunska književnost će biti predstavljena kroz različite forme: od promocije knjiga i javnih čitanja, preko okruglih stolova i razgovora pisaca s publikom, preko izložbe fotografija, retrospektive savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, do video prezentacija.

Peter Esterhazi, jedan od najvećih živih evropskih pisaca, otvariće ciklus književnih večeri. Ovaj romansijer, pripovedač i esejista je dobitnik mađarskih i međunarodnih književnih nagrada. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika.

U okviru festivala biće predstavljena izložba fotografija Lasla Blaškovića Američki grafiti. Blaškovićeve fotografije nastale su tokom piščevog prošlogodišnjeg putovanja po SAD, a izložba se otvara u sredu, 27. juna u 19 časova u holu ispred Velike sale Doma omladine.

 

"Beogradu je potreban jedan veliki međunarodni književni festival čiji je ključni cilj da predstavlja najvažnija dela i najvažnije pisce savremene evropske književnosti. Beogradski festival evropske književnosti organizujemo kako bi čitaoci u Beogradu i Srbiji mogli dase  susretnu sa piscima kao što je Peter Esterhazi ili ostali učesnici našeg festivala", objašnjava Gojko Božović.

Poseban deo Beogradskog festivala evropske književnosti predstavlja retrospektiva savremenih filmova nastalih po delima savremene književnosti. Projekcije su besplatne, a prvi dan festivala obeležiće ostvarenje Odeda Davidofa "Prijatelj za bekstvo" (po romanu Davida Grosmana).

Do petka u Velikoj sali Doma omladine predstaviće se i autori: Aris Fioretos, Vesna Goldsvorti, David Albahari, Jelena Lengold, Vladislav Bajac i Laslo Blašković. Tokom trajanja festivala svakog dana u 19 i 20 časova održavaće se čitanja poznatih pisaca, a od 21 čas publika će imati priliku da besplatno pogleda filmove iz programa Književnost na filmu.

 

 

 Sutra u DOB-u počinje Beogradski festival evropske književnosti

Vladislav Bajac Knjiga o bambusu

 

 

Program

Utorak 26. jun
19 h: Otvaranje Festivala
20 h: Na sceni: Peter Esterhazi
21 h: Književnost na filmu: Oded Davidof: Prijatelj za bekstvo (Prema romanu Davida Grosmana)

Sreda 27. jun
19 h: Na sceni: Laslo Blašković
         Otvaranje izložbe fotografija: Laslo Blašković: Američki grafiti
20 h: Na sceni: Aris Fioretos
21 h: Književnost na filmu: Sabolč Tolnai: Peščanik (Prema delu Danila Kiša)

Četvrtak 28. jun
19 h: Na sceni: Vesna Goldsvorti
20 h: Na sceni: David Albahari
21 h: Književnost na filmu: Andrej Hržanovski: Soba i po, ili sentimentalno putovanje u domovinu (Prema eseju Josifa Brodskog)

Petak 29. jun
19 h: Na sceni: Vladislav Bajac
20 h: Na sceni: Jelena Lengold
21 h: Književnost na filmu: Mohsen Makhmalbaf: Kandahar (Prema romanu Nelofer Pazire)

 

 

 

Sutra u DOB-u počinje Beogradski festival evropske književnosti

 

 Sutra u DOB-u počinje Beogradski festival evropske književnosti

 

 

Učesnici

David Albahari (Peć, 1948), pripovedač, romansijer, esejist, antologičar, prevodilac. Dobitnik je svih prestižnih nagrada u Srbiji i nekoliko međunarodnih nagrada. Knjige su mu prevedene su na osamnaest svetskih jezika i objavljene u izdanjima vodećih svetskih izdavača. Preveo je na srpski jezik mnoga dela savremenih britanskih, američkih, australijskih, kanadskih i izraelskih autora, uključujući i dela Davida Grosmana i Tomasa Pinčona. U izdanju Arhipelaga objavljena je Albaharijeva antologija Poslastičarske priče.

Vladislav Bajac (Beograd, 1954), romansijer i pripovedač. Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima je i Međunarodna nagrada „Balkanika“. Knjige Vladislava Bajca objavljene su na desetak stranih jezika. U inostranstvu su izvođene pozorišne predstave po tekstovima iz piščevih knjiga. U izdanju Arhipelaga objavljeni su Bajčevi romani Hamam Balkanija, Knjiga o bambusu, Crna kutija i Druid iz Sindiduna, kao i knjiga Gastronomadske priče (2012).

Laslo Blašković (Novi Sad, 1966), pesnik, romansijer, pripovedač, esejista. Nagrađivan i prevođen. Roman Madonin nakit izabran je među deset najboljih srpskih romana napisanih posle pada Berlinskog zida koji su sastavni deo antologijske edicije “Sto slovenskih romana”. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik. U izdanju Arhipelaga objavljena je Blaškovićeva knjiga priča Priča o malaksalosti.

Peter Esterhazi (Budimpešta, 1950), romansijer, pripovedač, esejista. Jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, preveden na većinu svetskih jezika. Peter Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja. Član je Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti. U izdanju Arhipelaga objavljen je Esterhazijev roman Pomoćni glagoli srca.

Aris Fioretos (Geteborg, 1960), romansijer, pripovedač, pesnik, esejista. Jedan od najznačajnijih savremenih švedskih pisaca. Dobitnik je više književnih nagrada u Švedskoj i u inostranstvu. Romani i eseji Arisa Fioretosa prevedeni su na više evropskih jezika. Na švedski jezik preveo je knjige Fridriha Helderlina, Vladimira Nabokova i Pola Ostera. U izdanju Arhipelaga objavljen je Fioretosov roman Istina o Saši Knišu.

Jelena Lengold, pesnikinja, pripovedačica, romansijerka. Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je Evropsku nagradu za književnost, kao i nagrade "Žensko pero", "Biljana Jovanović" i "Zlatni Hit Liber". Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, francuski, bugarski, rumunski, ukrajinski i češki jezik. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija i panorama savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. U izdanju Arhipelaga objavljene su zbirke priča Vašarski mađioničar i Pretesteriši me, knjiga poezije Bunar teških reči i roman Baltimor.

Vesna Goldsvorti, pesnikinja, teroretičarka, esejista. Redovni je profesor engleske književnosti i kreativnog pisa¬nja na Kingstonskom univerzitetu u Londonu. Do sada je objavila nekoliko knjiga, izvorno pisanih na eng¬¬¬les¬kom jeziku, koje su prevedene na mnoge svetske jezike: Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte, Černobiljske jagode i Solunski anđeo. Izmišljanje Ruritanije, analiza pred¬¬stava o Balkanu u anglo-američkoj kulturi, nalazi se u oba¬vez¬noj lektiri mnogih svetskih univerziteta. Solunski anđeo, autorkina prva knjiga poezije, dobila je međunarodnu nagradu Robert Krošou i našla se u Tajmsovom izboru najboljih knjiga poezije za 2011. godinu.