Home

VESTI

DJ 3000 / UNDERGROUND RESISTANCE, MOTECH by Mario Crnkovic (Urbanbug broj 35)

No Comments Intervjui

DJ 3000 a.k.a Franki Juncaj rođen je i odrastao u Detroitu, enklava Hamtramck.
Uzimajući viziju i uticaje koji su na njega imali Detroit, ali i njegovi roditelji, emigranti iz Jugoslavije, DJ 3000 započeo je sa 
modelisanjem nove hibridne vrste techno/electro/ funka, prožete dušom Balkana i srednjoistočnim ritmovima kakve svet još nije čuo. 
Priliku koja se ne propušta dobio je kada ga je prijatelj, DJ Bone, predstavio Mr De`-u iz Electrofunka i Mikeu Banksu (Mad Mike) iz 
Underground Resistancea. Franki im je pokazao svoje DJ veštine i ubrzo posle toga bio angažovan da snimi mix serije, svetu poznatije kao 
Underground Resistance SID (Somewhere in Detroit), čime je ujedno postao UR-ov novi agent. DJ 3000 objavio je stvari za label UR, 
Submerge Records, da bi 2001. godine osnovao sopstveni Motech Records.

Danas je Franki jedan od uticajnijih članova UR ekipe, koja u svom sastavu ima niz umetnika. Jedan od njegovih zadataka u organizaciji je i taj da širi uticaje Underground Resistance filozofije, kao i da pronalazi nove saradnike. Sa zadovoljstvom ga predstavljamo čitaocima Urban Buga, jer ko zna, možda upravo neko od vas uskoro postane član UR? Vredi pokušati!    

Možeš li nam najpre objasniti odakle naziv za tvoj label? Šta znači Motech?

Motech je proistekao iz ideje koju smo imali su-osnivač Shawn Snell i ja. Hteli smo da formiramo label koji oslikava našu viziju Detroita kao središta mnogih kultura, ponašanja i multijezičnosti u samom gradu i široj okolini. Uzevši u obzir da sam ja poreklom iz Albanije, a Shawn iz Indije, te da obojica dolazimo iz različitih svetova i obojica volimo Motown i techno, došli smo do ideje da ovaj label nazovemo Motech. Kad slušaš Motechove ploče, dobijaš zvuk multikulture. Možeš da čuješ, vidiš i osetiš težak proces stvaranja muzike. Svaka ploča predstavlja generaciju ritmova, kulture, krvi, znoja i suza. 

Koju filozofiju zastupa Motech Records?

Od momenta kada je pušten prvi singl, Unfriendly, Motech porodično stablo preraslo je u impresivni spisak imena koji uključuje već afirmisane producente, kao i one koji su u usponu. Uprkos geografskim, jezičkim i stilskim razlikama, one se ujedinjuju i održavaju misiju Motech Records živom. We Speak Your Language je geslo koje u globalu opisuje prirodu Motech Records. Bez obzira na to kojim jezikom ljudi pričaju, za kakve se ideale zalažu ili ma gde bili locirani na Zemlji, muzika je jezik koju svi razumemo i preko koje se povezujemo.  

Šta podrazumevaš pod pojmom underground?

Underground za mene sad ima drugačije značenje nego što je imao pre. Svaka osoba  različito definiše taj pojam. Jedni misle da underground znači da se skloniš od očiju javnosti, ali da tvoja muzika bude slušana iako nisi na nekom velikom labelu; smatraju da tako ostaješ nezavisan. Po mom mišljenju, pošto sam sada malo stariji i mudriji, ugd ne postoji! Šta to znači? Ako napraviš nešto u javnosti, to više nije underground, ali ukoliko uložiš snagu i veliki trud i napraviš nešto što je ograničeno i zatvoreno za mali broj ljudi, onda pretpostavljam da to treba da predstavlja underground?! Ja želim da doprem do što je moguće većeg broja ljudi sa muzikom koju pravim i da ostanem veran onome šta radim i kako radim. Ukoliko sutra potpišem ugovor sa velikom produkcijskom kućom, to će biti u redu za mene, dokle god stvaram istu muziku koju radim i sada, i dokle god je kontrolišem na način koji meni odgovara. 

Kakav je tvoj stav o analognoj i digitalnoj tehnologiji?

Koju god tehnologiju koristio, važno je da njome završiš posao što bolje. Treba da upamtiš da svako ima drugačiji ukus i različite načine za obavljanje stvari, ali ono što je bitno jeste da si na kraju dana uradio ono što je najvažnije za tebe. Nije svako DJ, tako da svojom muzikom moraš da dopreš do što je moguće većeg broja ljudi. Digitalna tehnologija je u ovom slučaju pomogla tome da možeš da skidaš mp3. Dakle, dopireš do većeg broja ljudi širom sveta preko Interneta. Mislim da je to super!  

Kako današnji muzički trend utiče na tvoju produkciju?

Kao producent i DJ moram da budem informisan, ali ne dopuštam da to utiče na mene, jer kad god je nešto u trendu, kad se pomami masa ljudi, onda to prate i producenti, što uopšte nije dobro za muziku! Mislim da je OK ako čuješ zvuk koji je popularan, ali moraš da ubaciš svoj identitet da se sve ne bi pretvorilo u nešto dosadno i neoriginalno. Kao producent pokušavam da nateram sebe da istražujući nove ideje unapredim svoj zvuk, naprosto izazivam sebe da svakim danom postanem bolji. Odrastao sam u Detroitu, gde umetnici ne obraćaju pažnju na ono što je u trendu. To je uvek bilo tako, još od kako se zna za Motown. Zapamti da je Detroit grad koji je stvorio Stevieja Wondera, Marvina Gayea, Juana Atkinsa, Moodymana, Jaya Dilla… i da će i sutra biti novih zvukova i novih lica. Ja stvaram muziku prvenstveno za sebe, važno je da se meni dopada, a ako neko kupi moju ploču, CD, mp3, onda je to super osećaj! 

Hoćeš li mi za kraj reći svoje mišljenje o budućnosti elektronske muzičke scene?

Budućnost elektronske muzike zavisi od broja producenata koji pokušavaju da ostanu originalni! Dokle god ima takvih koji ostaju verni onome što rade, biće OK. Kompjuteri danas stvaraju muziku lakše nego što je to bilo pre 10 godina, ali možeš li originalnom smatrati pesmu koja je nastala za jedan sat tako što si prevukao formatirane lupove u sekvenceru?! Ako producenti budu pratili takav trend, onda je budućnost elektronske muzike u velikoj nevolji!