Home

VESTI

Ribeirova Majorka u Nišu

No Comments Festival

Beogradski Festival igre

Beogradski festival igre (BDF) seli se 12. aprila u Niš, gde će publika videti predstavu “Majorka” portugalskog koreografa Paola Ribeira, namenjenu obožavaocima Šopenove muzike, a za klavirom će nastupiti vrhunski pijanista Pedro Burmester.

Ribeirovo ime vezuje se za Balet Gulbenkijan (Gulbenkian), a kada je ta legendarna kompanija prestala da postoji, osnovao je sopstvenu plesnu kompaniju (Compahnia Paulo Ribeiro) kako bi dalje nastavio pravcem koji je učinio portugalsku savremenu igru poznatom.

 

Predstava “Majorka” je plesni komad koji nema velike ambicije, već nudi opušteno uživanje za sve generacije.

Šopen i njegova ljubavnica, spisateljica Žorž Sand, iznajmili su 1838. godine bivšu monašku ćeliku kraljevskog Kartusijan manastira u Valdemosi. Njihova nedozvoljena ljubav bila je predmet intenzivnog ogovaranja u Parizu, pa su odlučili da pobegnu na Majorku. Šopen je bolovao od tuberkuloze i mislili su da će sunčana i topla klima pogodovati njegovom ozdravljenju. Nažalost, zima je bila propast za slavni par. Vreme je bilo hladno i vlažno, a stanovnici Majorke su ih izbegavali.

Šopenovo zdravlje se pogoršalo, par se svađao sa seljacima, ali i međusobno. Žorž Sand je svoje frustracije pretočila u oštru novelu “Zima na Majorki”, dok je Šopen komponovao svoje poznate “Prelide”.

 

 

{mgmediabot2}type=youtube|youtubeid=qLbUKQHPIwQ&feature|width=450|height=364{/mgmediabot2}

 

 

Prema navodima Ribeira, pre mnogo godina Horge Salavisa pokušao je da ga nagovori da napravi koreografiju na Šopenove Prelide, u interpretaciji Burmestera. Tada nije bio spreman na taj izazov, a danas to ima smisla.

Ribieiro je tokom godina sakupi razne pravce komponovanja, vratio se suštini kreiranja igre prema muzici, koja nas ponekad nosi ne potražujući razboritost, već svedenost, sa razlogom.

Prema njegovim rečima, fasciniraju ga telo i njegove beskonačne mogućnosti, pri čemu “nije reč o pokretu, već o njegovoj genezi, ne o srcu, već o duši”.

Ribeiro je rođen u Lisabonu, a bio je angažovan kao igrač nekoliko kompanija u Belgiji i Francuskoj, pre nego što je počeo da se bavi koreografijom.

Njegova prva predstava izvedena je u Parizu 1984. godine, sa kompanijom Stridans, čiji je bio i suosnivač. Nakon nekoliko važnih nagrada i kritika, vratio se u Portugal (1988), gde je počeo saradnju s Plesnom kompanijom Lisabona i Baletom Gulbenkijan, za koje je kreirao nekoliko predstava.

Solo projektom “Način upotrebe”, u njegovoj izvodbi i koreografiji, predstavljao je Portugal na Festivalu Europalia u Briselu 1991. Od tada se njegova koreografska karijera razvijala i na međunarodnom planu, naručito potvrđena kreacijama za Holandski plesni teatar II i III, Balet Ženeve i Balet Gulbenkijan, a 1994. dobio je nagradu “Akarte”, za postavku predstavljenu u okviru zvaničnog programa “Lisabon – Evropska prestonica kulture”.

Svoju kompaniju osnovao je 1995. godine, uz podršku portugalskog Ministarstva kulture i sa novom trupom dobio je mnoga značajna priznanja u zemlji i inostranstvu.

Od 1998. do 2003. bio je i generalni i umetički direktor Teatra Viriato, dok je od 2003. do 2005. bio umetnički direktor Baleta Gulbenkijan. Za tu legendarnu kompaniju kreirao je naslove “Belo”, “Organski otkucaj”, “Organska duša”, “Organski kavez”, a rimejk tih postavki od nedavno je na repertoaru Baleta Loren.

BDF predstavlja u sedmom izdanju, pod sloganom “Pokret beskonačan”, 11 naslova osam celovečernjih produkcija nacionalnih baletskih kompanija i plesnih trupa iz Italije, Belgije, Velike Britanije, Kine, Francuske, Izraela, Portugala, Holandije i Švajcarske

BDF traje do 23. aprila u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, Nišu i Somboru, a počeo je 9. aprila u Sava centru gostovanjem italijanskog Aterbaleta (AterBalletto) sa novim koreografijama jednog od miljenika beogradske publike Maura Bigoncetija.

 

Kao poseban događaj BDF-a najavljena je predstava “Ulica Vandenbranden broj 32.”, potpuno nov naslov sa repertoara belgijske plesne trupe Peeping Tom. Nesvakidašnji projekat, koji govori o ličnom izboru, trenutku i sposobnosti donošenja odluke, koji mogu odrediti čitav ljudski život, biće izveden 13. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu.

BDF od osnivanja predstavlja izraelsku scenu, a 15. aprila u Sava centru, nastupiće poznata trupa Kibbutz Dance Company, koja je pre nekoliko godina otvorila BITEF. Koreograf Rami Ber (Be’er) vraća se novim naslovom “Na pojavu sunca”, predstavom inspirisanom tekstovima iz “Vojceka”.

Dan kasnije, 16. aprila, Kibbutz Dance nastupiće u Narodnom pozorištu u Somboru predstavom “Kef-Kafim”, čiji naziv znači “dobar provod”, a mešavina je pokreta, energije, ritma, virtuoznosti i poezije.

Kompanija Blanke Li (Blanca), koja je otvorila nedavno Festival u Monpeljeu i sezonu Teatra Champs-Elysees u Parizu predstavom “Vrt uživanja”, nastupiće 17. aprila u Madlenianumu.

Na BDF-u prvi put gostuje i Kompanija Jasmin Vardimon, jedne od najtalentovanijih predstavnica mladih umetničkih i plesnih snaga Sadlers Velsa i britanske scene uopšte, koja će predstaviti delo “Justicija” (rimska boginja pravde i pravednosti) – prvu plesnu krimi priču.

Reč je o delu koje kombinuje plesni teatar i filmsku dinamiku, u koreografiji i scenografiji koje su odnele najprestižnije nagrade u Velikoj Britaniji, a biće izvedeno 19. aprila u Sava centru za smanjen kapacitet gledališta.

“Pakao” je naziv jedne od najnovijih postavki čuvenog holandskog dvojca Emio Greko – Piter Šolten, a biće izveden 21. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Predstava amsterdamskog AC-a prikaz je savremenog sveta, nametnute estetike, preživljavanja života iz pozicije različitih i do tragične karikature dovedenih likova, uz muziku 80-ih i nagli skok do Betovena i nazad.

Za završnicu BDF-a 23. aprila u Sava centru najavljeno je prvo gostovanje Baleta Ženeve u Srbiji, jedne od vodećih evropskih kompanija koja je osnovana još u 19. veku, a predstaviće program koji se sastoji od tri svetske premijere.

Publika će moći da pronikne u veze između vazdušastog univerzuma Sabura Tešigavare (Teshigawara) “Raj” (Para-Dice), barokni trans Adonisa Foniadakisa “Prema želji” (Selon Desir) i kulturalni unakrsni front koji zastupa Sidi Larbi Šerkauji (Cherkaoui) “Daleko” (Loin).

Sva tri koreografa dele estetiku u okviru koje spiritualnost ima važnu ulogu, a zajedničko im je i što postavljaju ljudskost na centralno mesto u kreativnom procesu.

Sajt BDF-a je www.belgradedancefestival.com

 

 

 

 

Izvor:

SEEcult