Home

VESTI

POPNEBO by Chule(Urbanbug broj 35)

No Comments Intervjui

Producent i DJ iz Frankfurta, Nebojša Popović, poznatiji kao Popnebo, muzikom je počeo da se bavi kada je bio veoma mali – udarao je drvenom kašikom u mamine šerpe! Potom mu je, kako kaže, tata kupio harmoniku, koju je vrlo brzo pokvario ubacivši pregršt bombona u nju. Tada mu je otac rekao da od njega nikada neće postati muzičar. Međutim, očevi komentari nisu obeshrabrili Nebojšu da '94. godine kroči u klub Omen u Frankfurtu, u kojem je "pronašao" svoje zanimanje: muzički producent koji se lati ploča. Opremu je kupio '97. godine, a kao DJ prvi put je nastupio pre šest godina u Frankfurtu, na žurci Evil Popstars are drinking beer, na kojoj je izveo svoj live act. Trenutno živi i radi u Barseloni. Ove godine je i nas u Beogradu (u klubu Energija), obradovao sjajnim live actom, posle kojeg je uživao u rakiji. 🙂

“Da. Bio sam pijan” – smeje se. “Nije mi bilo prvi put. Ali, iskreno, nisam pio alkohol 30 dana pre te rakije. A, što volim rakiju! Ipak sam neki Srbin…☺ Vi ste me lepo napili, kada kažem “vi”, mislim na Miloša Pavlovića, Radomana, Laleta i Shoxyja. I ovu priliku ću da iskoristim da se zahvalim Shoxyju, jer me je čuvao celo to veče, čak me vodio i do WC-a! Hvala, Shoxy! Ha,ha,ha,ha… Ipak, rakija nije voda! Bio sam na još nekim žurkama u BGD-u… Onoj sa Miss Kittin i Alexom Smokom. Koja bez veze kombinacija! Šta će vam Miss Kittin? Baš je puštala bez veze muziku! Ali je.. ga, ipak je neko ime i publika to traži… Sve u svemu, bilo mi je ok. Mi smo se lepo zajebavali, to je najbitnije! Alex je bio cool!

Kako, kada i gde si počeo da se bavis DJ-ingom?

Još uvek nisam počeo da se bavim DJ-ingom. Producent sam. A ako se desi da nastupam u nekom klubu ili na festivalu, onda radim svoj live act.

Koliko dugo si na muzičkoj sceni?

Muziku sam zavoleo kada sam bio mali. Udarao sam u mamine šerpe drvenom kašikom. Otac mi je posle kupio harmoniku, koju sam pokvario jer sam ubacio brdo bombona u nju. Tata mi je rekao da od mene nikada neće biti muzičar. Ipak, ja sam 1994. godine, kada sam prvi put bio u techno klubu Omen, u Frankfurtu (tada je vrteo Sven Vath), odlučio da ću da se bavim elektronikom. Pre toga sam slušao hip-hop i indie. Imao sam dugačku kosu. Posle sam se ošišao, počeo stalno da izlazim, pa se moja mama više nije čudila kada sam dolazio kući oko 11 sati ujutru. Tada sam imao 16 godina.

Ko su ti bili uzori kada si počinjao?

 Izlazio sam u Omen i voleo lokalne DJ-eve: Svena Vatha, Daga, Franka Lorbera, Ata & Heiko MSO… Kasnije sam izlazio u klub Box, gde su kao rezidenti radili Dj T, Yannick, Riccardo Villalobos… Njih sam baš voleo. Bili su mi intresantni i svi oni koji su dolazili iz Detroita, a takođe sam bio veliki fan Terrencea Parkera.

A koga sada od DJ-eva ili bendova voliš da slušaš?

Ma, slušam sve! Mnogo volim Cigane. ☺ To je zato što su moji roditelji sa Kosova. Mogu da slušam i jazz, techno, house, indie, rock… Ma, nema veze, samo da smo veseli i pijani! ☺

Koje od naših DJ-eve voliš?

Ne znam mnogo srpskih DJ-eva, ali omiljeni mi je bio moj drug Daniel Rajković. On je rođen u Minhenu. Volim i ove moje barabe, Miloša Pavlovića i Radomana. Njih dvojica su bila kod mene u Barseloni i bilo nam je do jaja! Volim da slušam Marka Nastića i Dejana Milićevića. Nekada mi je njihova muzika suviše tvrda, ali su njih dvojica baš cool.

Pričaj nam o muzici i klubovima u Nemačkoj.

Rođen sam u Frankfurtu. Mnogi kažu da između Berlina i Frankfurta ima neke razlike što se tiče muzike. Po mom mišljenju, mnogo je važnija elektronska muzička scena u Frankfurtu nego u Berlinu, koji svakako ima više klubova, ali to je samo zato što se većina DJ-eva preselila u Berlin. Čini mi se da je to previše glupo. Tamo ljudi više brinu o tome kako će se obući za izalazak i kakvu će frizuru da nameste nego kakvu će muziku da slušaju to veče. To je bez veze! Pre nekoliko godina sam baš zbog toga napravio majicu sa natpisom "Music is not fashion". I… najbolji klub nije u Berlinu, već u Frankfurtu! Zove se Robert Johnson Club.

Napravi nam paralelu između muzike ovde, u Srbiji, i preko – u Nemačkoj.

Ne živim više u Nemačkoj. Preselio sam se u Barselonu, ali ne zbog elektronske muzičke scene, jer je ona u Barseloni katastrofalna. Iako ljudi misle da je Sonar ludilo, slobodno mogu da vam kažem da nije tako. Tamo se klubovi zatvaraju u 05:30, a ljudi na žurke idu tek oko 03:00. Za dobru žurku DJ mora da odsvira najmanje 5 do 6 sati. U Frankfurtu je za jedno dobro veče klub pun 24:00h. Poslednji odlaze kući u 12:00. To je 12 sati zezanja! Ako voliš elektronsku muziku i želiš da te DJ pošalje na trip sa muzikom a ne sa nekom bez veze drogom, to je to! Nemam pojma kako je u Beogradu, mislim da je i tu zajebano i teško da se napravi dobra žurka. Ljudima uvek treba milion plakata da bi pomerili dupe i otišli u klub!

Gde si sve nastupao i sa kim si radio? Gde najčešće?

Dosta sam svirao u Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Portugaliji, Španiji, Brazilu… Omiljene žurke su mi bile one u Robert Johnsononovom klubu, Trezoru, Nitsi, na Reworks Festivalu, Loveparade, Melt Festivalu, Monegros Festivalu… Svirao sam sa mnogo DJ-eva, među kojima su: Michael Mayer, Whignomy Brothers, Matt John, Matthew Jonson, Mike Shannon, Audio Werner, Alex Under, Dominik Eulberg, Roberd Hood, Akufen, Samim, Angel Molina, Sian, Dorian Paic, Turner, Lawrence, Riccardo Villalobos, Vera, dadaBLEEP…

Najluđi provod?

Ima ih dosta. Gnjavio bih vas kada bih počeo sve da prepričavam… Ja se dobro provedem onda kada skinem pantalone, lepo se napijem i pokažem zadnjicu publici. Na Melt Festivalu u Nemačkoj popeo sam se na sto pored Richieja Hawtina dok je svirao… i ma, ludilo… Nemam pojma da li je to ludo, ali znam da me sutra sramota…

Da li imaš više riba od kada si postao DJ?

Imam devojku. Dosta mi je jedna i baš je cool. Više mi ne treba. Sigurno je da mnogi DJ-evi j.. više zato što su poznati. Ali, devojke koje se pale na DJ-eve uglavnom su dosadne. Tu stvarno treba da budeš dosta pijan i sam da bi trpeo njihove priče. U tom slučaju je bolje masturbirati.

Znam da je uobičajeno pitanje, ali mnogi ne znaju koji pravac ti vrtiš. Opiši nam svoju muziku…                                                                                                             Ciganski house/techno! Ne, stvarno ne volim da opisujem muziku. Mogu samo da vam kažem da imam od 122 do maximalno 128 bpm-a. Dosta je to. Volim groove i mora da me pogodi. E, to je to! Znači, to što radim je ciganski house/techno.

Kako bi se u nekoliko rečenica predstavio nekome ko te ne poznaje?

"I am not the best. But i drink good". I volim da jedem meso, kao i svaki Srbin.

Šta misliš o prelasku sa ploča na diskove?

 Misliš sa ploča na mp3? Nije to dobro za romantičare koji vole nostalgiju! Valjda je za zemlje poput Srbije to ok, zato što nemate neki Record Stores gde biste mogli da kupite ploče. Momentalno sami sebe time kvarimo! Ide se na net, uzima se tuđa muzika. To znači da vinyl selling ide nadole. Mp3 ubija kreativan deo cele priče.

Šta je najlepše, a šta najteže u DJ-ingu?

Najlepše je ako upoznaš dobre ljude po celom svetu sa kojima počneš i da se družiš. Najteže su neke budale na koje naletiš u nekom klubu i koje te smaraju dok sviraš.

Kada nam ponovo dolaziš?

‘Ajde, pozovite me, dajte mi pljeskavicu, platite mi avionsku kartu, sačekajte me na aerodromu i tu sam! Šalim se… Ne znam kada dolazim, imam mnogo posla. Ako dođem, obavezno zovite Shoxyja da me izvodi iz kluba. ☺

Dalji planovi…

Ima dosta toga. Ženim se… i zovem vas na svadbu! Sviraće mi Boban Marković i Orkestra. Ciganski Bot Meau Plage! Mnogo volim Cigane! Cheers to the beers. Voli vas Popnebo!

Ćao i hvala!

Ma, ništa…