Home

VESTI

Koncert povodom 45 godina DOB-a

No Comments Koncerti

Koncert povodom 45 godina DOB-aNa koncertu priređenom povodom 45 godina od osnivanja Doma omladine Beograda, Duško Gojković će nastupiti Soul Connection Big Bendom sastavljenim, specijalno za ovu priliku, od mlađe generacije profesionalnih muzicara iz Beograda, Novog Sada i jednim gostom iz Zagreba.

Orkestar Soul Connection predvodi Dragoslav Freddie Stanisavljević, džez trubač. Ovom koncertu poseban značaj daje prisustvo internacionalnih umetnika vrhunskog renomea: tenor saksofoniste Tonija Lakatoša, pijaniste Klausa Rajblea, kontrabasiste Martina Gjakonovskog i bubnjara Marija Goncija.

Na repertoaru će se naći numere stilski karakteristične za Gojkovićev opus – džez kompozicije inspirisanih melodijama Balkana. Kako je prvi put snimio svoje numere inspirisane Balkanom jos 1966. godine ovaj koncert potvrđuje da je Gojković utemeljivač danas nespornog stilskog pravca „Balkan džez“.

 

 Duško Gojković

 

DUŠKO GOJKOVIĆ & SOUL CONNECTION BIG BAND
Featuring Tony Lakatosh, Claus Raible, Martin Gjakonovski & Mario Gonzi

**Koncert povodom 45 godina od osnivanja Doma omladine Beograda**
Ponedeljak, 19. oktobar – Dom omladine u 19:30h

 

Karte su u prodaji na Blagajni Doma omladine po ceni od 800 dinara.

 

 

Duško Gojković je jedini džez muzičar iz naše zemlje čiji je opus u drugoj polovini XX veka zabeležila svaka relevantna džez enciklopedija u svetu. Zapravo on je jedini džez muzičar tog formata iz celog regiona. Ovaj istinski velikan sa naših prostora pristutan je na preko sto šezdeset ploča izdatih širom planete, od kojih je značajan deo njegova originalna muzika.  

Rođen je 14. oktobra 1931. godine.

Od 1955. živi u Nemačkoj gde je već 1956. nastupao i sa Majls Dejvisom i Dizi Gilespijem i postao integralni deo nemačke i evropske džez scene kao član brojnih ključnih orkestara tog vremena. Njegovi prvi snimci u Nemačkoj datiraju iz 1956. godine.

Tokom 1961. i 1962. godine studirao je i završio prestižnu Berkli muzičku akademiju u Americi. Interesantan je detalj da je tokom studija bio do te mere posvećen svom obrazovanju i usavršavanju da je odbio ponude Sten Kentona, Kaunt Bejzija i Djuka Elingtona. Po završetku studija pridružio se orkestru virtuoza Mejnarda Fergusona, kanadskog trubača, a potom i orkestru takođe legendarnog Vudija Hermana.

U Evropu se vratio 1966. godine, da bi se posvetio komponovanju, vođenju sopstvenih orkestara i saradnji sa brojnim, najvažnijim sastavima i muzičarima od tada do danas. Iste godine snimio je album „Swinging Macedonia“ .

Album „Soul Connection“ iz 1994. godine dobio je brojne prestižne nagrade širom sveta, i na pravi način vratio Gojkovićevu muziku na velika vrata na svetsku scenu. Od te godine eksluzivno snima za prestižnu izdavačku kuću ENJA RECORDS iz Minhena. Slede izvarendni albumi: „Bebop City“, „Balkan Connection“, „Balkan blue“, „Samba do mar“, „Samba Tzigane“.

U okviru zvaničnog programa obeležavanja proslave 200. godišnjice moderne srpske države kreirao je koncept internacionalnog Big benda. Pored koncerta, u studiju je snimljen i CD „O HANDFUL O’SOUL“, objavljen na etiketi ENJA RECORDS, koji je takođe privukao pažnju džez publike širom sveta. TV snimak samog koncerta prikazala je i nacionalna TV Japana.   

Svoj 75. rođendan, Duško Gojković  proslavio je 2006. godine velikim koncertom u SAVA CENTRU.

Tokom 2007. godine izdavačka kuća B92 licencno je za teritoriju Srbije izdala album „Samba Tzigane“, koji je odmah postao veliki hit. Posle gotovo 25 godina Gojkovićeva ploča našla se na etiketi izdavača u Srbiji. Iste godine pojavilo se i srpsko izdanje Gojkovićeve biografije „Džez je sloboda“, koju je bavarski Džez institut izdao još 1995. u čast četrdesetogodišnjice njegovog života u Nemačkoj.

Sa SUMMIT OKTETOM 2008.godine je nastupio na jubilarnom 40. BEMUS-u. Zajedno su snimili i studijski CD koji je ovog leta objavio B92, dok je nemačko izdanje u pripremi.

Tokom čitave karijere Duško Gojković nesebično pomaže i podržava mlade džez talente iz naše zemlje.
Celu karijeru Duška Gojkovića prati činjenica da je njegov umetnički opus više priznat u svetu nego kod nas.

 

 

 

{xtypo_rounded1}DOM OMLADINE BEOGRADA – 45 GODINA

Već četrdeset i pet godina Dom omladine Beograda je kultno mesto okupljanja mladih ovoga grada. Od svog osnivanja, Dom je bio utočište svim stvaraocima, intelektualcima ali i običnim građanima koji su želeli da vide nešto novo, da prodiskutuju o nekoj važnoj temi ili da se okupe čisto zabave radi.

Istorija Doma omladine je nepresušna riznica imena i događaja bez kojih se uopšte ne može zamisliti novija kulturna pa i društvena istorija Beograda, Srbije i Jugoslavije. Gotovo da ne postoji nijedan značajniji pisac, slikar, reditelj, glumac, muzičar s jugoslovenskih prostora a da nije bio povezan sa programima Doma omladine ili je čak direktno učestvovao u njihovoj realizaciji. Dom omladine je uvek bio i dobar domaćin, a imena kao Czeslaw Milosz, Allen Ginzberg, Odysseas Elytes, Ernesto Cardenal, Victor Vasarely, Getulio Alviani, Duke Ellington, Ella Fitzgerald, Miles Davis, Ray Charles, Rene Clair, Sam Peckinpah, Sergey Bondarchuk, Peter Bogdanovich, Giovanna Ralli, Monica Viti su samo neka koja su Dom omladine učinili jednim od najznačajnijih kulturnih centara Beograda i Srbije.

Dom omladine, ili “Mala Atina” (kako su ga nekada nazivali), vremenom je stekao ugled domaćina inovatora i reformista u mnogim oblastima. Vrlo često, on je bio mesto gde su se neke nove umetničke, tehničke ili političke ideje mogle videti i čuti. Od prvog koncerta u kvadrofonom sistemu zvučnika, ili prvog satelitskog linka između Sjedinjenih Američkih Država i Istočne Evrope, pa sve do osnivačkih skupština velikog broja političkih stranaka u praskozorju višestranačkog života u Srbiji, Dom omladine je upravo bio mesto na kome je tako nešto bilo moguće.

Danas, kao i u prošlosti, Dom omladine Beograda je centar koji promoviše programe za mlade u sferi savremene umetnosti i kulture. Široki spektar delatnosti Dom omladine pokriva sve umetničke discipline i forme: od vizuelnih umetnosti i novih medija, preko filma, pozorišta pa sve do muzike. Podjednako važnu ulogu u programima ovog kulturnog centra imaju i obrazovno-debatni programi, koji su već decenijama njegov zaštitni znak. Osnovna načela i kriterijumi u kreiranju programa jesu i dalje  inovativnost i aktuelnost.

Godišnje, oko 1000 različitih programa Doma omladine poseti više od 180 000 mladih. Fleksibilnost i prilagodljivost svakom relevantnom zahtevu ne odnosi se samo na prostore DOB-a, već i na visoke produkcijske standarde i programsku koncepciju.

Dom omladine nastoji da deluje kao platforma koja služi promovisanju novih umetnika, novih ideja i inicijativa, ali i kao platforma koja povezuje institucionalnu i vaninstitucionalnu kulturu.  Takođe, kulturni centar Dom omladine nastoji da bude ključna tačka susreta kako za domaće tako i za strane umetnike, nastojeći da dvosmerno povezuje različite kulturne scene. Ovo ima za posledicu da je Dom omladine član brojnih lokalnih, regionalnih i međunarodnih mreža.
Kroz svoje programe, kako kulturne, tako i obrazovno-debatne, Dom omladine naročito obraća pažnju na širi socijalni kontekst, te na taj način predstavlja ključno mesto javnog društvenog dijaloga mladih.

Dom omladine je institucija Grada Beograda.{/xtypo_rounded1}