Home

VESTI

Intervju: U Njujorku imam društvo iz Srbije

No Comments Intervjui

U Njujorku imam društvo iz SrbijeAmerički muzičar i di-džej Mobi, najpoznatiji po hitovima „Porcelain”, „Lift Me Up” i „Why Does My Heart Feel So Bad”, nastupiće 18. juna na Kalemegdanu, na istom događaju na kojem turneju započinje Ejmi Vajnhaus.

 

U ekskluzivnom intervjuu za „Blic” on govori o dosadašnjim iskustvima s našom publikom, svojim muzičkim počecima u klasici, ali i o profesiji kojom je mislio da će se baviti kada je bio student – fakultetskoj profesuri.

 

Mobi je u Srbiji dosad nastupao dva puta – pre dve godine na Egzitu i 1996. u Beogradu, kada je održao pank-rok koncert. Govoreći o nastupu na Egzitu, on kaže da ga je zapanjilo to što kod srpske publike postoji savršena ravnoteža između entuzijazma i prefinjenosti.

 

„Ponekad svirate pred publikom koja je previše sofisticirana, a neke druge su, opet, previše entuzijastične. Kod srpske publike, to je u savršenom balansu”, kaže Mobi. Nedavno je objavio novi album „Destroyed”, ali za šou na Kalemegdanu on je spremio tešku artiljeriju, sa izborom najvećih hitova.

– Na koncertu će biti nekoliko pesama s novog albuma „Destroyed”, ali većina pesama će biti s ranijih albuma kao što su „Play” i „18”. I sam sam takav, kada idem da gledam koncert nekog benda, najviše me zanima da čujem neke starije pesme koje znam i volim – kaže Mobi.

 

 

{mgmediabot2}type=youtube|youtubeid=fqLvbpcsPj4|width=450|height=364{/mgmediabot2}
Moby – Why Does My Heart Feel So Bad

 

 

1. Kada se osvrnete na karijeru – od pank svirki u Beogradu devedesetih, do današnjih megakoncerata – zar to nije neobičan put?

– Nikada nisam očekivao da ću biti profesionalni muzičar. Mislio sam da ću biti univerzitetski profesor i da ću predavati filozofiju, jer sam to studirao na koledžu. Mislio sam da ću biti profesor koji će u slobodno vreme pisati muziku koju niko neće slušati… Zato mi je, čak nakon ovoliko vremena, i dalje veoma čudno što imam karijeru muzičara. Osim toga, moj muzički bekgraund je veoma neobičan, pošto sam kao dete svirao klasičnu muziku, a dok sam odrastao, voleo sam pank-rok, pa mi je još čudnije što se danas bavim elektronskom muzikom.

2. Koji vam je omiljeni pank bend?

 

– „Bad Brains”.

3. Može li se kroz muziku baviti temama kojima se bavi filozofija?

– Ponekad. Zanimljivo je to, jer ima mnogo tema koje su mi važne, ali koje se neizbežno previše pojednostave kada se o njima govori u širem smislu… A dok sam studirao filozofiju, jedna od najlepših stvari bilo je to što ništa niste morali da pojednostavljujete. Stvari su mogle da bude suptilne i nijansirane, a pritom je sve moglo da ostane komplikovano.

4. Kakvi bi filozofi bili kao muzičari?

– Mislim da bi Vitgenštajn i Niče imali dobar pank-rok bend!

 

 

Moby

Moby

 

 

5. Negde sam pročitao da imate nekoliko srpskih prijatelja?

– Ja živim u Njujorku i Los Anđelesu, a u oba grada postoje baš velike srpske zajednice. Moj najbolji prijatelj u Njujorku oženjen je Srpkinjom, koja je odrasla u Beogradu. Mislim da neće biti na koncertu jer su sada u Njujorku. Preko njih sam u Njujorku upoznao mnogo Srba koji tamo žive.

6. Jesu li vas možda upoznali sa srpskom muzikom?

– Nažalost, ne. Ja sam američka neznalica i ne znam ništa o srpskoj muzici.

7. Možda ćete se prošetati gradom, pa uhvatiti neki domaći bend…

– Nadam se! Jedna od omiljenih stvari koje radim kada sam na turneji u mestima u kojima ranije nisam provodio mnogo vremena jeste da se upoznajem s lokalnom muzikom, umetnošću i kulturom… To radim u većini mesta. Ali u nekim zemljama to baš i nije preporučljivo. Evo, nedavno sam bio u Venecueli i nije pametno šetati se noću Karakasom, jer je previše opasno. U nekim drugim gradovima sam ipak javna ličnost, pa ne možeš da šetaš okolo kao anonimac.

8. Ipak, kažete da vas na mnogim mestima i dalje ne prepoznaju…

– Na previše mesta u svetu postoji sijaset ćelavih malih belaca koji svi liče jedni na druge. Zato mi je na nekim mestima zapravo prilično lako da budem anoniman.
 

9. Osim vas, u Beogradu će svirati Ejmi Vajnhaus, koja takođe promoviše novi album. Jeste li je možda upoznali?

– Nisam je dosad upoznao, znam jednu-dve njene pesme. Ono što sam čuo, dopalo mi se na prvo slušanje. Kada vaš lični život postane previše javan, postoji opasnost da zaseni vašu umetnost i muziku. Jedva čekam da vidim njen nastup jer sam od mnogo ljudi čuo da je ona sjajan izvođač.

 

Moby

Moby

 

 

10. Imate li nekad utisak da ste samo običan čovek koji je imao sreću da pokaže svoj dar široj javnosti?

– Ne znam da li sam običan, pre bih rekao da sam nekako čudan. Ali mislim da bih bio podjednako čudan i da se ne bavim ovim poslom. Prosto nemam utisak da je to što sam muzičar uticalo na mene kao osobu. Ne uzimam sebe za ozbiljno, ali muziku i njenu moć shvatam veoma ozbiljno. Kada se dan završi, ja sam samo sredovečni ćelavi tip koji pravi muziku u svojoj spavaćoj sobi. Zato mi je i teško da sebe shvatim previše ozbiljno.

Slobodno snimajte!

11. Jedan od vaših zahteva za koncerte je da ne bude nikakvih ograničenja u smislu pola, vere, rase, seksualnog opredeljenja publike…

– Tako je. Osim toga, tražim da ne bude nikakvih ograničenja u snimanju koncerta. Ako neko ponese kameru ili telefon, može slobodno da snima koncert, meni to ne smeta. Moj cilj na koncertu je da na binu postavim ono što i sam želim da vidim kada sam u publici. Želim da stvorim atmosferu u kojoj se svako oseća poštovanim i srećnim.

 

 

 

Izvor:

blic.rs