Home

VESTI

DAVE ANGEL by Ivana Antovic (Urbanbug broj 35)

No Comments Intervjui

             S obzirom na to da je u porodici imao dvojicu muzičara, oca džezera i ujaka koji je svirao reggae, moglo se i pretpostaviti da će Daveu primarna stvar u životu takođe biti muzika. Uz Milesa Davisa i Charlieja Parkera, kao “obaveznu lektiru” imao je funk i soul, tako da veoma rano stekao bazu koja će mu kasnije odlično služiti u sopstvenoj produkciji. Upravo stvar kojom je započeo karijeru pored detroit techna sadržala je i elemente jazza. Bila je to remixovana Sweet Dreams (Are Made of This), grupe Eurythmics, za koju je uprkos protivljenju Annie Lennox dobio “blagoslov” od Davea Stewarta.

Dave Angel, rođen kao David Angelico Nicholas Gooden, danas važi za jednog od najboljih svetskih DJ-eva i producenata, a kako se vrlo retko pojavljuje u našim krajevima, čitaoci Urban Buga mogu smatrati ekskluzivom to što smo ga susreli na velikoj žurci u Kraljevu, gde je specijalno zbog njih govorio o svojim trenutnim preokupacijama i planovima.

Izazvao si veliku frku svojim prvim remixom, Da li ih i inače radiš zbog toga što misliš da original nije dovoljno ok, ili upravo zato što je dobar, pa želiš da ta stvar dobije “novi život”?

 

Mmm… primarno je da volim da radim remixe, naročito ako mi se sviđa originalna stvar i ako taj original dozvoljava da u njega ubacim sopstveni zvuk. Obično ne remixujem stvari koje mi se ne dopadaju.

Šta misliš o ovoj minimal fazi?

Minimal zaista nije moj stil muzike, totalno sam protiv tog zvuka. Ne znam šta ih je sve obuzelo? Po mom mišljenju, to i nije muzika! Bar nije u mom fazonu. Verovatno se ovo što kažem nekome neće dopasti, ali smatram da se u tom zvuku malo šta može zaista nazvati muzikom. Minimal je smeće!

Ali ti je zato kombinovanje sa drumom skroz ok? Setimo se saradnje sa Bukemom…

Da, hteo sam da odem malo dublje. Uostalom, ja svu muziku doživljavam na drugi način, ne delim je… Bitno mi je da je funky i da imam slobodu da sa njom radim šta želim. U drumu ima elemenata muzike, ima melodije i stvari koje zapravo čine muzičku priču. Ta melodija je način konverzacije instrumenata i to je ono što mi se dopada. Svakome se sviđa određeni muzički stil. Baš ako gotiviš minimal, u redu, ali on je, po mom mišljenju, previše je dosadan. Treba nešto što će te podići, pokrenuti. Sve je to ipak samo faza, a video sam mnogo tih faza koje su dolazile i prolazile…

Jesi li se pre nekoliko godina osećao dobro kao “učitelj” u MixMagovoj  ‘školi mixovanja’, ups… ili je to bila DJMagova ‘škola’? Svejedno. Voliš li da pomažeš mladim DJ-evima?

J Ha! Bilo je sjajno! Volim da pomažem mladim osobama koje žele da nauče kako da postanu DJ-evi, jer sam i sam ranije priželjkivao da meni neko pokaže način na koji treba da radim. Pokušavao sam tim klincima čak i da organizujem neka takmičenja.

Fino. To znači da nisi sujetan. J Ima li mesta sujeti u ovom poslu i koliko ona pozitivno ili, pak, negativno može da utiče?

Vidiš, kada sam počeo da se bavim DJ-ingom nije bilo tih fora “superstar DJ”. To si radio iz ljubavi prema muzici i usput bio srećan ako zaradiš koju kintu… Mislim da je muzika ta oko koje se sve vrti i da bi bilo negativno zanemarivati je i koncentrisati se na neke marginalne stvari koje donosi uspeh, a jedna od njih svakako je i sujeta…

Šta se desilo sa Rotation Records?                                                                                                           Rotation Records je moje dete! Osnovao sam ga pre više od deset godina i još uvek mi se čini da je to bilo juče. Napravio sam tu kuću, kako bih se našao uz ljude koji imaju da ponude nešto dobro ostatku sveta i kako bih što više novih talenata uveo na scenu, ali u ovom momentu u igri je nešto što ima sasvim drugačiji pravac i cilj od toga da objavljujem sve moguće što mi se učini zanimljivim. Lično mislim da je Rotation imao smisla. Ponosan sam na imena kakva su: Samuel L. Session, Paul Hazel, Cisco Ferreira, Steve Rachmad, Sharpside, Vince Watson, ali sada je u opticaju sasvim sveži brand pod nazivom Niah, gde trenutno imam samo sopstvenu produkciju. Dugo sam lenstvovao, čini mi se da je pravo vreme da se prihvatim posla

Kada smo poslednji put pričali u Beogradu, rekao si mi da je u pripremi novi album, ipak nakon Tales of the Unexpected i Globetrotting ništa se nije pojavilo. Zašto?

Bilo je jako teško s tim, jer nisam video razlog zbog kojeg bih ga izbacio na tržište. Situacija sa prodajom nikako nije dobra, zapravo gora je nego što je ikada bila. Zbog toga sam odlučio da prekinem sa time i izbacujem singl po singl putem Niahe.

Dolazimo do priče o downloadovanju

Uhhh! To zaista mrzim!!! Mrzim sve što ima veze sa digitalnom muzikom. Mrzim CD-eve! Vinili su ono što volim! Tužno je ovo šta se dešava, kako se lako prelazi preko svega. Današnji klinci pojma nemaju šta su ploče i gramofoni. Ako bih se tome prilagodio, onda bih pogazio sve ono što sam do sada radio. Volim vinile, ali pošto to neće opstati, moraću da smislim nešto novo, poput ableton livea, što opet nije…pa nije pravo mixovanje! Tamo je sve isprogramirano i bilo ko to može da odradi na jedan pritisak. Ti, ja… bilo ko! U tome, po mom mišljenju, nema umetnosti, ali sam siguran da će momci prevazići barijere. Makar ja to pokušavam dok vežbam svoj ableton live set. Pre nego što se pojavim pred ljudima, želim da razmislim dobro o tome kakav ću im šou uživo prirediti… A vezano za priču o CD-ima, downloadovanju, ne sećam se kada sam poslednji put čuo da je neko obišao prodavnicu ploča. One su bile svojevrsno mesto za druženje DJ-eva iz ko zna kojih sve zemalja, okupljale su nas. Znalo se kojim danima se odlazi u shop – ponedeljkom, sredom, petkom – kada se biraju koje ploče, a sada je fora da zabodeš ispred lap-topa i čekaš da ti uleti nešto što će ti odgovarati. Ne sviđa mi se sve to… Mislim da tu nema pravog kontakta. Nema ni one vrste druženja kada ti neka nova nada priđe i sa ushićenjem se pozdravi sa tobom… Ne znam, ne dopada mi se u kojem pravcu ide sve ovo vezano za elektronsku muziku!