Home

VESTI

Zemljotres Partibrejkersa u Hali sportova

No Comments Izveštaji

Zemljotres Partibrejkersa u Hali sportovaLegendarni Partibrejkers proslavili su 30 rođendan u subotu uveče rasturačkim koncertom u grotlu krcate beogradske Hale sportova, pred preko 5.000 fanova, ne samo iz Beograda, već i ostalih krajeva Srbije i čak regiona.

 

"Dobro veče braćo i sestre, dobrodošli na rođendan, hvala što vas ima u tolikom broju", ovakvim uvodnim pozdravom je Zoran Kostić-Cane odgovorio na zaglušujuću buku i hiljade ruku u vazduhu još pre prvog stiha i pre prvog Antonovog rifa koji je uveo u A1 sa prvog albuma "Partibrejkers" (1985), odnosno pesmu "Ako si". Još jedna kultna, sa debija, "Noć" zagrejala je sjajno za "Zemljotres", koji je u Hali sportova napravio urnebes.

 

"Mnogi od vas su napravljeni od ove muzike. Pozdravite mame i tate, i oni su OK samo su malo sj..ani", krenuo je Cane da niže očekivane mudrosti uoči „Lobotomije“. Zvuk Partibrejkersa u 21. veku reprezentovalo je i "Ćutanje", ubrzanje je donela "Žurim", a onda – nešto što je Cančuga, kako sam sebe voli da naziva, najavljivao na radost mnogih fanova.

"Stvar koju dugo nismo svirali, mislili smo da joj nešto fali. Evo sad ćemo da proverimo“ – jasno je bilo da priča o "Prstenu", koji je otvarao drugi album "Partibrejkers II" (1988). Sa njega je usledi i "Put" uz reči koje su svi, od partera do poslednjih redova tribina, jako dobro osećali – „Znojimo se, volimo se“.

 

 

 Zemljotres Partibrejkersa u Hali sportova

Zemljotres Partibrejkersa u Hali sportova

 

 
Apelovao je konstantno Cane da svetla budu uperena ka publici, želeo je da jasno vidi sliku koje se nijedan bend ne bi postideo. Prvi singl "Hiljadu godina" (1984) bio je jedan od vrhunaca koncerta posle kojih mora da dođe barem kratak predah, a to je ovoga puta bila "Da li se još volimo" koja je, deset godina po objavljivanju, doživela lajv debi.

Uz "Daleko od očiju" i "Noćas u gradu" hvatan je zalet za top seriju koja je donela šutku u parteru. Uvek tako biva kad Partibrejkers zaređaju "Rođen loš", pa "Hipnotisanu gomilu", "Kreni prema meni", "Ono što pokušavam" i kao završni udarac, "Hoću da znam". Jako prijatno iznenađenje za mnoge bila je „Molitva“ posle koje je bend, reda radi, pozdravio publiku i kratko predahnuo.

 

Znalo se da ima još dosta toga što mora da se odsvira i da je na tom spisku mnogima pod brojem jedan "Mesečeva kći" koja je otvorila prvi bis, gde su se nanizale "Kako je teško bez tebe", "Dugo te nema" i još jedna za one kojima su rani Brejkersi srcu najmiliji – "Ona živi na brdu". "Stoj Džoni" je imala potpuno prikladnu najavu – "Ovo je rokenrol iliti na srpskom tresi-mesi".

"Ja sam ulični hodač, više me nikada nećeš videti, ćao", rekao je Cane, povukao se sa bine i prepustio bendu da maestralno završi, ispostavilo se, samo prvi "produžetak". Vrativši se na pozornicu, bez ikakvih kočnica je poručio: "Ovo je pobeda naprednih snaga nad snagama seljačkog kapitalizma, nek' nam se napuše k…" a za kraj ostavljen je čuveni bluz sa albuma "Partibrejkers III" (1989) "Najbolje se putuje". 

 

 

 Zemljotres Partibrejkersa u Hali sportova

Zemljotres Partibrejkersa u Hali sportova

 

 

Hiljade uličnih hodača, od klinaca do generacijskih ispisnika Partibrejkersa, razmilelo se malo pre ponoći iz Hale sportova ulicama Novog Beograda. Neki sa novim bedžom, neki sa majicom, neki sa pivom, svi sa osećajem da su prisustvovali velikom koncertu benda koji ih je uvek poštovao, slavljenika koji prvih trideset godina proživeo sa stavom, dostojanstvom, nepokolebljivo i bez mrlje na obrazu.

Čast da budu predgrupa dobio je alternativni dvojac Multietnička atrakcija iz Beograda, koja je polučasovnom svikom mnogima pružio novi doživljaj zvuka bas i gitare, sasvim dobro zagrejavši dvoranu za velike Brejkerse.