Home

VESTI

ROBERT HENKE / MONOLAKE by Sasha Arsic (Urbanbug broj 35)

No Comments Intervjui

Idući za tradicijom u izboru učesnika, a opet donoseći iznenađenja, Dis-patch festival nam je ove godine priredio zaista nesvakidašnje muzičke izložbe, čiji je glavni akcenat bio na Robertu Henkeu i Monolake focusu. Program je sadržao Monolake live show sa videom i monodeckII (Layering Buddha multikanalna izlozba), i ableton live egzibicije Roberta Henkea sa Ableton CEO i bivšim članom Monolakea, Gerhardom Behlesom. Tom prilikom premijerno je prikazana  interaktivna zvučna instalacija – Cyclone.

Razgovor sa Henkeom predstavljao nam je pravo zadovoljstvo, a vi iz teksta koji sledi saznajte koje teme smo dotakli i do kakvih odgovora došli.

 

Repeticija u muzici

Repeticija ti dozvoljava da se fokusiraš na detalje, da posmatraš muziku više kao skulpturu nego kao proces. Repeticija je veoma kompleksna, jedan loop nudi drugačiji potencijal za repeticiju nego, na primer, klavirska fraza koju svira muzičar. Repeticija je svet za sebe, i veliki je izazov stvarati u njemu. Repeticija nagoni kompozitora da se koncentriše ne suštinu, s obzirom na to da stalno ističe svaki detalj, ponovo i ponovo…   U svojoj muzici, trudim se da kombinujem repetitivne elemente na površini, uz blage varijacije i ne/repetitivne komade u pozadini, kako bi se dostigao muzički kvalitet koji opstaje u oba konteksta. Repeticija je efektna i ako se suprotstavi drugačijim trenucima. Pauza je esencijalni kontrapunkt beata u mnogim žanrovima.  

Sviranje na najčudnijoj spravi, bez ijednog displeja (Monodeck II.

Godine 2003. odlučio sam da konstruišem svoj prvi MIDI kontroler, Monodeck. MIDI kontroler je hardverska jedinica koja kontroliše kompjuter na muzički način, pretvarajući običnu mašinu za rešavanje problema u pravi muzički instrument. Za moje nastupe bila je potrebna vrlo specifična naprava. Nijedan komercijalan proizvod nije bio odgovarajući, tako da sam ga na kraju sam napravio, kutiju sa nobovima, led svetiljkama u dugmićima, sa rasporedom koji je bio najpodesniji za moj nastup. Radio je mnogo bolje nego što sam očekivao, koncerti su postali mnogo spontaniji i izveštio sam se.

Ipak, prvi Monodeck bio je samo dodatani interface i nije mogao da zameni funkcije kompjutera, uz pomoć miša i gledanje u ekran tokom nastupa. Nakon tri godine intenzivnih putovanja, sprava je počela da se raspada i bilo je vreme za novu verziju, veću, precizniju, sa više mogućnosti, kao industrijski prototip od crnog aluminijuma, bez plastike sa idejom da malo duže izdrži naporna putovanja i transport.                               U bilo kom trenutku nastupa mogu da pristupim bilo kom delu seta, odsviram bass liniju iz jedne pesme sa izmenjenim grooveom iz druge, zadržavajući zanimljive momente malo duže kako bih skakao od jednog do drugog dela, uz najrazličitije breakove, dok raznobojne led diode pružaju stalni optički feedback i daju mi navigaciju kroz ceo set.
Interaktivna muzička izložba. Ciljevi i uticaj na dalji rad

Počeo sam sa Studies for Thinder, 8-kanalnim koncertom koji na neki način stvara impresivnu oluju, na komponovani način. Ovo iskustvo ne funkcioniše najbolje na CD formatu, potreban mu je odgovarajući prostor i ozvučenje kako bi dobro funkcionisao. Premijera je bila na Mutek festivalu 2005. godine. Koncentrišem se i na "skulpturalne" komade zvuka koji se predstavljaju u galerijama. Postoje dva pravca: Atlantic Waves i Linear Grid. Prethodni projekti bili su posvećeni interakciji putem Interneta i zajedničkom sviranju udaljenih muzičara, uz impresivan i minimalan grafički interface, kao i same fizičke postavke. U Beogradu sam po prvi put koristio Monome kontroler koji se upravo pojavljuje na tržištu. Jako sam zadovoljan kako radi i mislim da ću njega koristiti i u nekim od narednih projekata. Takođe bih želeo da ponovo u Beogradu realizujem ideju koja bi bila pripremljena specijalno za ovaj grad…
Planovi za budućnost

Trenutmo sam najviše zaokupljen Monolake live setom koji smatram najuzbudljivijim delom svog rada u ovom trenutku. Stalno radim na njemu, menjam ga i isprobavam na turneji. Kada budem imao vremena, nešto od toga ću pokušati da uobličim u gotove pesme za naredna izdanja. Moj rad za Ableton odvija se paralelno sa umetničkim, tako da ću biti posvećen i tome, jer se uskoro pojavljuje verzija 7, sa dosta inovacija. Takođe ću razvijati nove ideje za instalacije, kao i video aspekat svojih live nastupa.  
Mišljenje o festivalu Dis-patch

Zaista je impresivno da Beograd već šest godina ima ovakav festival, odlično organizovan i zamišljen, sa raznolikim programom i fenomenalnom publikom. To je sve veća retkost na festivalskoj sceni, posebno u kontekstu atmosfere koju zajedno pružaju grad, događaj i ljudi koji ga posećuju. Bio sam ovde 2003. godine i zaista se odlično proveo, te godine je ovde bilo mnogo mojih prijatelja muzičara. Od tada sam želeo da se vratim, i samim tim je poziv da se predstavi ovakav jedan fokus program izazvao ogromno oduševljenje. Moram da pomenem da je ovo do sada najobimnije predstavljanje mog rada na jednom događaju, nigde do sada nisam imao toliko aktivnosti na jednom festivalu ili, čak, bio neka vrsta "počasnog gosta".

Zbog toga mi je bilo veoma drago da budem ovde i podelim to sa ljudima koji su, moram pomenuti, vrlo otvoreni. To su pokazali i paneli i prezentacije koji su bili jako inspirativni, uz odličan izbor učesnika i radoznalu publiku, kao i broj ljudi koji je posetio instalaciju Cyclone. Na kraju krajeva, i pesme koje smo čuli u okviru konkursa za Ableton Live bile su mnogo bolje od onoga što čujemo na sličnim manifestacijama po Evropi, rekao bih da ovde ima jako mnogo kreativnog potencijala i da su ljudi informisani. Grad je impresivan i jedinstven, nadam se da ću ponovo biti u prilici da se vratim i podelim svoje ideje sa vama.